Oznaka: Izdvajanje nezakonitih dokaza

Izvođenje dokaza na glavnom pretresu

24. jula 2026.

Pojam, značaj i osnovne karakteristike dokaznog postupka

  • Definicija i procesni značaj: Dokazni postupak je u sadržinskom smislu najznačajniji deo glavnog pretresa. U ovom stadijumu se izvode dokazi koji služe za utvrđivanje činjeničnog stanja.
  • Pravni ishod: Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja sud donosi odluku kojom se rešava predmet krivičnog postupka, što je po pravilu odgovarajuća presuda, a po izuzetku može biti i rešenje.
  • Načelo kontradiktornosti: Dokazi se na glavnom pretresu po pravilu izvode na kontradiktoran način. To znači da jedna stranka ima procesnu mogućnost da se oponira dokazima druge strane.
  • Stadijumi dokaznog postupka: Dokazni postupak se odvija kroz sledeća četiri osnovna stadijuma:
    1. početak dokaznog postupka,
    2. predlaganje dokaza,
    3. utvrđivanje redosleda izvođenja dokaza,
    4. izvođenje konkretnih dokaza.
  • Pravilo o prvom dokazu: Na početku četvrtog stadijuma se po pravilu uvek najpre izvodi dokaz koji se svodi na dobijanje iskaza optuženog – najpre kroz iznošenje odbrane, a potom kroz njegovo saslušanje.

Početak dokaznog postupka i predmet dokazivanja

1. Formalni početak

Započinjanje dokaznog postupka se formalno manifestuje tako što predsednik veća javno objavljuje početak ovog stadijuma.

2. Predmet dokazivanja (Tri grupe činjenica)

U dokaznom postupku se izvode dokazi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a koje se dele na tri grupe:

  1. činjenice koje čine obeležje krivičnog dela,
  2. činjenice od kojih zavisi primena neke druge odredbe krivičnog zakona,
  3. činjenice od kojih zavisi primena odredaba krivičnog postupka.

3. Poseban dokazni režim u slučaju priznanja optuženog

Ako optuženi na glavnom pretresu prizna da je učinio krivično delo, u daljem toku postupka se izmjenjuje dokazni program i izvode se samo dve taksativno određene vrste dokaza:

  • A) Dokazi od kojih zavisi ocena procesne validnosti priznanja. Kada je optuženi priznao delo, dokazi o učiniocu i krivičnom delu se i dalje izvode isključivo ako postoji neka od sledećih alternativnih okolnosti:
    1. osnovana sumnja u istinitost priznanja, ili
    2. manjkavost priznanja, koja postoji kada je priznanje: nepotpuno, protivrečno, nejasno ili u suprotnosti sa drugim dokazima.
  • B) Dokazi od kojih zavisi odluka suda o vrsti krivične sankcije i meri kazne.

Predlaganje dokaza i odlučivanje o dokaznim predlozima

1. Aktivna legitimacija i vremenski okvir

  • Nove dokaze mogu predlagati stranke, branilac i oštećeni.
  • Ovaj procesni poduhvat mogu preduzeti sve do završetka glavnog pretresa.
  • U istom roku mogu ponoviti i one dokazne predloge koje je sud ranije već odbio.
  • O izvođenju predloženih dokaza odluku donosi predsednik veća.

2. Obavezno odbijanje dokaznog predloga (Nezakoniti dokazi)

  • Predsednik veća ima striktnu zakonsku dužnost da odbije dokazni predlog ako je on usmeren na izvođenje nezakonitog dokaza.
  • Ova odluka se donosi u formi obrazloženog rešenja.
  • Pojam nezakonitog dokaza: To je dokaz koji bi neposredno ili posredno, sam po sebi ili prema načinu pribavljanja, bio u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili potvrdjenim međunarodnim ugovorima.

3. Fakultativno odbijanje dokaznog predloga

Predsednik veća može obrazloženim rešenjem odbiti dokazni predlog ako oceni da postoji neki od sledećih alternativno propisanih razloga:

  • Prekluzija (Sankcija neblagovremenosti): Ako su predlagači znali za dokaz tokom pripremnog ročišta ili nakon određivanja glavnog pretresa, ali ga bez opravdanog razloga nisu tada predložili.
  • Irelevantnost: Ako je predlog usmeren na dokazivanje činjenica koje nisu predmet dokazivanja (ne tiču se obeležja dela niti drugih relevantnih krivičnopravnih/procesnih pitanja).
  • Nepotrebnost dokazivanja: Ako se predlog odnosi na činjenice koje se ne dokazuju, jer je sud ocenio da su te činjenice:
    • opštepoznate,
    • u dovoljnoj meri raspravljene,
    • priznate od strane okrivljenog na način koji ne zahteva dalje dokazivanje, ili
    • da saglasnost stranaka o tim činjenicama nije u suprotnosti sa drugim dokazima.
  • Odugovlačenje postupka: Ako je izvođenje dokaza očigledno usmereno na odugovlačenje krivičnog postupka.

4. Pravni mehanizmi izmene odluke o odbijanju

Zakon predviđa dva načina na koja se odluka o odbijanju dokaznog predloga može izmeniti:

  • Samostalni opoziv: Predsednik veća može u toku postupka samoinicijativno opozvati rešenje o odbijanju konkretnog dokaznog predloga i odlučiti da se dokaz ipak izvede.
  • Intervencija veća po prigovoru: Povodom prigovora koji podnosi strana čiji je predlog odbijen, veće može doneti odluku kojom preinačuje rešenje predsednika veća i određuje izvođenje tog dokaza.

Redosled izvođenja dokaza

1. Koncepcijska osnova

Dokazni postupak je postavljen na striktno adverzijalnim osnovama, s tim što se određeni dokazi mogu izvesti i po odluci suda, kao i na predlog oštećenog.

2. Zakonski (redovni) redosled izvođenja

Nakon što se obavi saslušanje optuženog, predsednik veća određuje vreme u kojem se dokazi izvode po sledećem redosledu:

  1. najpre dokazi koje je predložio tužilac;
  2. potom dokazi koje je predložila odbrana;
  3. zatim dokazi čije je izvođenje odredilo veće po službenoj dužnosti i po predlogu oštećenog;
  4. na kraju dokazi o činjenicama od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.

