Prestanak statusa branioca predstavlja gubitak procesne legitimacije, odnosno prestanak svih prava i dužnosti branioca u konkretnom krivičnom postupku.
- Do prestanka statusa branioca dolazi alternativno na dva načina:
- Opozivom ili otkazom punomoćja;
- Razrešenjem branioca (bilo izabranog, bilo postavljenog po službenoj dužnosti).
PRAVNA PRIRODA
- Procesno-pravni prekid odbrane: Pravna priroda ovog instituta ogleda se u prestanku ovlašćenja za zastupanje okrivljenog. Dok opoziv i otkaz predstavljaju izraz autonomije volje stranaka (okrivljenog i branioca), razrešenje predstavlja autoritativni akt suda kojim se interveniše u cilju zaštite zakonitosti postupka, sprečavanja zloupotrebe procesnih prava ili obezbeđivanja delotvornosti odbrane.
RAZLOZI ZA RAZREŠENJE
Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) striktno razlikuje uslove za razrešenje izabranog branioca i branioca postavljenog po službenoj dužnosti:
1. Razlozi za razrešenje izabranog branioca
Izabrani branilac će biti razrešen odlukom suda ukoliko nastupi neki od sledećih opciono propisanih uslova:
- Ako postoji neki od zakonskih razloga za izuzeće branioca;
- Ukoliko branilac, i pored izrečene opomene i novčane kazne, nastavi da narušava red tokom postupka;
- Ako se protiv branioca pokrene krivični postupak zbog osnovane sumnje da je u vezi sa istim predmetom učinio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja ili bekstvo i omogućavanje bekstva lica lišenog slobode;
- Ako mu je punomoćje ponovo dato nakon opoziva ili otkaza, a očigledno je da je do toga došlo u svrhu zloupotrebe prava usmerene na odugovlačenje krivičnog postupka;
- Ako je u pitanju zajednički branilac, a okrivljeni ne postupe po pravilima ZKP-a o rešavanju situacije u kojoj (sa)okrivljeni ne mogu imati istog branioca;
- Ako okrivljeni koji ima više od pet branilaca ne izabere u skladu sa zakonom koje će branioce zadržati.
2. Razlozi za razrešenje branioca postavljenog po službenoj dužnosti
Branilac koji je postavljen od strane suda biće razrešen u sledećim slučajevima:
- Ako postoji neki od zakonskih razloga za izuzeće branioca;
- Ako i nakon opomene i novčane kazne nastavi da narušava red;
- Ako se protiv njega pokrene krivični postupak zbog osnovane sumnje da je u vezi sa istim predmetom učinio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja ili bekstvo i omogućavanje bekstva lica lišenog slobode;
- Ukoliko okrivljeni (ili lice koje je ovlašćeno da u njegovo ime angažuje branioca) angažuje izabranog branioca;
- Ako branilac pomoć okrivljenom ne pruža stručno, savesno i blagovremeno;
- Ako su zbog promene imovinskog stanja okrivljenog (kome je na zahtev postavljen branilac) prestali da postoje razlozi za odbranu siromašnih.
PROCEDURA I POSLEDICE
1. Funkcionalna nadležnost za donošenje odluke
O razrešenju branioca odlučuje isključivo sud (bilo po službenoj dužnosti, bilo na predlog javnog tužioca) u obliku koji zavisi od stadijuma postupka:
- Sudija za prethodni postupak;
- Predsednik veća;
- Pretresno veće;
- Sudija pojedinac.
2. Pravo na izjašnjenje (Hitni rok)
- Kontradiktornost: Pre donošenja odluke o razrešenju, sud ima imperativnu obavezu da pozove okrivljenog i branioca da se izjasne o razlozima za razrešenje.
- Strogi rok: Izjašnjenje se mora podneti u roku od 24 časa, uz obavezu priloženja dokaza.
- Upozorenje: Sud je dužan da ih upozori da će u slučaju propuštanja ovog roka odluka biti doneta na osnovu raspoloživih podataka.
3. Pravni lekovi i dejstvo žalbe
- Bez suspenzivnog dejstva: Žalba izjavljena protiv rešenja o razrešenju branioca ne zadržava njegovo izvršenje.
- Apsolutni izuzetak (Nedozvoljenost žalbe): Žalba nije dozvoljena protiv rešenja o razrešenju koje je doneto zbog postojanja razloga za izuzeće branioca.
4. Obaveštavanje Advokatske komore
Javni tužilac ili predsednik suda (zavisno od toga ko je doneo rešenje) dužan je da o razrešenju obavesti nadležnu advokatsku komoru ukoliko je do razrešenja došlo iz sledećih razloga:
- Narušavanje reda nakon izrečene kazne i opomene;
- Sumnja na izvršenje krivičnog dela sprečavanja i ometanja dokazivanja ili bekstva i omogućavanja bekstva u vezi sa istim predmetom;
- Zloupotreba prava ponovnim davanjem punomoćja radi opstrukcije i odugovlačenja;
- Nepružanje odbrane na stručan, savestan i blagovremen način.
V. ZAMENA BRANIOCA I PRESTANAK PO LOGICI STVARI
- Zamena branioca: Predstavlja promenu ličnosti koja vrši funkciju, pri čemu odbrana zadržava svoj stručni karakter. Prema Zakonu o advokaturi, advokata može zameniti drugi advokat, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
- Zamena u slučaju neurednosti: Predsednik suda ima ovlašćenje da razreši prvobitno postavljenog branioca koji je neuredno vršio dužnost i umesto njega postavi drugog branioca.
- Okončanje postupka: Po prirodi stvari, funkcija branioca u konkretnom predmetu definitivno prestaje okončanjem krivičnog postupka za koji je branilac bio angažovan ili postavljen.
- Opoziv punomoćja: Izabranom braniocu funkcija može prestati opozivom punomoćja u svim fazama krivičnog postupka.
