Pretpostavke za održavanje glavnog pretresa

Objavljeno autor: Ted

Glavni pretres je centralni procesni stadijum krivičnog postupka, odnosno suđenje u užem smislu.

  • Osnovna karakteristika: Savremena organizacija glavnog pretresa zasnovana je na njegovom adverzijalnom karakteru.
  • Nadležnost i forma odluke: Određivanje glavnog pretresa vrši predsednik veća donošenjem naredbe. Ovom naredbom se precizno utvrđuju vremenske i prostorne koordinate suđenja (dan, čas i mesto održavanja).

Rokovi za određivanje glavnog pretresa

Zakonodavac razlikuje dva režima određivanja glavnog pretresa u zavisnosti od toga da li je održano pripremno ročište:

  1. Ako je pripremno ročište održano: Predsednik veća donosi naredbu o određivanju glavnog pretresa pre završetka pripremnog ročišta.
  2. Ako pripremno ročište nije održano: Predsednik veća je dužan da odredi glavni pretres u sledećim rokovima (računajući od dana prijema potvrđene optužnice u sud):
    • najkasnije u roku od 30 dana – ako je optuženi u pritvoru,
    • najkasnije u roku od 60 dana – ako se optuženi nalazi na slobodi.

Pravne posledice prekoračenja rokova

  • Dužnost obaveštavanja: Ako predsednik veća ne odredi glavni pretres u zakonskom roku, dužan je da o razlozima kašnjenja obavesti predsednika suda.
  • Intervencija predsednika suda: Predsednik suda preduzima potrebne mere da se glavni pretres odredi bez odlaganja.
  • Trajnija sprečenost: U slučaju trajnije sprečenosti predsednika veća iz opravdanih razloga, predsednik suda donosi odluku da se predmet dodeli drugom predsedniku veća.

Mesto održavanja glavnog pretresa

  • Opšte pravilo: Glavni pretres se održava u sedištu suda i u sudskoj zgradi.
  • Odstupanja (Izuzeci):
    1. Odluka predsednika nadležnog suda: Može odrediti da se glavni pretres održi u sudskoj zgradi izvan sedišta suda ili u drugoj zgradi na području tog suda. Za donošenje ove odluke potrebno je da je ispunjen jedan od sledećih alternativnih uslova:
      • ako su prostorije u sudskoj zgradi nepodesne za održavanje glavnog pretresa, ili
      • ako za to postoje drugi opravdani razlozi.
    2. Odluka predsednika Vrhovnog kasacionog suda: Može odrediti da se glavni pretres održi izvan područja nadležnog suda. Ova odluka se donosi na osnovu obrazloženog predloga predsednika nadležnog suda.

Pozivanje lica na glavni pretres

Zakon razlikuje tri kategorije procesnih subjekata u pogledu obaveznosti i osnova pozivanja:

1. Obavezno pozivanje (Nosioci stranačkih i srodnih funkcija)

Na glavni pretres se obavezno pozivaju:

  • optuženi i njegov branilac,
  • tužilac (javni tužilac / privatni tužilac / oštećeni kao tužilac),
  • oštećeni,
  • zakonski zastupnici i punomoćnici stranaka i oštećenog.

2. Pozivanje po potrebi (Pomoćni subjekti)

  • prevodilac i tumač.

3. Pozivanje lica u dokaznim funkcijama

  • Na glavni pretres se pozivaju predloženi svedoci i veštaci.
  • Izuzetak: Neće se pozvati oni svedoci i veštaci za koje predsednik veća smatra da njihovo ispitivanje na glavnom pretresu nije potrebno, ili ako je već na pripremnom ročištu utvrđeno da se oni ne pozivaju.

Sadržina poziva, rokovi za pripremu odbrane i posledice nedolaska

1. Pouka o braniocu i pravo na odbranu

Kada nije reč o obaveznoj stručnoj odbrani, optuženi se u pozivu poučava da ima pravo da uzme branioca. Uvodi se i važno upozorenje: glavni pretres se neće odložiti zbog nedolaska branioca ili zbog toga što je optuženi angažovao branioca tek na samom glavnom pretresu.

2. Rokovi za pripremu odbrane

Između dostavljanja poziva optuženom i dana održavanja glavnog pretresa mora proteći dovoljno vremena za pripremu odbrane:

  • Opšti rok: najmanje 8 dana.
  • Rok za teža krivična dela: najmanje 15 dana (kod krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od 10 godina ili teža).
  • Mogućnost skraćivanja rokova: Ovi rokovi se mogu skratiti na zahtev optuženog ili na zahtev tužioca, ali isključivo uz pristanak optuženog.

