Početak i trajanje glavnog pretresa
- Pravna modifikacija početka:
- Ranije rešenje: U skladu sa načelom akuzatornosti, glavni pretres je započinjao iznošenjem optužbe, odnosno čitanjem optužnog akta ovlašćenog tužioca (optužnice javnog tužioca, optužnice oštećenog kao supsidijarnog tužioca ili privatne tužbe).
- Novo zakonsko rešenje: Glavni pretres započinje kada sud o tome donese formalnu odluku – rešenje da se glavni pretres održi.
- Načelo vremenskog kontinuiteta: Postoji načelna tendencija da se glavni pretres odvija bez prekidanja. Pravilo je da se on održava neprekidno tokom radnog vremena jednog ili više uzastopnih radnih dana.
- Pojam vremenskog diskontinuiteta: Usled zakonom predviđenih razloga (što predstavlja questio facti u svakom konkretnom slučaju), javljaju se odstupanja od kontinuiteta. Zakonik predviđa dva oblika vremenskog diskontinuiteta:
- prekid glavnog pretresa (kraći diskontinuitet),
- odlaganje glavnog pretresa (duži diskontinuitet).
Prekid glavnog pretresa
- Definicija: Prekid glavnog pretresa predstavlja kraći vremenski diskontinuitet u njegovom održavanju.
- Taksativno propisani razlozi: Do prekida dolazi u slučajevima posebno predviđenim u Zakoniku, kao i usled:
- potrebe za odmorom,
- isteka radnog vremena,
- pribavljanja određenih dokaza u kratkom roku,
- pripremanja optužbe ili odbrane,
- drugih opravdanih razloga.
- Forma odluke i nadležnost: Prekid se određuje rešenjem koje donosi predsednik veća. U rešenju se obavezno određuju mesto i vreme nastavljanja pretresa.
- Zakonski limiti trajanja prekida:
- zbog odmora: najduže dva časa u toku jednog radnog dana,
- zbog isteka radnog vremena: do narednog radnog dana,
- iz ostalih zakonskih razloga: najduže 15 dana.
- Pravni lek: Protiv rešenja o prekidu glavnog pretresa žalba nije dozvoljena.
- Pravne posledice u pogledu sastava veća i prekoračenja roka:
- Prekinuti pretres se uvek nastavlja pred istim većem.
- Prekoračenje roka: Ako se pretres ne može nastaviti pred istim većem ili ako prekid traje duže od 15 dana, primeniće se pravila koja važe za novi početak ili nastavljanje odloženog glavnog pretresa.
- Dužnost obaveštavanja: O prekidu koji traje duže od 15 dana (što je instruktivan rok), predsednik veća je dužan da obavesti predsednika suda.
Odlaganje glavnog pretresa
- Definicija: Odlaganje glavnog pretresa predstavlja duži vremenski diskontinuitet u njegovom održavanju.
- Taksativno propisani razlozi: Do odlaganja dolazi u slučajevima posebno predviđenim Zakonikom, kao i usled:
- potrebe da se izvedu novi dokazi koji se ne mogu pribaviti u kratkom roku,
- nastupanja duševnog oboljenja, duševne poremećenosti ili druge teške bolesti kod optuženog (nakon učinjenog krivičnog dela) zbog koje ne može učestvovati u postupku,
- postojanja drugih smetnji da se glavni pretres uspešno sprovede.
- Forma odluke i nadležnost: Odlaganje se izriče rešenjem pretresnog veća. U ovom rešenju se, po pravilu, određuju vreme i mesto nastavljanja pretresa.
- Pravni lek: Protiv rešenja o odlaganju glavnog pretresa žalba nije dozvoljena.
- Dužnost obaveštavanja: O svakom odlaganju koje traje duže od 60 dana (što predstavlja instruktivni rok čije propuštanje ne povlači neposredne procesne sankcije), predsednik veća je dužan da obavesti predsednika suda.
Novi početak ili nastavljanje odloženog glavnog pretresa
Maksimalni rokovi trajanja prekida (15 dana) i odlaganja imaju instruktivan karakter jer zakonodavac ne propisuje posebne procesne sankcije za njihovo propuštanje. Kod nastavljanja odloženog pretresa, ključna pravna činjenica jeste da li je došlo do promene u sastavu pretresnog veća, pri čemu se razlikuje položaj predsednika veća i sudije člana veća.
1. Nastavljanje pred istim većem (Bez promena)
- Glavni pretres koji se drži pred istim većem nastaviće se kratkim izveštajem predsednika veća o toku ranijeg glavnog pretresa.
2. Izmena sastava veća usled promene sudije člana veća
- Opšte pravilo: Glavni pretres koji je odložen mora početi iznova.
- Izuzetak: Veće može, nakon izjašnjenja stranaka, doneti rešenje da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo. Umesto toga se:
- vrši uvid u zapisnike o njihovim iskazima sa ranijeg glavnog pretresa, ili
- predsednik veća ukratko iznosi sadržinu tih izjava ili ih čita.
- Pravni lek: Protiv ovog rešenja veća žalba nije dozvoljena.
3. Izmena predsednika veća
- Opšte pravilo: Glavni pretres mora početi iznova i svi dokazi moraju biti ponovo izvedeni.
- Izuzetak: Pretresno veće može, nakon izjašnjenja stranaka, rešenjem odlučiti da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, već da se izvrši uvid u zapisnike o njihovim iskazima, odnosno da ih predsednik veća ukratko iznese ili pročita.
- Uslovi za primenu izuzetka: Da bi se primenio ovaj izuzetak kod promene predsednika veća, odluka se mora doneti usled sledećih alternativno propisanih razloga:
- zbog proteka vremena,
- radi zaštite svedoka,
- iz drugih važnih razloga.
- Pravni lek (Ključna razlika): Protiv ovog rešenja pretresnog veća (za razliku od situacije kada se menja običan član veća) dozvoljena je žalba o kojoj odlučuje vanpretresno veće.
Odnos prema načelu neposrednosti
- Odstupanje od načela neposrednosti: Svako čitanje zapisnika o ranije datim iskazima svedoka i veštaka umesto njihovog usmenog saslušanja predstavlja odstupanje (izuzetak) od načela neposrednosti u objektivnom smislu. Prema tom načelu, sud donosi presudu isključivo na osnovu dokaza koji su neposredno pred njim izvedeni na glavnom pretresu.
- Kvalitativna razlika u stepenu odstupanja: Zakon pravi jasnu razliku između čitanja dve vrste zapisnika:
- Čitanje zapisnika sa ranijeg glavnog pretresa: Predstavlja manje „radikalan“ izuzetak jer se radi o sudski izvedenim dokazima koji su već jednom bili dati neposredno pred sudom (pretresnim većem u drugom sastavu).
- Čitanje zapisnika o iskazima datim u istrazi: Predstavlja teži oblik odstupanja jer se čitaju iskazi iz ranijih, vansudskih faza postupka u kojima je dokaze izvodio javni tužilac (tzv. nesudski dokazi).
