Pravnik

Rad u korist zajednice postoji u znatnom broju evropskih zemalja i privlači veliku pažnju izazivajući istovremeno i sporove.

Suština mere se sastoji u osudi da određen broj sati – između 40 i 240 provede u neplaćenom radu u korist društva.

• nastoji se da ova mera zameni i zatvor preko 6 meseci
• nezavisna glavna sankcija u jednom broju zemalja, u drugom se vezuje za uslovnu osudu a u trećem oba modaliteta
• sprovodi je nacionalna služba probacije
• postiže se razvijanje osećaja odgovornosti kod prestupnika
• korisna za prestupnika
  • nastoji da održi vezu prestupnika sa glavnim tokovima života
• zamerke
  • praktične
    • da se nađe ovakav društveno koristan posao
    • problemi da se prestupnik natera da ga vrši
    • cena izvršenja ovakve mere koja nije mala
  • teorijske
    • problem prinudnog rada koji je zabranjen
    • oduzimanje posla nezaposlenima
  • lako otklanjanje prigovora
    • tvrdnja da ovih poslova nema nije tačna
    • problem prinudnog rada se otklanja pitajući ga da li želi da se kazna zatvora zameni za rad u društvenom interesu
  • razlog neuvođenja
    • plod ozbiljnijih razloga koji zadiru u koncepciju suzbijanja kriminaliteta i mesto kazne lišenja slobode
• nije zaživela u široj primeni za razliku od Engleske, Francuske Holandije i Finske

Kućno zatvaranje je mera koja postoji u nekim američkim državama i italijanskom zakonodavstvu.

• eksperimentisalo se iz praktičnih razloga
• može da umanji troškove kazni
• omogući razne oblike vaninstitucionalnog tretmana
• umanji zavodsku populaciju
• prema učiniocima lakših krivičnih dela – automobil pod dejstvom alkohola
• kontrolu treba da vrši osoblje zaduženo za probaciju iz praktičnih i načelnih razloga

Razvoj elektronike je omogućio da se kontrola vrši putem računarskog sitema koji je preko telefonske linije povezan sa odašiljačem koji je osuđenik dužan da neprestano nosi – elektronski nadzor.

Loše strane:

• zadiranje u privatnost kao osnovno pravo čoveka
• elektronski nadzor vrlo skup na početku

Program je ipak nastavljen, razvoj tehnike je omogućio više mogućnosti kontrole.

U italiji je 1986 uvedena mera kućnog zatvaranja kao alternativa kazni zatvora ne dužoj od dve godine ili kao način izdržavanja ostatka zatvorske kazne istog trajanja.

Izdržava se u sopstvenom stanu, mestu namenjenom ličnom boravku ili prostoru namenjenom javnom staranju ili pomoći u slučaju da:

• trudna žena, dojilja sopstvenog deteta, majka potomka mlađeg od 3 godine
• licu u teškom zdravstvenom stanju da mu je neophodan stalan kontakt sa lokalnim zdravstvenim organima
• licu mlađem od 21 godine zbog potreba zdravlja, učenja, rada ili porodičnih razloga

Bitne karakteristike:

• izbegava se primena zavodskog režima ali se radi o licu čija je sloboda ograničena
• licu kome je mera izrečena nije potpuno zabranjeno da napusti kuću
  • zbog odlaska na rad ili lečenje
• nije predviđen nikakav resocijalizacioni tretman
  • ne predviđa vaninstitucionalno postupanje
• kontrola je poverena sudiji i sudskoj policiji
• opcija je isključena ka licima koja pripadaju kriminalnoj potkulturi
  • odvaja situacije u kojima je delo plod sticaja okolnosti i onu u kojoj je ono plod stava prema vrednostima zaštićenim kp normama

Načelna pitanja:

• određivanje prirode
  • alternativa zatvorskom režimu a ne samom zatvaranju
    • neka vrsta zatvaranja u kući
• kazna lišenja slobode i kazna zatvora ne moraju biti sinonimi

Budućnost kazne zatvora

Nerealna očekivanja od alternativa zatvaranju mogu odagnati najbolji poznavaoci ove kazne.

Iluzornost očekivanja da su ove mere lek za sve boljke savremenog kažnjavanja.