3. Posledice nedolaska i posebna upozorenja u pozivu

Zakon predviđa specifične procesne sankcije i pravne posledice za slučaj nepojavljivanja pozvanih lica:

  • Optuženi, svedok i veštak: U pozivu se izričito upozoravaju na zakonske posledice nedolaska (npr. privođenje, kažnjavanje).
  • Oštećeni koji se ne poziva kao svedok: Obaveštava se da će se glavni pretres održati i u njegovom odsustvu, a da će se njegova izjava o imovinskopravnom zahtevu pročitati.
  • Upozorenje oštećenom za slučaj odustanka javnog tužioca: Upozorava se da će se, u slučaju nepojavljivanja, smatrati da neće da preuzme krivično gonjenje ukoliko javni tužilac na pretresu odustane od optužbe.
  • Oštećeni kao tužilac i privatni tužilac: Upozoravaju se da će se, ukoliko ne dođu na glavni pretres niti pošalju svog punomoćnika, smatrati da su odustali od optužbe.

Pojam i podela procesnih subjekata prema obaveznosti prisustva

  • Suština instituta: Da bi se glavni pretres uopšte mogao održati, odnosno da bi se započelo sa njegovim održavanjem, neophodno je ispunjenje osnovne procesne pretpostavke koja se svodi na prisustvo određenih lica.
  • Klasifikacija subjekata: Sva lica čije je prisustvo relevantno za održavanje glavnog pretresa dele se u dve osnovne kategorije:
    1. Lica koja obavljaju sudsku i pomoćno-tehničku funkciju: U ovu grupu spadaju predsednik pretresnog veća, članovi veća i zapisničar (kao i dopunske sudije ako su određene). Ova lica moraju biti neprekidno prisutna na glavnom pretresu.
    2. Pozvana lica bez kojih se pretres po pravilu ne može održati: U ovu grupu primarno spadaju stranke (tužilac i optuženi), ali i druga pozvana lica poput svedoka, veštaka ili stručnih savetnika. Izuzetno, pod zakonom propisanim uslovima, glavni pretres se može održati i u odsustvu nekih od ovih lica.
Otvaranje zasedanja i utvrđivanje prisustva
  • Uslov punog sastava veća: Otvaranje zasedanja je pravno moguće samo ako je sud u punom sastavu.
  • Pravna posledica nepotpunog sastava: Ako veće nije u punom sastavu, predsednik veća (ili u njegovom odsustvu sudija član veća, odnosno sudija koga odredi predsednik suda) zvanično saopštava da se glavni pretres neće održati.
  • Redosled radnji predsednika veća pri otvaranju: Ukoliko je veće u punom sastavu, predsednik veća sprovodi sledeće aktivnosti prema striktnom formalnom redosledu:
    1. otvara zasedanje,
    2. objavljuje sastav veća,
    3. objavljuje predmet glavnog pretresa,
    4. utvrđuje prisustvo pozvanih lica (da li su došla sva pozvana lica, da li su odsutni uredno pozvani i da li su opravdali svoj izostanak).
Izostanak ovlašćenog tužioca i uticaj na opstanak postupka

U skladu sa načelom akuzatornosti (nemo iudex sine actore), bez ovlašćenog tužioca i njegovog optužnog akta održavanje glavnog pretresa je pravno nemoguće. Zakon pravi jasnu razliku u pravnim posledicama u zavisnosti od toga da li je u pitanju oficijelni (javni) ili neoficijelni (privatni/supsidijarni) tužilac:

1. Izostanak javnog tužioca (Oficijelna optužba)

  • Procedura: Ako na glavni pretres ne dođe javni tužilac (ili zamenik javnog tužioca), predsednik veća obaveštava nadležnog javnog tužioca i zahteva da se odmah odredi zamena.
  • Pravna posledica nemogućnosti zamene: Ako zamenu nije moguće odmah obezbediti, predsednik veća donosi odluku da se glavni pretres ne održi.
  • Dužnost obaveštavanja: O neodržavanju pretresa predsednik veća obaveštava nadležnog javnog tužioca i Državno veće tužilaca, koji imaju zakonsku obavezu da naknadno obaveste sud o preduzetim merama.

