Pojam, procesni značaj i ratio legis završnih reči
- Definicija: Davanje završnih reči predstavlja finalnu fazu glavnog pretresa do koje dolazi neposredno nakon što predsednik veća objavi da je dokazni postupak završen.
- Procesna suština: Ova faza se sastoji od rezimirajućih izlaganja zakonom određenih subjekata koji sudu predstavljaju sopstveno viđenje činjeničnih i pravnih pitanja u vezi sa predmetom krivičnog postupka.
- Značaj za načelo kontradiktornosti: Faza završnih reči je ključni teren za ispoljavanje načela kontradiktornosti (raspravnosti). Izlažući svoje stavove i vršeći analizu izvedenih dokaza i pravnih pitanja, subjekti ostvaruju svoj procesni interes i neposredno oponiraju učesnicima koji imaju suprotne procesne ciljeve.
- Ratio legis vremenskog limitiranja: Zakonik uvodi mogućnost da predsednik veća, nakon izjašnjenja stranaka, odredi maksimalno trajanje završnih reči. Cilj ove novine jeste procesna efikasnost i sprečavanje odugovlačenja postupka.
Subjekti koji imaju pravo na završnu reč
Pravo na aktivno učestvovanje u ovoj fazi i davanje završne reči imaju tri taksativno određene grupe subjekata:
- Stranke: tužilac i optuženi;
- Lica u funkciji stručne pomoći strankama: branilac optuženog i punomoćnik (privatnog tužioca ili oštećenog kao tužioca);
- Subjekti u funkciji mogućeg tužioca: oštećeni, njegov zakonski zastupnik i punomoćnik oštećenog.
Redosled izlaganja, prava na odgovor i „poslednja reč“
Zakonik precizno uređuje redosled izlaganja prema kriterijumu procesnog interesa, obezbeđujući da subjekti optužbe govore prvi, a subjekti odbrane poslednji.
1. Formalni redosled izlaganja:
Završne reči se daju sledećim redom:
- tužilac;
- oštećeni (ili njegov zakonski zastupnik / punomoćnik);
- branilac optuženog;
- optuženi.
2. Pravo na odgovor (repliku) i pravo na osvrt:
- Pravo na odgovor: Tužilac i oštećeni (odnosno njihovi zastupnici/punomoćnici) imaju zakonsko pravo da odgovore na završne reči branioca i optuženog.
- Pravo na osvrt: Branilac i optuženi imaju pravo da se izjasne i daju svoj osvrt na te odgovore optužbe.
3. Zlatno pravilo „poslednje reči“:
- Poslednja reč uvek pripada optuženom. Sud nikada ne može uskratiti optuženom pravo da se obrati sudu na samom kraju ove faze.
4. Specifično pravo optuženog koji ima branioca:
- Ukoliko optuženi ima branioca koji je već izneo završnu reč, optuženi ima pravo da se na kraju izjasni da li prihvata završnu reč svog branioca, kao i pravo da je ispravi i dopuni.
Zakonom definisani sadržaj završnih reči
Sadržaj izlaganja je načelno postavljen u zavisnosti od procesne uloge i interesa subjekta koji govori.
1. Sadržaj završne reči tužioca:
Tužilac je u svom izlaganju dužan da obuhvati sledećih pet elemenata:
- iznese ocenu dokaza koji su izvedeni na glavnom pretresu;
- izvede jasne zaključke o činjenicama koje su važne za donošenje sudske odluke;
- ukaže na konkretne odredbe krivičnog ili drugog zakona koje se moraju primeniti;
- navede olakšavajuće i otežavajuće okolnosti koje sud treba da uzme u obzir;
- predloži vrstu i meru krivične sankcije koju bi sud trebalo da izrekne.
2. Sadržaj završne reči oštećenog (zastupnika/punomoćnika):
Izlaganje oštećenog je ograničeno na sledeća dva pitanja:
- obrazlaganje imovinskopravnog zahteva;
- ukazivanje na dokaze koji potvrđuju da je optuženi učinio krivično delo.
3. Sadržaj završne reči branioca i optuženog:
Odbrana u završnoj reči može preduzeti sledeće aktivnosti:
- odgovoriti na navode iz završnih reči tužioca i oštećenog;
- izneti sopstvene ocene o pitanjima koja su bila predmet izlaganja tužioca (analiza dokaza, pravna kvalifikacija, olakšavajuće/otežavajuće okolnosti).
Procesna disciplina i kontrolna ovlašćenja predsednika veća
Predsednik veća ima obavezu da obezbedi red, efikasnost i poštovanje zakonskih pravila tokom davanja završnih reči.
- Pravilo o zabrani ponavljanja kod više zastupnika/branilaca: Ukoliko optužbu zastupa više lica ili optuženi ima više branioca, sadržaj njihovih završnih reči se ne sme ponavljati. Oni su dužni da se pre izlaganja dogovore o podeli zadataka i tema.
- Mere protiv kršenja procesne discipline (Prekid izlaganja): Predsednik veća može, nakon prethodne opomene, prekinuti lice koje daje završnu reč u sledećim slučajevima:
- ako prekorači vreme koje je odobreno za izlaganje;
- ako vređa javni red i morala;
- ako vređa drugo lice;
- ako se upušta u ponavljanje izlaganja;
- ako se upušta u izlaganje koje očigledno nije u vezi sa predmetom postupka.
- Dužnost evidentiranja: U slučaju prekida izlaganja, predsednik veća ima striktnu dužnost da u zapisnik unese zabelešku da je završna reč bila prekinuta, uz precizno navođenje razloga za prekid.
- Obavezno finalno pitanje: Nakon što svi učesnici završe svoja izlaganja, predsednik veća je dužan da javno upita da li još neko od lica koja imaju pravo na završnu reč želi nešto da izjavi.
Dodatni (nastavljeni) dokazni postupak nakon završnih reči
Zakonik predviđa izuzetan mehanizam povratka u prethodnu fazu suđenja ukoliko se tokom završnih reči ukaže potreba za novim dokazivanjem.
- Uslov za donošenje odluke: Veće može doneti odluku o nastavku dokaznog postupka ako iz sadržaja iznetih završnih reči zaključi da je to neophodno radi potpunijeg razjašnjenja stvari ili otklanjanja nastalih nejasnoća.
- Pravne posledice donošenja odluke:
- Glavni pretres se privremeno vraća u fazu dokaznog postupka u kojoj se izvode ti dodatni dokazi.
- Nakon što se ovaj naknadni dokazni postupak završi, predsednik veća ponovo otvara fazu završnih reči.
- Ograničenje ponovljenih završnih reči: U ovom slučaju, lica koja imaju pravo na završnu reč mogu dopuniti svoja izlaganja isključivo u vezi sa dokazima koji su izvedeni u tom nastavku (dopuni) dokaznog postupka.