3. Odstupanja i izuzeci od opšteg redosleda

  • Fleksibilnost redosleda: Ovaj redosled nije apsolutan. Ako postoje opravdani razlozi, predsednik veća može odrediti drugačiji redosled izvođenja i produžiti vreme predviđeno za to.
  • Podaci o osuđivanosti: Podaci iz kaznene evidencije i drugi podaci o ranijoj osuđivanosti izvode se u skladu sa opštim redosledom izvođenja dokaza (pod tačkom 4).
    • Izuzetak: Ovi podaci se mogu izvesti mimo ovog redosleda ako veće odlučuje o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje postupka.
  • Ispitivanje oštećenog kao svedoka: Ako oštećeni koji je prisutan na pretresu treba da bude ispitan u svojstvu svedoka, njegovo ispitivanje se obavezno obavlja pre ispitivanja ostalih svedoka.

4. Izjašnjavanje o izvedenim dokazima

  • Nakon što se izvede svaki pojedinačni dokaz, predsednik veća je dužan da upita stranke, branioca i oštećenog da li imaju primedbe na izvedeni dokaz.
  • Ratio legis: Na ovaj način se neposredno ostvaruje i dodatno manifestuje kontradiktorni karakter dokaznog postupka na glavnom pretresu.

Iznošenje odbrane i saslušanje optuženog

Pravni karakter odbrane i procesne dužnosti predsednika veća

  • Pravna priroda odbrane: Optuženi nije dužan da se brani, ali ima pravo na odbranu u svim fazama krivičnog postupka, pa samim tim i na glavnom pretresu kao centralnom procesnom stadijumu.
  • Dužnost pouke: Na samom početku, predsednik veća ima izričitu obavezu da pouči optuženog o njegovim pravima. Pouka se sastoji u tome da se optuženi obaveštava da se može izjasniti o svim okolnostima koje ga terete, kao i da može izneti sve činjenice koje mu idu u korist. Nakon pouke, predsednik veća poziva optuženog da iznese svoju odbranu.
  • Pravila iznošenja: Optuženi iznosi svoju odbranu po pravilima koja su u Zakoniku propisana za saslušanje okrivljenog kao dokaznu radnju. Kada optuženi završi izlaganje, predsednik veća ga obavezno pita da li ima još nešto da navede u svoju odbranu.

Struktura saslušanja i redosled postavljanja pitanja

Saslušanje optuženog na glavnom pretresu se po pravnoj strukturi sastoji iz dve sukcesivne faze:

  1. Slobodno izlaganje optuženog: faza u kojoj se optuženi usmeno i neometano izjašnjava o svim navodima optužbe.
  2. Postavljanje pitanja (Uže saslušanje): faza koja nastupa nakon završenog slobodnog izlaganja. Pitanja se optuženom postavljaju prema striktno određenom zakonskom redosledu.

Zakonski redosled postavljanja pitanja:

Pitanja optuženom postavljaju sledeći procesni subjekti ovim redom:

  1. branilac optuženog;
  2. tužilac;
  3. predsednik veća i članovi veća;
  4. oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik;
  5. saoptuženi i njegov branilac;
  6. veštak i stručni savetnik.

Pravila o neposrednom ispitivanju i odobrenju suda:

Zakonik razlikuje dve grupe subjekata u pogledu prava na postavljanje pitanja:

  • Subjekti koji ispituju neposredno (bez odobrenja): Pitanja mogu neposredno postaviti stranke i branilac (branilac, tužilac, saoptuženi, kao i članovi sudskog veća).
  • Subjekti koji ispituju isključivo uz odobrenje: Druga lica, u koja spadaju oštećeni, zakonski zastupnik i punomoćnik oštećenog, veštak i stručni savetnik, mogu neposredno postavljati pitanja optuženom samo uz prethodno odobrenje predsednika veća.

Pravila o dozvoljenosti pitanja i procesna kontrola suda

Naš krivični postupak je koncepcijski postavljen tako da je sud uglavnom relativno pasivan u pogledu izvođenja dokaza i više nema formalnu dužnost utvrđivanja istine. Ipak, sud zadržava snažnu kontrolnu i korektivnu ulogu tokom saslušanja optuženog.

1. Dužnost zabrane pitanja i odgovora

Predsednik veća je dužan da zabrani pitanje, ili odgovor na već postavljeno pitanje, u sledećim slučajevima:

  • ako je ono nedozvoljeno;
  • ako se ne odnosi na predmet postupka (irelevantno pitanje).
    • Izuzetak: Pitanje se neće zabraniti ako se njime proverava verodostojnost iskaza optuženog.

2. Definicija nedozvoljenih pitanja

Nedozvoljenim se smatraju sledeća pitanja:

  • pitanja koja sadrže obmanu;
  • pitanja koja se zasnivaju na netočnoj pretpostavci da je optuženi priznao nešto što zapravo nije priznao;
  • pitanja koja su sugestivnog karaktera (ona kojima se optuženi navodi na željeni odgovor).

3. Zaštita prava stranaka i branioca na kontrolu odluke

  • Prigovor veću: Ukoliko predsednik veća zabrani pitanje ili odgovor, stranke i branilac imaju pravo da zahtevaju da o toj zabrani odluči celokupno veće.
  • Unošenje u zapisnik: Ako veće potvrdi odluku predsednika veća o zabrani, to zabranjeno pitanje će se, na izričit zahtev stranke, obavezno uneti u zapisnik.
  • Dopunska pitanja suda: Predsednik veća ima ovlašćenje da optuženom u svakom trenutku postavi pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanja koja su mu postavili drugi učesnici.

Obezbeđenje slobodne volje optuženog i pravo na konsultaciju

  • Autonomija iskaza: Iskaz optuženog mora uvek biti u potpunosti proizvod njegove slobodne svesti i neometane volje. Zabranjeni su svi neposredni uticaji u vidu sugerisanja odgovora ili uskraćivanja odgovora na pojedina pitanja.
  • Granice savetovanja sa braniocem:
    • Dozvoljeno ponašanje: Optuženi ima pravo da se u toku glavnog pretresa savetuje sa svojim braniocem.
    • Zabranjeno ponašanje (Prepreka): Optuženi se ne može sa braniocem, niti sa bilo kojim drugim licem, dogovarati o tome kako će konkretno odgovoriti na već postavljeno pitanje.

Postupanje suda u slučaju odstupanja od ranijeg iskaza ili ćutanja optuženog

Zakonik precizno reguliše situacije u kojima optuženi na suđenju menja svoju procesnu taktiku ili odbija saradnju.