2. Izostanak oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca (Neoficijelna optužba)

  • Uslovi za nastupanje posledice: Ako na glavni pretres ne dođu ova lica (ili njihov punomoćnik), pod uslovom da su uredno pozvani, a svoj izostanak nisu opravdali.
  • Pravna posledica: Veće donosi rešenje o obustavi postupka, čime se krivični postupak definitivno okončava.
Izostanak optuženog i institut suđenja u odsustvu

Kao stranka u postupku i nosilac funkcije odbrane, optuženi po pravilu mora biti prisutan na glavnom pretresu.

1. Mere za obezbeđenje prisustva optuženog

Ako se uredno pozvani optuženi ne pojavi i ne opravda izostanak, sud primenjuje sledeći redosled postupanja za obezbeđenje njegovog prisustva:

  • Primarno postupanje: Veće nalaže da se optuženi odmah dovede na pretres (ako je to faktički izvodljivo).
  • Sekundarno (supsidijarno) postupanje: Ako se dovođenje ne može izvršiti odmah, veće donosi odluku da se glavni pretres ne održi i nalaže da se optuženi dovede na sledeći glavni pretres.
  • Opoziv naredbe: Ako optuženi opravda svoj izostanak pre nego što se dovođenje realizuje, veće može opozvati naredbu za dovođenje i osloboditi ga plaćanja troškova nastalih zbog neodržavanja pretresa.

2. Suđenje u odsustvu optuženog

Predstavlja izuzetan procesni institut.

  • Ratio legis: Faktičke prirode (potreba rešavanja slučaja od šireg društvenog interesa, zaštita oštećenog) i formalne prirode (sprečavanje nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja).
  • Kumulativni uslovi za donošenje odluke:
    1. Postojanje naročito opravdanih razloga da se sudi u odsustvu.
    2. Optuženi je u bekstvu ili je na drugi način nedostupan državnim organima.
    3. Predlog tužioca za suđenje u odsustvu mora biti usvojen od strane veća, što se formalizuje donošenjem rešenja o suđenju u odsustvu.
  • Pravni lek: Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba, ali ona nema suspenzivno dejstvo (ne odlaže započeto suđenje).

3. Skrivljena nesposobnost optuženog za učestvovanje

  • Definicija: Situacija u kojoj je optuženi sam kod sebe namerno ili nemarno izazvao privremenu neспособnost za učešće na pretresu (npr. uzimanjem alkohola ili opojnih droga).
  • Procedura: Nakon obaveznog ispitivanja veštaka, veće donosi rešenje da se glavni pretres održi, ali ne i završi u odsustvu optuženog.
  • Obavezna mera obezbeđenja odbrane: U ovom slučaju, predsednik suda je dužan da optuženom postavi branioca po službenoj dužnosti.
  • Pravni lek: Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba koja takođe nema suspenzivno dejstvo.
  • Prestanak razloga: Čim preostanu razlozi skrivljene neспособnosti, pretres se nastavlja u prisustvu optuženog, a predsednik veća ima dužnost da ga prethodno upozna sa dotadašnjim tokom i sadržajem pretresa.
Izostanak branioca sa glavnog pretresa

Pravne posledice nedolaska branioca zavise isključivo od toga da li je u konkretnom predmetu odbrana po zakonu obavezna ili ne.

1. Slučaj kada odbrana nije obavezna

  • Ako uredno pozvani branilec ne dođe i ne opravda izostanak, ili samovoljno (bez odobrenja) napusti pretres:
    • Predsednik veća poziva optuženog da odmah uzme drugog branioca.
    • Ako optuženi to ne učini, veće može doneti odluku da se glavni pretres održi bez prisustva branioca.

2. Slučaj kada je odbrana obavezna

  • Veće donosi odluku da se glavni pretres ne održi (ili se započeti pretres prekida/odlaže) ako su ispunjeni sledeći kumulativni uslovi:
    1. u pitanju je obavezna stručna odbrana;
    2. nema mogućnosti da optuženi odmah uzme drugog branioca, niti sud može bez štete po pravo na odbranu odmah da mu postavi branioca po službenoj dužnosti.

