1. Pojam i Definicija (Pozitivno pravo)
Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi (putem štampe, TV-a, letaka), u našem pravu ne predstavljaju ponudu, već samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima.
• Razlika od ponude: Ponuda je konačan predlog za zaključenje ugovora. Poziv na ponudu je prethodni predlog (ugovorna inicijativa).
• Volja: Pošiljalac poziva nema nameru obavezivanja (animus contrahendi) u trenutku slanja poziva; on želi da se nađe u ulozi ponuđenog.
2. Mehanizam nastanka ugovora
Proces teče obrnutim redosledom u odnosu na opštu ponudu:
1. Inicijativa: Pošiljalac šalje katalog/oglas (poziv) u kojem precizira uslove (cenu, rok, garanciju).
2. Ponuda: Lice koje se javi (npr. pošalje porudžbenicu) zapravo čini ponudu prihvatajući uslove iz poziva.
3. Zaključenje: Ugovor nastaje tek kada pošiljalac poziva (sada u ulozi ponuđenog) prihvati tu ponudu.
3. Forma poziva
• Poziv na ponudu je neformalan jednostrani pravni posao.
• Nema paralelizma formi: Ne mora biti učinjen u formi koja je propisana za glavni ugovor (osim ako zakon ne traži posebno, npr. kod javnih nabavki).
4. Dejstva i Odgovornost (Ključno za ispit!)
Iako poziv na ponudu ne obavezuje na zaključenje ugovora kao ponuda, on stvara specifičnu obavezu savesnog postupanja.
Pravilo odgovornosti: Ako ponuđeni (pošiljalac poziva) dobije ponudu koja je u svemu saglasna sa njegovim pozivom, on je načelno može odbiti, ALI:
• Ako je odbije bez osnovanog (opravdanog) razloga, odgovara za štetu po pravilima o predugovornoj odgovornosti (culpa in contrahendo).
Šta je opravdan razlog?
• Primer: Iscrpljene zalihe robe (ako je roba rasprodata pre prijema porudžbine).
• Napomena: Pošiljalac mora biti savestan – ako ne obavesti kupce blagovremeno da su zalihe iscrpljene, može ipak odgovarati za štetu.
Ćutanje pošiljaoca: Ako pošiljalac poziva ćuti na primljenu ponudu, ugovor ne nastaje (ćutanje je odbijanje), ali se izlaže opasnosti od naknade štete ako je ćutao bez opravdanog razloga.
5. Specifični slučajevi (Profesionalci)
Lica koja obavljaju tuđe poslove kao zanimanje (advokati, špediteri, komisionari) ili se javno nude za te poslove, nalaze se u poziciji onih koji upućuju poziv na ponudu.
• Obaveza: Ako neće da prihvate ponuđeni nalog, moraju o tome obavestiti drugu stranu bez odlaganja.
• U suprotnom, odgovaraju za štetu koju nalogodavac pretrpi.
6. Ratio legis (Zašto se koristi ovaj institut?)
Pošiljalac bira put „poziva na ponudu“ umesto „ponude“ radi kontrole rizika:
• Da bi proverio zalihe ili kapacitete pre konačnog obavezivanja.
• Da bi proverio bonitet (platežnu moć) kupca.
• Da bi izbegao rizik „vezanih ruku“ kod neopozive ponude (npr. u uslovima inflacije).
Context (Uporedno pravo): U švajcarskom i našem pravu oglasi su poziv na ponudu. U nekim drugim sistemima javno oglašavanje se smatra opštom ponudom, dok nemačko pravo koristi klauzulu „sine obligo“ da bi ponudu pretvorilo u poziv,.
