Pripremno ročište

Objavljeno autor: Ted

Pripremno ročište je poseban procesni stadijum koji je prema zakonskoj sistematici svrstan u fazu pripremanja glavnog pretresa.

  • Pravna priroda pravila: Odredbe o pripremnom ročištu predstavljaju lex specialis u odnosu na opšta pravila o održavanju glavnog pretresa, koja imaju karakter lex generalis. Na pripremnom ročištu se shodno primenjuju odredbe o glavnom pretresu, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
  • Suština instituta (Preliminarno suočavanje): Ročište predstavlja svojevrsno preliminarno „otvaranje karata“ i suočavanje stranaka pred sudom na kojem se u punoj meri ispoljava načelo kontradiktornosti (raspravnosti).
  • Ratio legis (Cilj): Olakšavanje vođenja glavnog pretresa kroz ranije izjašnjavanje stranaka o njihovim dokaznim namerama (intencijama). To omogućava:
    • Sudiji/Predsedniku veća da adekvatno planira vreme, trajanje i tok predstojećeg glavnog pretresa.
    • Strankama da se upoznaju sa dokaznim aktivnostima protivne strane.

Određivanje pripremnog ročišta i rokovi

  • Nadležnost: Pripremno ročište određuje i njime rukovodi predsednik veća.
  • Zakonski rokovi: Predsednik veća je dužan da odredi pripremno ročište računajući od dana prijema potvrđene optužnice u sud u sledećim rokovima:
    • najkasnije u roku od 30 dana – ako se optuženi nalazi u pritvoru,
    • najkasnije u roku od 60 dana – ako se optuženi nalazi na slobodi.
  • Karakter rokova i pravne posledice: Ovi rokovi su instruktivnog karaktera (njihovo propuštanje ne povlači neposredne procesne sankcije). Međutim, u slučaju prekoračenja roka nastaju sledeće dužnosti:
    • Predsednik veća mora o tome da obavesti predsednika suda.
    • Predsednik suda preduzima mere da se pripremno ročište odredi bez odlaganja.

Obaveznost održavanja ročišta i izuzeci

  • Opšte pravilo: Održavanje pripremnog ročišta je propisano kao opšte pravilo, ali ono nije apsolutno obavezan procesni stadijum u svim predmetima.
  • Obavezno održavanje (Teža krivična dela): U krivičnim postupcima za teža krivična dela pripremno ročište se uvek mora održati.
  • Fakultativno održavanje (Lakša krivična dela – Izuzetak): Ako je optužnica podignuta za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 12 godina, predsednik veća može doneti naredbu kojom se pripremno ročište neće održati, već se direktno određuje glavni pretres.
  • Kriterijumi za izostavljanje ročišta: Predsednik veća odluku da ne održi pripremno ročište donosi na osnovu sledećih faktora:
    1. prikupljenih dokaza,
    2. spornih činjeničnih i pravnih pitanja,
    3. složenosti samog predmeta postupka.
  • Uticaj sporazuma o priznanju krivičnog dela: Ako je između javnog tužioca, optuženog i branioca postignut sporazum o priznanju krivice u odnosu na određene tačke optužnice, pripremno ročište se određuje samo za preostali deo optužnice koji nije obuhvaćen tim sporazumom.

Pozivanje stranaka, odsustvo javnosti i pretpostavke za održavanje

1. Pozivanje lica

  • Obavezno se pozivaju: stranke (javni tužilac / privatni tužilac / oštećeni kao tužilac i optuženi), branilac, oštećeni, kao i zakonski zastupnici i punomoćnici tužioca i oštećenog.
  • Pozivaju se po potrebi: prevodilac i tumač.
  • Sadržina poziva (Upozorenja):
    • Stranke se upozoravaju da na ročištu mogu predložiti samo one nove dokaze za koje su saznale nakon potvrđivanja optužnice.
    • Stranke i oštećeni se upozoravaju da započeto pripremno ročište pod zakonskim uslovima može prerasti u glavni pretres.

2. Odsustvo javnosti

Pripremno ročište se održava bez prisustva javnosti. Ovdje se javnost ne isključuje posebnom odlukom suda, već ona po zakonskoj konstrukciji ovog stadijuma uopšte nije predviđena.

3. Održavanje ročišta u odsustvu optuženog (Izuzetak)

Iako je prisustvo optuženog pravilo, predsednik veća može doneti odluku da se pripremno ročište održi i u njegovom odsustvu ukoliko su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

  1. optuženi je uredno pozvan,
  2. optuženi nije došao niti je svoj izostanak opravdao,
  3. na ročištu je prisutan branilac optuženog.

Tok i sadržina pripremnog ročišta

Pripremno ročište se odvija kroz sledeće faze i procesne radnje:

1. Otvaranje i formalni početak

Predsednik veća proverava prisustvo pozvanih lica, utvrđuje lične podatke optuženog i proverava podatke o njegovom eventualnom pritvoru. Ukoliko oštećeni koji je prisutan nije podneo imovinskopravni zahtev, predsednik veća ga poučava o pravu na podnošenje zahteva i predlaganje privremenih mera obezbeđenja.

2. Izjašnjavanje stranaka o optužbi

  • Izlaganje tužioca: Javni tužilac izlaže delove optužnice (opis dela sa zakonskim obeležjima, zakonski naziv) i navodi dokaze koji je potkrepljuju, a može predložiti i vrstu i meru krivične sankcije. Kod privatne tužbe, sadržaj može ukratko izložiti predsednik veća.
  • Pravna pouka i izjašnjenje optuženog: Predsednik veća poučava optuženog o pravima i dužnostima, nakon čega ga poziva da se izjasni o optužbi.