3. Procesne sankcije prema braniocu za neopravdan izostanak

Ako je neopravdan izostanak uredno pozvanog branioca doveo do odlaganja ili neodržavanja pretresa, veće donosi odluku kojom kumulativno:

  1. kažnjava branioca novčanom kaznom do 150.000 dinara (rešenjem koje se unosi u zapisnik uz kratko obrazloženje);
  2. određuje da troškovi prouzrokovani odlaganjem ili neodržavanjem pretresa padaju na teret tog branioca;
  3. o celom događaju i nastupelim posledicama obaveštava nadležnu advokatsku komoru, koja ima dužnost da izvesti sud o merama koje je preduzela.
Izostanak svedoka, veštaka ili stručnog savetnika
  • Pravilo o početku pretresa: Glavni pretres može početi i bez prisustva pozvanih svedoka, veštaka ili stručnog savetnika. Veće naknadno, u toku pretresa, procenjuje da li je zbog njihovog odsustva neophodno prekinuti ili odložiti suđenje.
  • Procesne sankcije i mere: Ako uredno pozvani svedok, veštak ili stručni savetnik ne dođe, a izostanak ne opravda, veće može preduzeti sledeće mere:
    • narediti da se to lice odmah dovede na pretres;
    • kazniti ga novčanom kaznom do 150.000 dinara;
    • narediti da se dovede na sledeći glavni pretres;
    • odrediti da snosi troškove koje je svojim izostankom prouzrokovao.
  • Opoziv odluka: U opravdanom slučaju, veće ima ovlašćenje da opozove donete odluke o kažnjavanju ili troškovima.
Poseban izuzetak: Održavanje pretresa u odsustvu optuženog ili branioca radi povoljnog okončanja postupka

Zakon predviđa jedan specifičan, izuzetno važan procesni mehanizam u korist optuženog:

  • Pravilo: Čak i kada su ispunjeni svi zakonski uslovi za odlaganje glavnog pretresa usled izostanka optuženog ili njegovog branioca, veće može odlučiti da se pretres ipak održi u njihovom odsustvu.
  • Uslov: Neophodno je da se na osnovu stanja dokaza u spisima predmeta očigledno mora doneti neka od odluka kojima se postupak okončava u korist optuženog.
  • Taksativno određene odluke: Pretres se bez njih može održati samo radi donošenja:
    1. rešenja kojim se optužba odbacuje, ili
    2. presude kojom se optužba odbija.

Predlaganje dokaza pre početka glavnog pretresa

Mogućnost i način predlaganja dokaza pre samog suđenja direktno zavise od toga da li je u postupku prethodno održano pripremno ročište.

1. Pravilo prekluzije (Ako je održano pripremno ročište)

Osnovni cilj održavanja pripremnog ročišta jeste da se limitira (onemogući) predlaganje dokaza tek na glavnom pretresu ili neposredno pre njegovog održavanja. Stranke su dužne da svoju dokaznu inicijativu iscrpe u fazi pripremnog ročišta.

2. Postupak predlaganja (Ako pripremno ročište nije održano)

  • Aktivna legitimacija: Stranke, branilac i oštećeni mogu i nakon određivanja glavnog pretresa (a pre njegovog početka) predložiti izvođenje novih dokaza, svedoka ili veštaka.
  • Teret obrazlaganja: Predlagač je dužan da precizno označi koje činjenične tvrdnje želi da dokaže i kojim konkretno od predloženih dokaza.
  • Pravila odlučivanja: Prilikom donošenja odluke o ovim predlozima pre početka glavnog pretresa, predsednik veća shodno primenjuje pravila koja važe za odlučivanje o dokaznim predlozima tokom samog glavnog pretresa.

3. Samostalna dokazna inicijativa predsednika veća (Izuzetak)

Predsednik veća može i bez predloga stranaka i oštećenog narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres. Za ovakvo postupanje moraju biti kumulativno ispunjena dva uslova:

  1. da su do tada izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni,
  2. da je pribavljanje novih dokaza neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.
  3. Dužnost obaveštavanja: O donošenju naredbe za pribavljanje novih dokaza po sopstvenoj inicijativi, predsednik veća je dužan da obavesti stranke pre početka glavnog pretresa.

