Pravnik

Pojam, rok i dejstvo žalbe

• Ustavni osnov i značaj: Pravo na žalbu je ustavno pravo kojim svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. S obzirom na važnost prava i interesa o kojima se rešava u krivičnom postupku, pravo na žalbu protiv presude donete u tom postupku je načelno od ogromnog značaja.
• Rok za izjavljivanje žalbe: Iznosi petnaest dana od dana dostavljanja prepisa presude ovlašćenim licima.
• Produženje roka: U naročito složenim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po objavljivanju presude zahtevati produženje roka za izjavljivanje žalbe. O ovom zahtevu rešenjem odlučuje predsednik veća (protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena), a rok se može produžiti najviše za još 15 dana.
• Rok u slučaju ispravke presude: Ukoliko je došlo do ispravke suštinskih anomalija presude (ozbiljnija neusaglašenost između izrađene presude i njenog izvornika), rok za žalbu teče ispočetka, odnosno od dana kada je dostavljeno rešenje o ispravci presude.
• Dejstvo žalbe: Blagovremeno izjavljena žalba ovlašćenog lica ima suspenzivno dejstvo, što znači da odlaže izvršenje presude.

---

Titulari prava na žalbu (Aktivna legitimacija)

Prema obimu žalbenih razloga koje mogu istaći u postupku, titulari prava na žalbu dele se na dve osnovne kategorije:

A) Lica sa potpunim pravom na žalbu

Ova lica presudu mogu pobijati iz svih zakonskih razloga. U ovu grupu spadaju:

• Stranke,
• Branilac,
• Zakonski zastupnik optuženog,
• Lica u određenom odnosu sa optuženim (bliska srodnička i druga lica),
• Oštećeni od kojeg je javni tužilac preuzeo krivično gonjenje.

Zavisno od smera u kojem mogu podneti žalbu, ova lica se dalje dele na dve podgrupe:

1. Lica koja se mogu žaliti kako na štetu optuženog, tako i u njegovu korist:
   • Javni tužilac,
   • Oštećeni koji žalbu može izjaviti iz svih zakonskih osnova.
2. Lica koja se mogu žaliti isključivo u korist optuženog:
   • Optuženi,
   • Branilac,
   • Zakonski zastupnik optuženog,
   • Bliski srodnici i druga bliska lica: bračni drug optuženog, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim optuženi živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj zajednici. Rok za žalbu ovih lica teče od dana kada je optuženom, odnosno njegovom branici dostavljen prepis presude.

B) Lica sa limitiranim (ograničenim) pravom na žalbu

Ova lica presudu mogu pobijati samo u ograničenom obimu koji je zakonom striktno određen:

• Oštećeni koji nikada tokom postupka nije imao svojstvo supsidijarnog tužioca – može se žaliti samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka.
• Lice čiji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist (odnosno imovina proistekla iz krivičnog dela) – može se žaliti samo u odnosu na tu konkretnu odluku suda.

---

Posebna pravila i ograničenja pri izjavljivanju žalbe

Pravo branioca i bliskih lica na samostalno delovanje i njegova granica

• Branilac i bliska lica optuženog mogu izjaviti žalbu i bez naročitog ovlašćenja optuženog. Braniocu je u tom pogledu dovoljno opšte punomoćje za odbranu ili rešenje o postavljenju.
• Zabrana delovanja protiv volje optuženog: Ova lica ne mogu uložiti žalbu protiv volje optuženog.
• Izuzetak: Žalba se može izjaviti i protiv volje optuženog ako mu je izrečena kazna zatvora od 30 do 40 godina ili kazna doživotnog zatvora.

Ograničenje žalbenih razloga usled priznanja optuženog

• Uslov: Priznanje optuženog u odnosu na sve tačke optužbe ispunjava pretpostavke da se može smatrati istinitim.
• Pravna posledica/Ograničenje: Optuženi, njegov branilac i lica koja se žale u korist optuženog mogu izjaviti žalbu zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja isključivo u odnosu na činjenice od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.