Od njih se očekuje previše:

• pomognu u smanjenju zavodske populacije
  • porast najopasnijih oblika kriminaliteta dovodi do povećanja broja izrečenih kazni zatvora.
  • broj osuđenika čijoj kazni zatvora su alternative zatvora namenjene nije se značajnije promenio
• snize troškove koje društvo izdvaja
  • neke mere zaista koštaju malo ali druge traže visoko obučen i brojan personel
  • neznatno smanjenje zavodske populacije ne može da utiče na smanjenje troškova
  • može povećati mogućnost da se neki od vaninstitucionalnih režima zameni zavodskim
• doprinesu društvenoj reintegraciji i tako smanje povrat
  • najdiskutabilnije očekivanje
  • nije dokazana veza između oštrine kažnjavanja i sprečavanja kriminaliteta
  • povrat nije osetno niži ukoliko je vaninstitucionalni tretman

Brojni problemi alternativa:

• izbor adekvatne mere
  • sud mora odabrati jednu meru ili kombinaciju više sankcija
  • uzima u obzir mnoštvo kriterijuma koji se odnose na delo i bitnim crtama prestupnika
  • odlučuje se za meru koja ne zahteva sakupljanje, prikazivanje i procenu socijalne situacije učinoca
• ocena primenljivosti sankcije
  • ako sud nije uveren u sposobnost socijalnih službi izbegavaće njihovo izricanje
• odnos subjekata
  • stav o alternativama može uticati na obim njihove primene
  • izvršiti određene pripreme
  • cilj mera mora biti razmotren između javnosti sudova profesionalnih grupa i žrtava
• efekat širenja mreže
  • net-widening effect
  • statistički podaci pokazuju da se primenjuju daleko manje nego što bi trebalo
  • češće zamenjuju neku drugu meru istog karaktera nego zatvorske kazne
  • ako alternativa ne uspe dolazi do primene kazne
  • zašrećena kazna se izriče u dužem trajanju nego da je određena bezuslovno
  • krajnji efekat je da kazna koja se želela izbeći traje duže nego da je

Alternative ne mogu potpuno zameniti kaznu zatvora. Mnoga zakonodavstva su skeptična prema alternativama iako kaznena politika sudova pokazuje da bi primena mogla doći u obzir.

Bukureštanska deklaracija o alternativnim merama usvojena septembra 2001.

• kritički osvrt na postojeće kazne
• predlaže se da kazne koje su alternativa prerastu u glavne kazne
• tako se smanji zavodska populacija

Za teške kriminalce društvo neće pronaći adekvatniju meru od zatvorske kojom će se sankcionisati njihova ponašanja.

Same zavodske ustanove i režim u njima treba takođe da dožive promene.

• ideja o zatvaranju kao izuzetku umesto pravila bi promenila strukturu i način izvršenja same kazne
• to bi izdržavale određene kategorije osuđenika sa specifičnim tretmanom
  • ne može biti isto postupanje s narkomanima alkoholičarima, nasilnicima i osobama sa društvene marginale
  • kao sa prof. učiniocima, višestrukim povratnicima i članovima kriminalnih organizacija
    • najmanje rezultata
    • režim bi trebao da ukaže na oštrinu društvene osude
    • ponuđen tretman okrenut readaptaciji
    • ako odbiju tretman, režim treba da destimuliše ovakva lica da ponove delo
    • kazna zatvora i dalje ima f-ju izolacije
    • element generalne prevencije zadržan

Sudska kontrola procesa izvršenja kazne zatvora – jedan od načina izbegavanja zloupotreba kazne zatvora

• otklanja se najstariji prigovor u primeni ove sankcije
• lica se najviše žale na
  • fizičku ugroženost
  • medicinski tretman
  • nefer postupanje
  • fizičke uslove
  • pristup sudu
  • životne uslove u zavodu

Ombudsman – zaštitnik prava građana – u drugim zemljama postupa po žalbama lica lišenih slobode.

• nastala u Švedskoj i proširila svetom

Civilizacija se umorna od ideologija nalazi u sveopštem preispitivanju svog nasleđa i traži delotvorna sredstva za suprotstavljanje kriminalitetu.