1. Odstupanje od ranije datog iskaza

Ukoliko optuženi na glavnom pretresu iznese tvrdnje koje odstupaju od njegovog iskaza datog u ranijim fazama postupka, predsednik veća postupa na sledeći način:

  1. upozorava optuženog na uočenu razliku;
  2. pita ga za razloge tog odstupanja;
  3. donosi odluku o čitanju i reprodukovanju: po službenoj dužnosti ili na zahtev optuženog, predsednik veća određuje da se raniji iskaz (ili njegov deo) pročita, odnosno da se reprodukuje njegov optički ili tonski snimak.
  4. Širok opseg primene: Ova pravila važe bez obzira na to pred kojim je organom iskaz ranije dat. To može biti iskaz iz istrage dat javnom tužiocu, ili iskaz dat policiji u predistražnom postupku (pod uslovom da je tada saslušan u svojstvu osumnjičenog).
  5. Čitanje na zahtev: Ako se iskaz optuženog doсловно unosi u zapisnik, predsednik veća može narediti da se taj deo odmah pročita, a obavezno će se pročitati uvek kada to zahtevaju stranka ili branilac.

2. Ćutanje optuženog (Odbijanje iznošenja odbrane)

Ukoliko optuženi na glavnom pretresu u potpunosti odbije da iznese odbranu ili odbije da odgovara na pojedina postavljena pitanja, primenjuje se sledeća pravna posledica:

  • sud određuje da se pročita njegov raniji iskaz (ili njegov deo), odnosno da se reprodukuje optički ili tonski snimak tog ranijeg iskaza.

Specifičnosti saslušanja u slučaju postojanja saoptuženih

Kada je optužnicom obuhvaćeno više lica u svojstvu saoptuženih (suučesnika), primenjuju se posebna pravila koja omogućavaju kontradiktornost unutar same odbrane.

  • Redosled saslušanja: Saoptuženi se saslušavaju prema redosledu iz optužnice (onaj ko je naveden kao prvi optuženi, prvi iznosi odbranu i prvi se saslušava, a zatim se po istom principu postupa sa ostalima).
  • Problem suprostavljenih interesa: Interesi saoptuženih često nisu jedinstveni; oni mogu teretiti jedan drugog ili imati suprotne stavove o pojedinim pitanjima. Zbog toga zakon omogućava specifične mehanizme kontradiktornog raspravljanja između samih saoptuženih.

Tri zakonska pravila raspravnosti između saoptuženih:

  1. Mogućnost komentisanja iskaza: Optuženog koji je već izneo odbranu, predsednik veća je dužan da upita da li ima nešto da izjasni povodom iskaza onog saoptuženog koji je svoju odbranu izneo kasnije u toku pretresa.
  2. Pravo dokazne inicijative (propitivanje): Svaki saoptuženi ima zakonsko pravo da neposredno postavlja pitanja drugim saoptuženima.
  3. Sudska provera kroz suočenje: Ukoliko se iskazi saoptuženih o istoj okolnosti značajno razlikuju, predsednik veća ima ovlašćenje da sprovede njihovo suočenje radi provere verodostojnosti.

Ispitivanje svedoka, veštaka ili stručnog savetnika na glavnom pretresu

Preventivne mere i pravila o prisustvu svedoka u sudnici

  • Pravilo o neprisustvovanju neispitanog svedoka: Svedok koji još uvek nije ispitan, po pravilu, ne može prisustvovati izvođenju dokaza pre svog ispitivanja.
  • Ratio legis (Svrha pravila): Onemogućavanje da prethodno izvođenje dokaza (poput ispitivanja drugih svedoka ili veštaka) utiče na sadržinu iskaza još neispitanog svedoka.
  • Režim za ispitana lica: Nakon što budu ispitani, svedoci, veštaci i stručni savetnici ostaju u sudnici.
  • Izuzeci: Predsednik veća može, nakon izjašnjenja stranaka, postupiti na dva načina:
    1. sasvim otpustiti ispitana lica,
    2. narediti da se privremeno udalje iz sudnice (po predlogu stranaka ili po službenoj dužnosti) kako bi kasnije mogli biti ponovo pozvani i još jednom ispitani u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka, veštaka ili stručnih savetnika.
  • Posebna pravila za maloletna lica:
    • Isključenje javnosti: Ako se kao svedok ispituje lice mlađe od 14 godina, veće može odlučiti da se za vreme njegovog ispitivanja isključi javnost.
    • Udaljenje iz sudnice: Ako lice mlađe od 16 godina prisustvuje glavnom pretresu kao svedok ili oštećeni, ono će se udaljiti iz sudnice čim njegovo prisustvo više ne bude potrebno.

Pripremne radnje i upozorenja predsednika veća pre ispitivanja

Pre nego što započne ispitivanje svedoka, veštaka ili stručnog savetnika, predsednik veća je dužan da preduzme sledeće radnje:

  • Sadržina obaveznih upozorenja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika:
    • Krivičnopravne konsekvence: Upozorava se da davanje lažnog iskaza, odnosno davanja lažnog nalaza i mišljenja, predstavlja krivično delo.
    • Prethodno preuzeto obavezivanje: Ukazuje mu se na to da je položio zakletvu pre glavnog pretresa.
    • Centralna dužnost: Svedok se upozorava na dužnost da govori istinu i da ne sme ništa da prećuti, a veštak na dužnost da tačno i potpuno iznese svoj nalaz i mišljenje.
  • Poziv na polaganje zakletve: Ako svedok ili veštak nije položio zakletvu pre glavnog pretresa, ili ako se radi o stručnom savetniku, predsednik veća ga pre početka ispitivanja poziva da položi zakletvu.

Način ispitivanja i pravo na postavljanje pitanja

  • Shodna primena pravila: Svedok i stručni savetnik se na glavnom pretresu ispituju uz shodnu primenu opštih zajedničkih pravila koja se odnose na ispitivanje svedoka.
  • Izlaganje nalaza veštaka: Veštak svoj nalaz i mišljenje izlaže usmeno. Izuzetno, veće mu može dozvoliti da pročita pisani nalaz i mišljenje koji se potom prilaže zapisniku.
  • Aktivna legitimacija za postavljanje pitanja:
    • Neposredno (bez odobrenja): Pitanja svedoku, veštaku ili stručnom savetniku neposredno postavljaju stranke (tužilac i optuženi), branilac, predsednik veća i članovi veća.
    • Uz odobrenje predsednika veća: Neposredna pitanja mogu postavljati oštećeni, zakonski zastupnik oštećenog, punomoćnik oštećenog, kao i sam veštak ili stručni savetnik.