---

---

Sadržaj žalbe

Obavezni elementi žalbe

Obavezni elementi su oni konstitutivni delovi koji svakako moraju postojati u žalbi. Njihov nedostatak direktno utiče na dalji tok postupka i procesnu sudbinu žalbe.

Svaka žalba mora da sadrži sledećih pet obaveznih elemenata:

1. Onačenje presude protiv koje se izjavljuje žalba.
2. Osnov za izjavljivanje žalbe (konkretni žalbeni razlozi).
3. Obrazloženje žalbe.
4. Predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimično ukine ili preinači.
5. Potpis lica koje izjavljuje žalbu.

---

Postupanje sa neurednom žalbom

Ukoliko podneta žalba ne sadrži navedene obavezne elemente ili je nečitka, ona se smatra neurednom žalbom. Zakonodavac razlikuje postupanje sa neurednom žalbom na osnovu dva ključna parametra: procesne funkcije podnosioca i postojanja stručne pravne pomoći (branioca ili punomoćnika).

Prema ovim parametrima, razlikujemo tri procesne situacije:

A) Situacija kada podnosilac NEMA stručnu pravnu pomoć

Ovo pravilo se primenjuje kada žalbu podnosi optuženi ili blisko lice u njegovu korist, a optuženi nema branioca, kao i kada žalbu podnosi oštećeni koji nema punomoćnika.

• Dužnost suda: Prvostepeni sud je dužan da žaliocu naloži da u roku od tri dana uredi žalbu ili je dopuni pismenim podneskom.
• Odbacivanje žalbe: Sud će žalbu odbaciti kao neurednu ako žalilac ne postupi po nalogu suda, a ispunjen je jedan od dva alternativna uslova:
  1. Žalba je nečitka.
  2. Žalba ne sadrži obavezne elemente koji se odnose na obrazloženje, predlog ili potpis.
• Izuzetak kod označavanja presude: Ako u žalbi izjavljenoj u korist optuženog nedostaje samo označenje presude, sud je neće odmah odbaciti, već samo ako se uopšte ne može utvrditi na koju se presudu odnosi.

B) Situacija kada podnosilac IMA stručnu pravnu pomoć (iz redova optužbe)

Ovo pravilo se primenjuje kada neurednu žalbu podnosi ovlašćeni tužilac ili oštećeni koji ima punomoćnika.

• Pravna posledica: Prvostepeni sud ovakvu žalbu odmah odbacuje kao neurednu, bez ostavljanja roka za ispravku ili dopunu. Profesionalni učesnici u postupku i lica sa stručnom pomoći moraju pokazati procesnu disciplinu i profesionalnu pažnju.

C) Situacija kada je neuredna žalba podneta u korist optuženog koji IMA branioca

Ovo pravilo važi kada se podnosi neuredna žalba u korist optuženog, a on ima angažovanog ili postavljenog branioca.

• Pravna posledica: Prvostepeni sud dostavlja žalbu drugostepenom sudu na odlučivanje pod uslovom da se iz njenog sadržaja ipak može utvrditi na koju se presudu odnosi.
• Odbacivanje: Sud će ovakvu žalbu odbaciti samo ukoliko se uopšte ne može utvrditi na koju se presudu odnosi.

---

Fakultativni elementi žalbe (Nove činjenice i dokazi)

U fakultativne elemente žalbe spadaju određeni dokazni predlozi. Žalilac u žalbi može iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze, uključujući i one čije je izvođenje prvostepeni sud tokom glavnog pretresa odbio.

Međutim, da bi ovi predlozi bili uzeti u obzir, žalilac ima tri kumulativne dužnosti:

1. Mora izričito navesti razloge zbog kojih te dokazne predloge nije izneo ranije u toku postupka.
2. Dužan je da precizno navede dokaze kojima se iznete činjenice imaju dokazati.
3. Pozivajući se na te dokaze, u obavezi je da jasno označi činjenice koje pomoću predloženih dokaza namerava da dokaže.