3. Pravne posledice izjašnjenja optuženog

  • Ograničenje dokazivanja: Osnovno pravilo je da se na predstojećem glavnom pretresu dokazi izvode samo u odnosu na deo optužbe koji optuženi osporava.
  • Ako optuženi osporava optužbu: Predsednik veća ga poziva da precizira koji deo osporava i iz kojih razloga, uz ponovno upozorenje da će glavni pretres biti ograničen samo na taj oparani deo.
  • Pravilo za saoptužene: Ako jedan saoptuženi prizna optužbu, a drugi je ospori, glavni pretres će se održati za obojicu i po pravilu će se doneti jedna presuda.
  • Ako optuženi prizna krivicu na ročištu: Predlaganje dokaza za predstojeći glavni pretres se strogo ograničava na dve grupe dokaza:
    1. dokaze od kojih zavisi ocena da li je to priznanje istinito (izvode se samo ako je priznanje nejasno, nepotpuno, protivrečno ili u suprotnosti sa drugim dokazima),
    2. dokaze od kojih zavisi odluka suda o vrsti i meri krivične sankcije.

4. Predlaganje i obrazlaganje dokaza stranaka

  • Stranke, branilac i oštećeni dužni su da obrazlože predložene dokaze koje nameravaju da izvedu na glavnom pretresu.
  • Prekluzija dokaznih predloga (Sankcija): Sud ih upozorava da se na glavnom pretresu neće izvesti oni dokazi koji su im bili poznati, a koje bez opravdanog razloga nisu predložili već na pripremnom ročištu.
  • Dokazna inicijativa suda (Izuzetak): Predsednik veća može i bez predloga stranaka narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres ako su do tada izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni, a to je neophodno za svestrano raspravljanje predmeta.

Posebne odluke koje se mogu doneti na pripremnom ročištu

Zakon daje ovlašćenje predsedniku veća da već u ovoj fazi donese niz ključnih odluka, čime se sprečava prenošenje spornih pitanja na glavni pretres.

1. Izdvajanje nezakonitih dokaza

  • Uslov: Ako predsednik veća utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obaveštenja na kojima se po zakonu ne može zasnovati sudska odluka (npr. zapisnici o informativnim razgovorima policije sa građanima).
  • Pravna forma i pravni lek: Donosi se rešenje o izdvajanju iz spisa, protiv kojeg je dozvoljena posebna žalba.
  • Pravna posledica: Po pravnosnažnosti ovog rešenja, ovi se dokazi stavljaju u poseban, zapečaćen omot i predaju na čuvanje sudiji za prethodni postupak, te se više ne mogu razgledati niti koristiti u postupku.

2. Modifikacija pritvora

  • Pravilo i smer izmene: Na pripremnom ročištu mera pritvora se može menjati isključivo u pravcu povoljnijem po optuženog. Pritvor se može ukinuti ili zameniti blažom merom (npr. jemstvom ili zabranom napuštanja stana).
  • Condicio sine qua non (Obavezan uslov): Za ovakvu odluku je neophodna saglasnost stranaka.
  • Pravna posledica: Protiv ovog rešenja o ukidanju ili ublažavanju pritvora žalba nije dozvoljena.

3. Obustava krivičnog postupka

Predsednik veća donosi rešenje o obustavi postupka ako na samom pripremnom ročištu utvrdi postojanje nekog od sledećih taksativno navedenih razloga:

  • Načelo akuzatornosti (nedostatak zahteva): ako je ovlašćeni tužilac odustao od optužbe ili je oštećeni odustao od predloga za krivično gonjenje;
  • Načelo ne bis in idem: ako je optuženi za isto delo već pravnosnažno osuđen, oslobođen od optužbe, ako je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen;
  • Trajne procesne smetnje: ako je optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od gonjenja, ili je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, odnosno druga okolnost koja trajno isključuje gonjenje.
  • Pravni lek: Protiv rešenja o obustavi postupka tužilac ima pravo na žalbu, o kojoj odlučuje vanpretresno veće.

Prerastanje pripremnog ročišta u glavni pretres i uticaj na načelo javnosti

  • Pravni uslovi: Ukoliko predsednik veća, na osnovu analize predloženih dokaza, činjenica i pravnih pitanja, proceni da je to celishodno, može nakon uzimanja izjava od stranaka doneti rešenje o održavanju glavnog pretresa neposredno nakon pripremnog ročišta. Za to moraju biti ispunjene sve zakonske pretpostavke koje se i inače traže za održavanje glavnog pretresa.
  • Negativna procesna implikacija na načelo javnosti:
    • Iako se na ovakvom glavnom pretresu javnost formalno ne isključuje rešenjem suda (ispunjena je formalna, „apstraktna“ suština načela), dešava se ozbiljna povreda ovog načela u praktičnom smislu.
    • Pošto je pripremno ročište započelo bez prisustva javnosti, građani koji bi želeli da prate konkretno suđenje nisu mogli znati niti biti prisutni u sudnici u trenutku kada je ročište preraslo u glavni pretres. Na taj način se suđenje de fakto sprovodi bez prisustva građana.

Postavi komentar