Adverzijalni karakter i tri vida ispitivanja svedoka

Ispitivanje svedoka na glavnom pretresu je postavljeno na adverzijalan način. To znači da je u pitanju dokazna aktivnost koja primarno pripada strankama. Zakonik razlikuje tri vida ispitivanja svedoka:

  1. Osnovno ispitivanje:
    • To je prvo ispitivanje koje obavlja stranka koja je svedoka predložila (ili prva predložila).
    • Stranka ima bezuslovno pravo na osnovno ispitivanje svedoka kojeg je ona predložila.
  2. Unakrsno ispitivanje:
    • Ispitivanje koje dolazi nakon osnovnog ispitivanja i koje preduzima suprotna stranka.
    • Svrha: Usmireno je na pobijanje onih elemenata iskaza dobijenog tokom osnovnog ispitivanja koji su negativni po suprotnu stranku.
    • Stranka ima bezuslovno pravo na unakrsno ispitivanje svedoka kojeg je pre toga osnovno ispitala suprotna stranka.
  3. Dodatno ispitivanje:
    • Ispitivanje koje dolazi nakon unakrsnog ispitivanja.
    • Za dodatno ispitivanje stranke nemaju bezuslovno pravo, već je ono u potpunosti usklađeno sa odobrenjem predsednika veća.

Pravila o redosledu postavljanja pitanja

Redosled postavljanja pitanja je formalno uređen u zavisnosti od toga ko je predložio izvođenje konkretnog dokaza:

  • Situacija A (Dokaz predložila jedna stranka): Ta stranka najpre vrši osnovno ispitivanje, nakon toga suprotna stranka vrši unakrsno ispitivanje, a po odobrenju predsednika veća mogu se postavljati dodatna pitanja.
  • Situacija B (Isti dokaz predložile obe stranke): Smatraće se da je dokaz predložila ona stranka čiji je predlog prvi zaveden u sudu (ta stranka prva vrši osnovno ispitivanje).
  • Situacija C (Ispitivanje odredio sud bez predloga stranaka): Redosled postavljanja pitanja je sledeći:
    1. predsednik i članovi veća,
    2. tužilac,
    3. optuženi i njegov branilac,
    4. veštak ili stručni savetnik.
  • Pravilo za oštećenog i njegovog punomoćnika: Oštećeni ili njegov zajednički zastupnik i punomoćnik imaju pravo da postave pitanja svedoku, veštaku ili stručnom savetniku nakon tužioca, uvek kada tužilac ima pravo na ispitivanje.

Pravila o dozvoljenosti pitanja i procesna kontrola suda

Prilikom ispitivanja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika shodno se primenjuju odredbe o saslušanju optuženog.

1. Zabrana pitanja i odgovora

  • Predsednik veća će zabraniti pitanje ili odgovor na već postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno, ili se ne odnosi na predmet postupka.
  • Izuzetak: Pitanje koje se ne odnosi na predmet neće se zabraniti ako se radi o pitanju kojim se proverava verodostojnost iskaza.

2. Sadržina nedozvoljenih pitanja

  • pitanja koja sadrže obmanu;
  • pitanja koja se zasnivaju na pretpostavci da je svedok izjavio nešto što zapravo nije izjavio;
  • pitanja koja predstavljaju navođenje na odgovor (sugestivna pitanja).

3. Posebna pravila za sugestivna pitanja (Izuzetak kod unakrsnog ispitivanja)

  • Pravilo: Zabrana postavljanja sugestivnih pitanja odnosi se isključivo na osnovno i dodatno ispitivanje.
  • Izuzetak: Sugestivna pitanja (ona koja predstavljaju navođenje na odgovor) se mogu postavljati prilikom unakrsnog ispitivanja svedoka na glavnom pretresu.

4. Kontrola odluke predsednika veća i uloga veća

  • Stranke mogu zahtevati da o zabrani pitanja ili odgovora odluči celokupno veće.
  • Ako veće potvrdi odluku predsednika veća o zabrani, na izričit zahtev stranke u zapisnik će se obavezno uneti zabranjeno pitanje.

5. Dopunska pitanja predsednika veća

  • Predsednik veća može svedoku uvek (tokom bilo kog vida ispitivanja – osnovnog, unakrsnog ili dodatnog) postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanja koja su postavili drugi učesnici.

Postupanje u slučaju odstupanja od ranijeg iskaza

Ukoliko svedok na glavnom pretresu iznese iskaz koji se razlikuje od onog koji je dao u nekoj prethodnoj fazi postupka (npr. u istrazi), shodno se primenjuju pravila koja važe za optuženog:

  1. Predsednik veća upozorava svedoka na uočenu razliku i pita ga za razloge odstupanja.
  2. Predsednik veća po potrebi, po službenoj dužnosti ili na zahtev optuženog, donosi odluku da se raniji iskaz ili deo tog iskaza pročita i reprodukuje njegov optički ili tonski snimak.
  3. Čitanje zapisnika na zahtev: Predsednik veća može nurediti da se deo zapisnika odmah pročita (naročito ako se iskaz svedoka doсловно unosi u zapisnik), a taj deo će se obavezno pročitati uvek kada to zahteva stranka ili branilac.

Specifična pravila za veštake: Upoznavanje sa sadržinom nalaza bez neposrednog ispitivanja

Veštak se ne mora obavezno neposredno ispitivati na glavnom pretresu, već se pod određenim uslovima može samo prezentovati rezultat veštačenja.

  • Uslovi za izostavljanje neposrednog ispitivanja: Veće može doneti odluku da se veštak ne poziva i ne ispituje ako su ispunjeni sledeći uslovi:
    • ako se zbog prirode veštačenja ne mogu očekivati (ili nisu potrebna) pojačana ili potpunija objašnjenja.
  • Procesne radnje u slučaju nepozivanja veštaka: Umesto neposrednog ispitivanja, veće donosi odluku da se:
    1. izvrši uvid u priloženi nalaz i mišljenje, ili
    2. da predsednik veća (ako oceni da je potrebno) ukratko iznese njihovu sadržinu ili ih pročita.
  • Mogućnost naknadnog ispitivanja: Nakon izvođenja drugih dokaza i izjašnjenja (primedbi) stranaka, veće može naknadno odrediti neposredno ispitivanje veštaka.