Radnje i odluke u fazi pripremanja glavnog pretresa

Izdvajanje nezakonitih dokaza
  • Pojam i uslov za donošenje odluke: Ako predsednik veća utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici koji sadrže dokaze koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku ili se na njima ne može zasnovati sudska odluka, odnosno obaveštenja koja se moraju izdvojiti (kao što su obaveštenja proistekla iz informativnih razgovora policije sa građanima), on donosi formalnu odluku o njihovom uklanjanju.
  • Forma odluke i pravni lek: Donosi se rešenje o izdvajanju iz spisa, protiv kojeg je zakonom dozvoljena posebna žalba.
  • Pravne posledice i tehničko postupanje:
    • Nakon što rešenje o izdvajanju postane pravnosnažno, predsednik veća konkretne izdvojene zapisnike ili obaveštenja stavlja u poseban zapečaćeni omot.
    • Ovaj omot se predaje na čuvanje sudiji za prethodni postupak, odvojeno od ostalih spisa predmeta.
    • Zabrana upotrebe: Izdvojeni dokazi se ne mogu razgledati niti koristiti u daljem toku postupka.
  • Izuzetak (Opoziv rešenja o izdvajanju): Veće može, najkasnije do završetka dokaznog postupka na glavnom pretresu, opozvati rešenje o izdvajanju dokaza i odlučiti da se taj dokaz ipak izvede. Za ovaj opoziv moraju biti ispunjena dva kumulativna uslova:
    1. da veće na osnovu do tada izvedenih dokaza oceni da nije bilo zakonskog mesta izdvajanju tog dokaza,
    2. da protiv prvobitnog rešenja predsednika veća o izdvajanju nije bila izjavljena žalba.
Određivanje dopunskih sudija
  • Materijalni uslov: Ova odluka se donosi ukoliko postoji verovatnoća da će predstojeći glavni pretres duže trajati.
  • Procedura: Predsednik veća podnosi zahtev predsedniku suda da odredi jednog ili dvojicu sudija (odnosno sudija-porotnika) koji će obavezno prisustvovati glavnom pretresu.
  • Ratio legis (Svrha): Primarni cilj ovog instituta jeste obezbeđivanje načela neposrednosti na glavnom pretresu. Ukoliko u toku suđenja dođe do nepredviđene i trajnije sprečenosti nekog od članova sudskog veća, dopunski sudija ga može odmah i „rutinski“ zameniti.
  • Pravne posledice: S obzirom na to da je dopunski sudija neposredno pratio tok suđenja od samog početka (u svojstvu posebne vrste „publike“), u slučaju zamene člana veća ne primenjuju se opšta zakonska pravila koja inače nalažu odlaganje ili ponovno započinjanje pretresa zbog promene u sastavu veća.
Odlaganje početka glavnog pretresa
  • Uslov: Postojanje opravdanih važnih razloga.
  • Forma odluke i vremenski limit: Predsednik veća donosi naredbu kojom se početak suđenja odlaže najduže do 30 dana. Ovaj rok od 30 dana je instruktivnog karaktera.
  • Inicijativna ovlašćenja: Odlaganje se može odrediti:
    • na predlog stranaka i branioca (inicijativa subjekata), ili
    • po službenoj dužnosti (samoinicijativno od strane predsednika veća).
  • Dužnost obaveštavanja: O odlaganju početka suđenja odmah se obaveštavaju sva pozvana lica, kao i predsednik suda.
  • Uloga predsednika suda: Zakon ne propisuje njegovu specifičnu procesnu dužnost nakon prijema ovog obaveštenja, ali on ima načelnu obavezu da preduzme mere kako bi suđenje započelo u najkraćem mogućem roku.
  • Pravno razlikovanje: Kod ovog instituta odlaže se isključivo započinjanje glavnog pretresa (koji još uvek nije formalno počeo). Zbog toga se ovde ne radi o vremenskom diskontinuitetu (odlaganju ili prekidu) već otvorenog glavnog pretresa.
Odustanak tužioca od optužbe pre početka glavnog pretresa
  • Pravna priroda: Usklađen je sa načelom akuzatornosti (nemo iudex sine actore), prema kojem se krivični postupak ne može voditi bez ovlašćenog tužioca i aktivnog optužnog akta. Tužilac ima pravo slobodnog raspolaganja optužbom i može odustati od nje u svakom procesnom stadijumu.
  • Opšta pravna posledica: Odustanak tužioca od optužbe obavezno dovodi do okončanja krivičnog postupka.
  • Dužnosti predsednika veća pre početka suđenja: Ukoliko tužilac odustane od optužbe pre nego što je glavni pretres počeo, predsednik veća ima obavezu da kumulativno preduzme sledeće dve aktivnosti:
    1. obaveštava sva lica koja su bila pozvana na glavni pretres o odustanku tužioca,
    2. donosi formalno rešenje o obustavi krivičnog postupka, koje se obavezno dostavlja strankama, braniocu i oštećenom.

Postavi komentar