Pojam i vrste odluka u krivičnom postupku

Objavljeno autor: Ted

Radnje odlučivanja su specifične krivičnoprocesne aktivnosti iz kojih direktno proističu odluke koje se donose tokom krivičnog postupka.

  • Pojam sudske odluke: Predstavlja formalizovani i procesno uobličeni stav nadležnog ili ovlašćenog organa povodom određenog procesnog pitanja ili konkretnog zahteva koji je podnela stranka odnosno drugi učesnik u postupku.

SISTEMATIZACIJA VRSTA ODLUKA

U krivičnom postupku odluke se donose isključivo u tri zakonski predviđena oblika:

  1. Presuda: Odluka koju po zakonu može doneti isključivo sud.
  2. Rešenje: Odluka koju donosi sud, ali je mogu donositi i drugi organi koji učestvuju u krivičnom postupku.
  3. Naredba: Odluka koju takođe donosi sud, ali i drugi organi u postupku.

DONOŠENJE ODLUKA SUDKOG VEĆA (VEĆANJE I GLASANJE)

PROCEDURALNA PRAVILA VEĆANJA I GLASANJA

  • Donošenje odluke većinom: Odluke zbornog suda (veća) donose se nakon sprovedenog usmenog većanja i glasanja, a odluka se smatra donetom kada je za nju glasala većina članova veća.
  • Isključenje javnosti: Većanje i glasanje se obavezno odvija u zasedanju koje je zatvoreno za javnost.
  • Prisutna lica: Tokom većanja i glasanja u prostoriji mogu biti prisutni isključivo članovi veća i zapisničar.
  • Uloga predsednika veća: Predsednik veća rukovodi većanjem i glasanjem, stara se da se sva pitanja svestrano i potpuno rasprave, a glasa poslednji.
  • Obaveznost glasanja: Članovi veća nemaju pravo da odbiju glasanje o pitanjima koja postavi predsednik veća.

REDOSLED GLASANJA (PRAVNA LOGIKA ODLUČIVANJA)

Zakonik utvrđuje strogi redosled glasanja prema kriterijumu krivičnopravne prirode predmeta dokazivanja o kojem se glasa:

  1. Formalna i prethodna pitanja: Prvo se odlučuje o tome da li je sud nadležan, da li je potrebno dopuniti postupak i o drugim prethodnim pitanjima.
  2. Glavna stvar (meritorno odlučivanje): Tek nakon donošenja odluke o prethodnim pitanjima prelazi se na glavnu stvar, gde se glasa sledećim redosledom:
    • Da li je optuženi učinio krivično delo;
    • O kazni i drugim krivičnim sankcijama;
    • O troškovima krivičnog postupka;
    • O imovinskopravnom zahtevu i ostalim pitanjima o kojima treba doneti odluku.
  3. Izuzetak kod sticaja krivičnih dela: Ako je isto lice optuženo za više krivičnih dela, glasa se o kazni za svako od tih dela pojedinačno, a tek nakon toga o jedinstvenoj kazni za sva dela.

REŠAVANJE SITUACIJA KADA NEMA VEĆINE GLASOVA

Ukoliko se glasovi članova veća podele na više različitih mišljenja tako da nijedno od njih nema potrebnu većinu, primenjuju se sledeća pravila:

  1. Razdvajanje pitanja i ponavljanje: Pitanja će se razdvojiti i glasanje će se ponavljati sve dok se ne postigne većina.
  2. Pribrojavanje glasova: Ako se ni ponavljanjem ne postigne većina, odluka se donosi tako što se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojavaju glasovima koji su od njih manje nepovoljni, sve dok se ne dobije potrebna većina.

POSEBAN POLOŽAJ ČLANA VEĆA KOJI JE OSTAO U MANJINI

  • Oslobađanje od dužnosti glasanja o sankciji: Član veća koji je glasao da se optuženi oslobodi ili da se optužba odbije, a ostao je u manjini, nije dužan da glasa o krivičnoj sankciji.
  • Fikcija o pristanku: Ako ovaj član veća iskoristi svoje pravo i ne glasa o sankciji, zakonom se uzima kao da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji.