Izdvajanje nezakonitih dokaza tokom glavnog pretresa

Pravni režim nezakonitih dokaza i obaveza izdvajanja

  • Zabrana korišćenja: Na pravno nevaljanim (nezakonitim) dokazima ne može se zasnovati odluka suda o predmetu krivičnog postupka, niti bilo koje drugo relevantno pitanje tokom postupka.
  • Pravilo o spisima: Takvi dokazi, po pravilu, ne smeju uopšte da se nalaze u spisima krivičnog predmeta.
  • Obaveza izdvajanja: Ukoliko se u spisima predmeta ipak nađu materijali koji sadrže nezakonite dokaze, u Zakoniku je načelno propisano da se oni moraju izdvojiti na odgovarajući procesni način (odlukom suda u određenom funkcionalnom obliku) u svakoj fazi krivičnog postupka.

Donošenje odluke o izdvajanju na glavnom pretresu i predmet izdvajanja

  • Nadležnost i forma odluke: Tokom održavanja glavnog pretresa, veće donosi odluku o izdvajanju u formi rešenja.
  • Predmet izdvajanja (Zapisnici koji se moraju izdvojiti): Veće rešenjem odlučuje da se iz spisa izdvoje i odvojeno čuvaju:
    • Zapisnici o ranijem ispitivanju lica koji se ne mogu pročitati iz zakonom predviđenih razloga za odstupanje od načela neposrednosti u objektivnom smislu (npr. situacija kada svedok na samom glavnom pretresu iznosi drugačiji iskaz u odnosu na onaj koji je prethodno dao u istrazi);
    • Zapisnici ili obaveštenja koji se prema opštim zajedničkim pravilima smatraju dokazno nevalidnim jer sadrže dokaze koji se po zakonu ne mogu koristiti u krivičnom postupku ili se na njima ne može zasnovati odluka suda.

Pravni lek, tehničko postupanje i pravne posledice

  • Pravni lek: Protiv rešenja pretresnog veća o izdvajanju zapisnika ili obaveštenja dozvoljena je posebna žalba.
  • Postupanje nakon pravnosnažnosti: Kada rešenje o izdvajanju postane pravnosnažno, veće sprovodi sledeće tehničke i procesne radnje:
    • izdvojene zapisnike ili obaveštenja stavlja u poseban zapečaćeni omot;
    • predaje ih na čuvanje sudiji za prethodni postupak;
    • ovi materijali se čuvaju odvojeno od ostalih spisa.
  • Pravna posledica: Izdvojeni dokazi se u daljem toku postupka ne mogu razgledati niti koristiti.

Izuzetak: Opoziv rešenja o izdvajanju i naknadno izvođenje dokaza

Zakonik predviđa mogućnost da pretresno veće naknadno promeni svoj prvobitni stav u pogledu zakonitosti određenog dokaza.

  • Pravo na opoziv: Ako na osnovu izvedenih dokaza oceni da zapravo nije bilo mesta izdvajanju tog dokaza, veće može doneti odluku o opozivu rešenja o izdvajanju.
  • Pravna posledica: Nakon opoziva, veće donosi odluku da se konkretni dokaz ipak izvede na glavnom pretresu.
  • Kumulativni uslovi za opoziv:
    1. Opoziv se može izvršiti isključivo do završetka dokaznog postupka;
    2. Odluka se može doneti samo pod uslovom da protiv prvobitnog rešenja o izdvajanju nije bila izjavljena žalba.

Završetak dokaznog postupka

Procesne dužnosti predsednika veća pre završetka dokaznog postupka

  • Obavezno propitivanje: Nakon što se izvede i poslednji predloženi dokaz, predsednik veća ima izričitu dužnost da upita stranke, branioca i oštećenog da li imaju predloge za dopunu dokaznog postupka.
  • Aktivna legitimacija: Inicijativu za dopunu dokaznog postupka u ovom trenutku mogu podneti stranke (tužilac i optuženi), branilac i oštećeni.

Kumulativni uslovi za formalni završetak dokaznog postupka

Predsednik veća formalno objavljuje da je dokazni postupak završen tek kada su kumulativno ispunjena sledeća dva uslova:

  1. niko od lica koja imaju pravo na dokaznu inicijativu nije predložio dopunu dokaznog postupka (ili je takav predlog podnesen, ali ga je sud odbio); i
  2. pretresno veće nije donelo odluku da se po sopstvenoj inicijativi izvede još neki dokaz.

Pretpostavke za održavanje glavnog pretresa

22. jula 2026.

Glavni pretres je centralni procesni stadijum krivičnog postupka, odnosno suđenje u užem smislu.

  • Osnovna karakteristika: Savremena organizacija glavnog pretresa zasnovana je na njegovom adverzijalnom karakteru.
  • Nadležnost i forma odluke: Određivanje glavnog pretresa vrši predsednik veća donošenjem naredbe. Ovom naredbom se precizno utvrđuju vremenske i prostorne koordinate suđenja (dan, čas i mesto održavanja).

Rokovi za određivanje glavnog pretresa

Zakonodavac razlikuje dva režima određivanja glavnog pretresa u zavisnosti od toga da li je održano pripremno ročište:

  1. Ako je pripremno ročište održano: Predsednik veća donosi naredbu o određivanju glavnog pretresa pre završetka pripremnog ročišta.
  2. Ako pripremno ročište nije održano: Predsednik veća je dužan da odredi glavni pretres u sledećim rokovima (računajući od dana prijema potvrđene optužnice u sud):
    • najkasnije u roku od 30 dana – ako je optuženi u pritvoru,
    • najkasnije u roku od 60 dana – ako se optuženi nalazi na slobodi.

Pravne posledice prekoračenja rokova

  • Dužnost obaveštavanja: Ako predsednik veća ne odredi glavni pretres u zakonskom roku, dužan je da o razlozima kašnjenja obavesti predsednika suda.
  • Intervencija predsednika suda: Predsednik suda preduzima potrebne mere da se glavni pretres odredi bez odlaganja.
  • Trajnija sprečenost: U slučaju trajnije sprečenosti predsednika veća iz opravdanih razloga, predsednik suda donosi odluku da se predmet dodeli drugom predsedniku veća.

Mesto održavanja glavnog pretresa

  • Opšte pravilo: Glavni pretres se održava u sedištu suda i u sudskoj zgradi.
  • Odstupanja (Izuzeci):
    1. Odluka predsednika nadležnog suda: Može odrediti da se glavni pretres održi u sudskoj zgradi izvan sedišta suda ili u drugoj zgradi na području tog suda. Za donošenje ove odluke potrebno je da je ispunjen jedan od sledećih alternativnih uslova:
      • ako su prostorije u sudskoj zgradi nepodesne za održavanje glavnog pretresa, ili
      • ako za to postoje drugi opravdani razlozi.
    2. Odluka predsednika Vrhovnog kasacionog suda: Može odrediti da se glavni pretres održi izvan područja nadležnog suda. Ova odluka se donosi na osnovu obrazloženog predloga predsednika nadležnog suda.

