1. Pojam i Definicija (ZOO)
Opšta ponuda je predlog za zaključenje ugovora upućen neodređenom broju lica (ad incertam personam).
Prema Zakonu o obligacionim odnosima (ZOO), predlog upućen neodređenom broju lica važi kao PONUDA ako ispunjava dva uslova:
• Da sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen.
• Da drugačije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.
2. Odnos opšte ponude i posebnih slučajeva (Sistematika ZOO)
ZOO sadrži opšte pravilo o ponudi javnosti, ali istovremeno sadrži i posebna pravila za najčešće slučajeve iz prakse:
1. Izlaganje robe sa označenjem cene → Smatra se ponudom (direktna primena posebnog člana).
2. Javno oglašavanje (katalozi, oglasi) → Smatra se pozivom na ponudu (ne obavezuje kao ponuda).
Ratio legis (Hibridno rešenje): Naš zakonodavac je napravio kombinaciju. Preuzeo je opštu definiciju iz italijanskog prava (gde je svaka inicijativa ka javnosti načelno ponuda), ali je zadržao kazuistička rešenja iz švajcarskog prava za robu i oglase. Zato se postavlja pitanje – na šta se onda primenjuje ovo „opšte pravilo“?.
3. Područje primene (Kada koristimo ovaj institut?)
S obzirom da su izlaganje robe i oglasi već posebno uređeni, pravilo o opštoj ponudi se u praksi primenjuje na preostale ili specifične situacije:
• Javne službe i komunalne delatnosti: Opšti uslovi poslovanja pružalaca usluga od opšteg interesa (javni prevoz, pošta) često imaju karakter opšte ponude jer sadrže sve bitne elemente.
• Kvalifikovani oglasi: Iako je oglas načelno samo poziv na ponudu, on postaje opšta ponuda ako:
◦ To izričito piše u oglasu (ponudilac se sam obavezao).
◦ To proizlazi iz običaja i konkretnih okolnosti.
• Novi slučajevi: Ovo pravilo služi kao „sigurnosna mreža“ za buduće oblike trgovine koji nisu trenutno regulisani posebnim pravilima.
4. Dejstva
• Opšta ponuda obavezuje ponudioca prema svakom licu iz javnosti koje tu ponudu prihvati (dok ima zaliha ili dok važe uslovi).
• Ugovor nastaje momentom prihvata od strane bilo kog lica iz mase neodređenih lica.