SAOPŠTAVANJE ODLUKA U KRIVIČNOM POSTUPKU

NAČINI SAOPŠTAVANJA

Odluke se licima koja za to imaju pravni interes saopštavaju na dva načina:

  • Usmenim objavljivanjem – ukoliko su ta lica prisutna.
  • Dostavljanjem overenog prepisa – ukoliko su ta lica odsutna.

PROCESNA PRAVILA KOD SAOPŠTAVANJA

  • Zabeležba u spisu/zapisniku: Kada se odluka saopšti usmeno, to se obavezno naznačava u zapisniku ili spisu, a lice koje ima pravo na žalbu to potvrđuje svojim potpisom.
  • Odricanje od dostavljanja prepisa: Ukoliko prisutno lice prilikom usmenog saopštenja izjavi da se neće žaliti, overeni prepis odluke mu se neće dostavljati, osim ako Zakonikom nije drugačije propisano.
  • Dostavljanje pouke o pravu na žalbu: Prepisi odluka protiv kojih je žalba dozvoljena moraju se dostaviti sa obaveznom poukom o pravu na žalbu.
  • Zaštita okrivljenog kod pogrešne pouke: Žalba izjavljena u korist okrivljenog smatraće se blagovremenom ako je podneta u roku koji je naveden u pouci o pravnom leku, čak i u slučaju kada je taj rok objektivno duži od zakonom propisanog roka.

PRAVNOSNAŽNOST SUDSKIH ODLUKA

POJAM I ASPEKTI PRAVNOSNAŽNOSTI

  • Pojam pravnosnažnosti: Predstavlja sposobnost jedne sudske odluke da ostvaruje određeno pravno dejstvo.
  • Materijalna pravnosnažnost: Predstavlja samo konkretno delovanje i pravno dejstvo koje pravnosnažna odluka proizvodi.
  • Formalna pravnosnažnost: Predstavlja konačnost odluke, odnosno nemogućnost njenog pobijanja redovnim pravnim lekovima.

NAČINI NASTAJANJA PRAVNOSNAŽNOSTI

Sudska odluka može postati pravnosnažna na dva procesna načina:

  1. Aktivni način: Kada je protiv odluke bio uložen redovni pravni lek (žalba), a odluka je procesno opstala u drugostepenom postupku.
  2. Pasivni način: Kada u zakonom propisanom roku nije uložena žalba, te je propuštanjem tog roka odluka postala konačna (pravnosnažna).

PROCESNE SITUACIJE U KOJIMA ODLUKA POSTAJE PRAVNOSNAŽNA

Odluka postaje pravnosnažna u sledećim konkretnim situacijama:

  • Kada drugostepeni (viši) sud donese odluku kojom odbije žalbu i potvrdi pobijanu odluku, ili kada usvoji žalbu ali samo preinači prvostepenu odluku;
  • Ako se propusti rok za podnošenje žalbe;
  • Ako se svi nosioci (titulari) prava na žalbu odreknu od tog prava, ili ako odustanu od već izjavljene žalbe;
  • Odmah po donošenju odluke prvostepenog ili drugostepenog suda, ukoliko je reč o odluci protiv koje žalba po zakonu uopšte nije dozvoljena;
  • Kada je žalba doduše dozvoljena, ali je izjavljena tek nakon proteka propisanog roka.

IZVRŠNOST SUDSKIH ODLUKA

POJAM IZVRŠNOSTI

  • Definicija: Izvršnost predstavlja procesnu mogućnost da se pravo čije je postojanje u odluci utvrđeno (ili koje je odlukom nastalo) može efektivno ostvarivati, odnosno da se zahtev utvrđen odlukom mora izvršiti. Izvršnost konstituiše odgovarajuća prava i dužnosti za određene procesne subjekte.