Pozivanje lica na glavni pretres

Zakon razlikuje tri kategorije procesnih subjekata u pogledu obaveznosti i osnova pozivanja:

1. Obavezno pozivanje (Nosioci stranačkih i srodnih funkcija)

Na glavni pretres se obavezno pozivaju:

  • optuženi i njegov branilac,
  • tužilac (javni tužilac / privatni tužilac / oštećeni kao tužilac),
  • oštećeni,
  • zakonski zastupnici i punomoćnici stranaka i oštećenog.

2. Pozivanje po potrebi (Pomoćni subjekti)

  • prevodilac i tumač.

3. Pozivanje lica u dokaznim funkcijama

  • Na glavni pretres se pozivaju predloženi svedoci i veštaci.
  • Izuzetak: Neće se pozvati oni svedoci i veštaci za koje predsednik veća smatra da njihovo ispitivanje na glavnom pretresu nije potrebno, ili ako je već na pripremnom ročištu utvrđeno da se oni ne pozivaju.

Sadržina poziva, rokovi za pripremu odbrane i posledice nedolaska

1. Pouka o braniocu i pravo na odbranu

Kada nije reč o obaveznoj stručnoj odbrani, optuženi se u pozivu poučava da ima pravo da uzme branioca. Uvodi se i važno upozorenje: glavni pretres se neće odložiti zbog nedolaska branioca ili zbog toga što je optuženi angažovao branioca tek na samom glavnom pretresu.

2. Rokovi za pripremu odbrane

Između dostavljanja poziva optuženom i dana održavanja glavnog pretresa mora proteći dovoljno vremena za pripremu odbrane:

  • Opšti rok: najmanje 8 dana.
  • Rok za teža krivična dela: najmanje 15 dana (kod krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od 10 godina ili teža).
  • Mogućnost skraćivanja rokova: Ovi rokovi se mogu skratiti na zahtev optuženog ili na zahtev tužioca, ali isključivo uz pristanak optuženog.

3. Posledice nedolaska i posebna upozorenja u pozivu

Zakon predviđa specifične procesne sankcije i pravne posledice za slučaj nepojavljivanja pozvanih lica:

  • Optuženi, svedok i veštak: U pozivu se izričito upozoravaju na zakonske posledice nedolaska (npr. privođenje, kažnjavanje).
  • Oštećeni koji se ne poziva kao svedok: Obaveštava se da će se glavni pretres održati i u njegovom odsustvu, a da će se njegova izjava o imovinskopravnom zahtevu pročitati.
  • Upozorenje oštećenom za slučaj odustanka javnog tužioca: Upozorava se da će se, u slučaju nepojavljivanja, smatrati da neće da preuzme krivično gonjenje ukoliko javni tužilac na pretresu odustane od optužbe.
  • Oštećeni kao tužilac i privatni tužilac: Upozoravaju se da će se, ukoliko ne dođu na glavni pretres niti pošalju svog punomoćnika, smatrati da su odustali od optužbe.

Pojam i podela procesnih subjekata prema obaveznosti prisustva

  • Suština instituta: Da bi se glavni pretres uopšte mogao održati, odnosno da bi se započelo sa njegovim održavanjem, neophodno je ispunjenje osnovne procesne pretpostavke koja se svodi na prisustvo određenih lica.
  • Klasifikacija subjekata: Sva lica čije je prisustvo relevantno za održavanje glavnog pretresa dele se u dve osnovne kategorije:
    1. Lica koja obavljaju sudsku i pomoćno-tehničku funkciju: U ovu grupu spadaju predsednik pretresnog veća, članovi veća i zapisničar (kao i dopunske sudije ako su određene). Ova lica moraju biti neprekidno prisutna na glavnom pretresu.
    2. Pozvana lica bez kojih se pretres po pravilu ne može održati: U ovu grupu primarno spadaju stranke (tužilac i optuženi), ali i druga pozvana lica poput svedoka, veštaka ili stručnih savetnika. Izuzetno, pod zakonom propisanim uslovima, glavni pretres se može održati i u odsustvu nekih od ovih lica.
Otvaranje zasedanja i utvrđivanje prisustva
  • Uslov punog sastava veća: Otvaranje zasedanja je pravno moguće samo ako je sud u punom sastavu.
  • Pravna posledica nepotpunog sastava: Ako veće nije u punom sastavu, predsednik veća (ili u njegovom odsustvu sudija član veća, odnosno sudija koga odredi predsednik suda) zvanično saopštava da se glavni pretres neće održati.
  • Redosled radnji predsednika veća pri otvaranju: Ukoliko je veće u punom sastavu, predsednik veća sprovodi sledeće aktivnosti prema striktnom formalnom redosledu:
    1. otvara zasedanje,
    2. objavljuje sastav veća,
    3. objavljuje predmet glavnog pretresa,
    4. utvrđuje prisustvo pozvanih lica (da li su došla sva pozvana lica, da li su odsutni uredno pozvani i da li su opravdali svoj izostanak).
Izostanak ovlašćenog tužioca i uticaj na opstanak postupka

U skladu sa načelom akuzatornosti (nemo iudex sine actore), bez ovlašćenog tužioca i njegovog optužnog akta održavanje glavnog pretresa je pravno nemoguće. Zakon pravi jasnu razliku u pravnim posledicama u zavisnosti od toga da li je u pitanju oficijelni (javni) ili neoficijelni (privatni/supsidijarni) tužilac:

1. Izostanak javnog tužioca (Oficijelna optužba)

  • Procedura: Ako na glavni pretres ne dođe javni tužilac (ili zamenik javnog tužioca), predsednik veća obaveštava nadležnog javnog tužioca i zahteva da se odmah odredi zamena.
  • Pravna posledica nemogućnosti zamene: Ako zamenu nije moguće odmah obezbediti, predsednik veća donosi odluku da se glavni pretres ne održi.
  • Dužnost obaveštavanja: O neodržavanju pretresa predsednik veća obaveštava nadležnog javnog tužioca i Državno veće tužilaca, koji imaju zakonsku obavezu da naknadno obaveste sud o preduzetim merama.

