Ovu meru uvodi ZID KZ iz 2009.
Sporno je pitanje efikasnosti primene ove mere bezbednosti, jer nije rešene situacija kada osuđeni prekrši zabranu.
- bolje rešenje je bilo da je ona predviđena kao jedna od obaveza u okviru zaštitnog nadzora pod koji se može staviti učinilac kome je izrečena uslovna osuda
- postojala bi onda mogućnost opoziva uslovne osude ako ne ispunjava ovu obavezu
Zato bi bilo bolje da se predvidi kao obaveza kod uslovne osude sa zaštitnim nadzorom, a da se ona opozove kada učinilac tu obavezu ne ispunjava.
Sud učiniocu krivičnog dela može zabraniti:
- približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti
- pristup u prostoru oko mesta stanovanja ili rada oštećenog
- dalje uznemiravanje oštećenog
- dalju komunikaciju sa oštećenim
ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji bilo opasno po oštećenog.
Ova mera bezbednosti može trajati najduže 3 godine, a nije propisano koliko može trajati najkraće.
- ZID 2012. dopunio tako što je propisano da to vreme ne može biti kraće od 6 meseci
U njeno trajanje se ne uračunava vreme provedeno u pritvoru kao ni svako drugo lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom
Ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je izrečena može se ukinuti i pre vremena na koje je izrečena.