USLOVI ZA IZVRŠNOST PRESUDE

Da bi se sudska presuda mogla izvršiti, moraju se kumulativno ispuniti tri uslova:

  1. Presuda mora postati pravnosnažna (bilo na aktivan, bilo na pasivan način);
  2. Pravnosnažna presuda mora biti uredno dostavljena;
  3. Za njeno izvršenje ne smeju postojati zakonske smetnje.
  4. Momenat nastupanja izvršnosti: Ako žalba nije izjavljena, ili su se stranke odrekle odnosno odustale od žalbe, presuda postaje izvršna istekom roka za žalbu, odnosno od dana odricanja ili odustanka od već izjavljene žalbe.
  5. Klauzula izvršnosti: Ako prvostepeni sud koji je doneo presudu nije nadležan za njeno izvršenje, dužan je da nadležnom sudu dostavi overeni prepis presude sa potvrdom izvršnosti (tzv. klauzula izvršnosti).

POSEBNA PRAVILA ZA IZVRŠENJE RAZLIČITIH DELOVA PRESUDE

  • Troškovi postupka i imovinsko-pravni zahtevi: Izvršenje vrši nadležni sud ili drugi državni organ u skladu sa zakonom.
    • Troškovi postupka: Naplaćuju se prinudno, po službenoj dužnosti, u korist budžeta Republike Srbije. Troškovi same prinudne naplate se prethodno isplaćuju iz budžetskih sredstava suda.
    • Imovinskopravni zahtev: Kada odluka o ovom zahtevu postane pravnosnažna, oštećeni može od prvostepenog suda tražiti izdavanje overenog prepisa sa naznakom da je odluka izvršna.
  • Mera bezbednosti oduzimanja predmeta: Prvostepeni sud odlučuje da li će se oduzeti predmeti prodati, predati određenoj javnoj ustanovi ili uništiti. Novac dobijen od prodaje predmeta uplaćuje se direktno u budžet Republike Srbije.
    • Izmena odluke u parnici: Pravnosnažna odluka o oduzimanju predmeta može se (osim u slučaju ponavljanja postupka ili zahteva za zaštitu zakonitosti) izmeniti u parničnom postupku, ukoliko se pojavi spor o svojini na oduzetim predmetima.

IZVRŠNOST REŠENJA I NAREDBI

  • Izvršnost rešenja: Rešenje postaje izvršno kada postane pravnosnažno (tj. kada se više ne može pobijati žalbom ili žalba nije dozvoljena), osim ako Zakonikom nije drugačije određeno.
    • Rešenje koje odgovara presudi: Prilikom izvršenja ovog rešenja shodno se primenjuju pravila koja važe za izvršnost i izvršenje presude.
  • Izvršnost naredbi: Naredba je po pravilu izvršna odmah po donošenju, osim ako organ koji je naredbu izdao ne odredi drugačije.
  • Organi izvršenja: Ako nije drugačije određeno, rešenja i naredbe izvršavaju oni organi koji su te odluke i doneli.

DOUMLJENJA, SUMNJE I SPOROVI U TOKU IZVRŠENJA

OTKLANJANJE SUMNJI I ISPRAVLJANJE PROPUSTA KOD KAZNE I PRITVORA

Posebnim rešenjem prvostepenog suda odlučuje se ukoliko se u praksi pojavi:

  • Sumnja o dozvoljenosti izvršenja sudske odluke;
  • Sumnja o načinu računanja kazne;
  • Činjenica da u pravnosnažnoj presudi (ili rešenju koje odgovara presudi) uopšte nije odlučeno o uračunavanju pritvora ili ranije izdržane kazne, ili to uračunavanje nije pravilno izvršeno.
  • Dejstvo žalbe: Žalba protiv ovog posebnog rešenja ne odlaže njegovo izvršenje (nema suspenzivno dejstvo), osim ako sud izričito ne odredi drugačije.

SUMNJA U POGLEDU TUMAČENJA ODLUKE

  • Ako se tokom samog postupka izvršenja pojavi sumnja u pogledu pravog tumačenja sudske odluke, o tome meritorno odlučuje isključivo sud koji je doneo tu pravnosnažnu odluku.

Postavi komentar