2. Izostanak oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca (Neoficijelna optužba)

  • Uslovi za nastupanje posledice: Ako na glavni pretres ne dođu ova lica (ili njihov punomoćnik), pod uslovom da su uredno pozvani, a svoj izostanak nisu opravdali.
  • Pravna posledica: Veće donosi rešenje o obustavi postupka, čime se krivični postupak definitivno okončava.
Izostanak optuženog i institut suđenja u odsustvu

Kao stranka u postupku i nosilac funkcije odbrane, optuženi po pravilu mora biti prisutan na glavnom pretresu.

1. Mere za obezbeđenje prisustva optuženog

Ako se uredno pozvani optuženi ne pojavi i ne opravda izostanak, sud primenjuje sledeći redosled postupanja za obezbeđenje njegovog prisustva:

  • Primarno postupanje: Veće nalaže da se optuženi odmah dovede na pretres (ako je to faktički izvodljivo).
  • Sekundarno (supsidijarno) postupanje: Ako se dovođenje ne može izvršiti odmah, veće donosi odluku da se glavni pretres ne održi i nalaže da se optuženi dovede na sledeći glavni pretres.
  • Opoziv naredbe: Ako optuženi opravda svoj izostanak pre nego što se dovođenje realizuje, veće može opozvati naredbu za dovođenje i osloboditi ga plaćanja troškova nastalih zbog neodržavanja pretresa.

2. Suđenje u odsustvu optuženog

Predstavlja izuzetan procesni institut.

  • Ratio legis: Faktičke prirode (potreba rešavanja slučaja od šireg društvenog interesa, zaštita oštećenog) i formalne prirode (sprečavanje nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja).
  • Kumulativni uslovi za donošenje odluke:
    1. Postojanje naročito opravdanih razloga da se sudi u odsustvu.
    2. Optuženi je u bekstvu ili je na drugi način nedostupan državnim organima.
    3. Predlog tužioca za suđenje u odsustvu mora biti usvojen od strane veća, što se formalizuje donošenjem rešenja o suđenju u odsustvu.
  • Pravni lek: Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba, ali ona nema suspenzivno dejstvo (ne odlaže započeto suđenje).

3. Skrivljena nesposobnost optuženog za učestvovanje

  • Definicija: Situacija u kojoj je optuženi sam kod sebe namerno ili nemarno izazvao privremenu neспособnost za učešće na pretresu (npr. uzimanjem alkohola ili opojnih droga).
  • Procedura: Nakon obaveznog ispitivanja veštaka, veće donosi rešenje da se glavni pretres održi, ali ne i završi u odsustvu optuženog.
  • Obavezna mera obezbeđenja odbrane: U ovom slučaju, predsednik suda je dužan da optuženom postavi branioca po službenoj dužnosti.
  • Pravni lek: Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba koja takođe nema suspenzivno dejstvo.
  • Prestanak razloga: Čim preostanu razlozi skrivljene neспособnosti, pretres se nastavlja u prisustvu optuženog, a predsednik veća ima dužnost da ga prethodno upozna sa dotadašnjim tokom i sadržajem pretresa.
Izostanak branioca sa glavnog pretresa

Pravne posledice nedolaska branioca zavise isključivo od toga da li je u konkretnom predmetu odbrana po zakonu obavezna ili ne.

1. Slučaj kada odbrana nije obavezna

  • Ako uredno pozvani branilec ne dođe i ne opravda izostanak, ili samovoljno (bez odobrenja) napusti pretres:
    • Predsednik veća poziva optuženog da odmah uzme drugog branioca.
    • Ako optuženi to ne učini, veće može doneti odluku da se glavni pretres održi bez prisustva branioca.

2. Slučaj kada je odbrana obavezna

  • Veće donosi odluku da se glavni pretres ne održi (ili se započeti pretres prekida/odlaže) ako su ispunjeni sledeći kumulativni uslovi:
    1. u pitanju je obavezna stručna odbrana;
    2. nema mogućnosti da optuženi odmah uzme drugog branioca, niti sud može bez štete po pravo na odbranu odmah da mu postavi branioca po službenoj dužnosti.

3. Procesne sankcije prema braniocu za neopravdan izostanak

Ako je neopravdan izostanak uredno pozvanog branioca doveo do odlaganja ili neodržavanja pretresa, veće donosi odluku kojom kumulativno:

  1. kažnjava branioca novčanom kaznom do 150.000 dinara (rešenjem koje se unosi u zapisnik uz kratko obrazloženje);
  2. određuje da troškovi prouzrokovani odlaganjem ili neodržavanjem pretresa padaju na teret tog branioca;
  3. o celom događaju i nastupelim posledicama obaveštava nadležnu advokatsku komoru, koja ima dužnost da izvesti sud o merama koje je preduzela.
Izostanak svedoka, veštaka ili stručnog savetnika
  • Pravilo o početku pretresa: Glavni pretres može početi i bez prisustva pozvanih svedoka, veštaka ili stručnog savetnika. Veće naknadno, u toku pretresa, procenjuje da li je zbog njihovog odsustva neophodno prekinuti ili odložiti suđenje.
  • Procesne sankcije i mere: Ako uredno pozvani svedok, veštak ili stručni savetnik ne dođe, a izostanak ne opravda, veće može preduzeti sledeće mere:
    • narediti da se to lice odmah dovede na pretres;
    • kazniti ga novčanom kaznom do 150.000 dinara;
    • narediti da se dovede na sledeći glavni pretres;
    • odrediti da snosi troškove koje je svojim izostankom prouzrokovao.
  • Opoziv odluka: U opravdanom slučaju, veće ima ovlašćenje da opozove donete odluke o kažnjavanju ili troškovima.
Poseban izuzetak: Održavanje pretresa u odsustvu optuženog ili branioca radi povoljnog okončanja postupka

Zakon predviđa jedan specifičan, izuzetno važan procesni mehanizam u korist optuženog:

  • Pravilo: Čak i kada su ispunjeni svi zakonski uslovi za odlaganje glavnog pretresa usled izostanka optuženog ili njegovog branioca, veće može odlučiti da se pretres ipak održi u njihovom odsustvu.
  • Uslov: Neophodno je da se na osnovu stanja dokaza u spisima predmeta očigledno mora doneti neka od odluka kojima se postupak okončava u korist optuženog.
  • Taksativno određene odluke: Pretres se bez njih može održati samo radi donošenja:
    1. rešenja kojim se optužba odbacuje, ili
    2. presude kojom se optužba odbija.

Predlaganje dokaza pre početka glavnog pretresa

Mogućnost i način predlaganja dokaza pre samog suđenja direktno zavise od toga da li je u postupku prethodno održano pripremno ročište.

1. Pravilo prekluzije (Ako je održano pripremno ročište)

Osnovni cilj održavanja pripremnog ročišta jeste da se limitira (onemogući) predlaganje dokaza tek na glavnom pretresu ili neposredno pre njegovog održavanja. Stranke su dužne da svoju dokaznu inicijativu iscrpe u fazi pripremnog ročišta.

2. Postupak predlaganja (Ako pripremno ročište nije održano)

  • Aktivna legitimacija: Stranke, branilac i oštećeni mogu i nakon određivanja glavnog pretresa (a pre njegovog početka) predložiti izvođenje novih dokaza, svedoka ili veštaka.
  • Teret obrazlaganja: Predlagač je dužan da precizno označi koje činjenične tvrdnje želi da dokaže i kojim konkretno od predloženih dokaza.
  • Pravila odlučivanja: Prilikom donošenja odluke o ovim predlozima pre početka glavnog pretresa, predsednik veća shodno primenjuje pravila koja važe za odlučivanje o dokaznim predlozima tokom samog glavnog pretresa.

3. Samostalna dokazna inicijativa predsednika veća (Izuzetak)

Predsednik veća može i bez predloga stranaka i oštećenog narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres. Za ovakvo postupanje moraju biti kumulativno ispunjena dva uslova:

  1. da su do tada izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni,
  2. da je pribavljanje novih dokaza neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.
  3. Dužnost obaveštavanja: O donošenju naredbe za pribavljanje novih dokaza po sopstvenoj inicijativi, predsednik veća je dužan da obavesti stranke pre početka glavnog pretresa.

Radnje i odluke u fazi pripremanja glavnog pretresa

Izdvajanje nezakonitih dokaza
  • Pojam i uslov za donošenje odluke: Ako predsednik veća utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici koji sadrže dokaze koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku ili se na njima ne može zasnovati sudska odluka, odnosno obaveštenja koja se moraju izdvojiti (kao što su obaveštenja proistekla iz informativnih razgovora policije sa građanima), on donosi formalnu odluku o njihovom uklanjanju.
  • Forma odluke i pravni lek: Donosi se rešenje o izdvajanju iz spisa, protiv kojeg je zakonom dozvoljena posebna žalba.
  • Pravne posledice i tehničko postupanje:
    • Nakon što rešenje o izdvajanju postane pravnosnažno, predsednik veća konkretne izdvojene zapisnike ili obaveštenja stavlja u poseban zapečaćeni omot.
    • Ovaj omot se predaje na čuvanje sudiji za prethodni postupak, odvojeno od ostalih spisa predmeta.
    • Zabrana upotrebe: Izdvojeni dokazi se ne mogu razgledati niti koristiti u daljem toku postupka.
  • Izuzetak (Opoziv rešenja o izdvajanju): Veće može, najkasnije do završetka dokaznog postupka na glavnom pretresu, opozvati rešenje o izdvajanju dokaza i odlučiti da se taj dokaz ipak izvede. Za ovaj opoziv moraju biti ispunjena dva kumulativna uslova:
    1. da veće na osnovu do tada izvedenih dokaza oceni da nije bilo zakonskog mesta izdvajanju tog dokaza,
    2. da protiv prvobitnog rešenja predsednika veća o izdvajanju nije bila izjavljena žalba.
Određivanje dopunskih sudija
  • Materijalni uslov: Ova odluka se donosi ukoliko postoji verovatnoća da će predstojeći glavni pretres duže trajati.
  • Procedura: Predsednik veća podnosi zahtev predsedniku suda da odredi jednog ili dvojicu sudija (odnosno sudija-porotnika) koji će obavezno prisustvovati glavnom pretresu.
  • Ratio legis (Svrha): Primarni cilj ovog instituta jeste obezbeđivanje načela neposrednosti na glavnom pretresu. Ukoliko u toku suđenja dođe do nepredviđene i trajnije sprečenosti nekog od članova sudskog veća, dopunski sudija ga može odmah i „rutinski“ zameniti.
  • Pravne posledice: S obzirom na to da je dopunski sudija neposredno pratio tok suđenja od samog početka (u svojstvu posebne vrste „publike“), u slučaju zamene člana veća ne primenjuju se opšta zakonska pravila koja inače nalažu odlaganje ili ponovno započinjanje pretresa zbog promene u sastavu veća.
Odlaganje početka glavnog pretresa
  • Uslov: Postojanje opravdanih važnih razloga.
  • Forma odluke i vremenski limit: Predsednik veća donosi naredbu kojom se početak suđenja odlaže najduže do 30 dana. Ovaj rok od 30 dana je instruktivnog karaktera.
  • Inicijativna ovlašćenja: Odlaganje se može odrediti:
    • na predlog stranaka i branioca (inicijativa subjekata), ili
    • po službenoj dužnosti (samoinicijativno od strane predsednika veća).
  • Dužnost obaveštavanja: O odlaganju početka suđenja odmah se obaveštavaju sva pozvana lica, kao i predsednik suda.
  • Uloga predsednika suda: Zakon ne propisuje njegovu specifičnu procesnu dužnost nakon prijema ovog obaveštenja, ali on ima načelnu obavezu da preduzme mere kako bi suđenje započelo u najkraćem mogućem roku.
  • Pravno razlikovanje: Kod ovog instituta odlaže se isključivo započinjanje glavnog pretresa (koji još uvek nije formalno počeo). Zbog toga se ovde ne radi o vremenskom diskontinuitetu (odlaganju ili prekidu) već otvorenog glavnog pretresa.
Odustanak tužioca od optužbe pre početka glavnog pretresa
  • Pravna priroda: Usklađen je sa načelom akuzatornosti (nemo iudex sine actore), prema kojem se krivični postupak ne može voditi bez ovlašćenog tužioca i aktivnog optužnog akta. Tužilac ima pravo slobodnog raspolaganja optužbom i može odustati od nje u svakom procesnom stadijumu.
  • Opšta pravna posledica: Odustanak tužioca od optužbe obavezno dovodi do okončanja krivičnog postupka.
  • Dužnosti predsednika veća pre početka suđenja: Ukoliko tužilac odustane od optužbe pre nego što je glavni pretres počeo, predsednik veća ima obavezu da kumulativno preduzme sledeće dve aktivnosti:
    1. obaveštava sva lica koja su bila pozvana na glavni pretres o odustanku tužioca,
    2. donosi formalno rešenje o obustavi krivičnog postupka, koje se obavezno dostavlja strankama, braniocu i oštećenom.