Akcije u srpskom pravu mogu imati različite vrste vrednosti u zavisnosti od pravnog konteksta – od trenutka osnivanja, preko prometa na tržištu hartija od vrednosti, do procene u statusnim sporovima i bilansima.
- Uporednopravna napomena: Za razliku od nekih stranih sistema, srpsko pravo ne poznaje tzv. prave akcije bez nominalne vrednosti (gde bi akcija predstavljala isključivo procenat vrednosti društva), već svaka akcija mora imati svoju unapred određenu vrednost.
Zakon razlikuje pet različitih vrednosti akcija:
- 1. Nominalna (odnosno računovodstvena) vrednost
- Ovo je vrednost izražena na samoj akciji ili se dobija deljenjem računovodstvene vrednosti osnovnog kapitala sa brojem izdatih akcija.
- Sve akcije iste klase moraju imati istu nominalnu vrednost.
- ZPD minimum: Nominalna vrednost obične akcije ne može biti niža od 100 dinara, dok povlašćene akcije ne smeju imati nižu nominalnu vrednost od običnih akcija tog istog društva.
- 2. Tržišna vrednost
- Zakon je definiše kao ponderisanu prosečnu cenu ostvarenu na organizovanom tržištu u periodu od šest meseci pre donošenja odluke kojom se vrednost utvrđuje.
- Uslovi: Da bi se ova vrednost legalno priznala, promet na berzi u tih 6 meseci mora biti bar 0,5% od ukupnog broja akcija te klase, a trgovina se morala odvijati više od 1/3 trgovačkih dana u svakom mesecu. Tržišnu vrednost nemaju nejavna AD.
- Ratio legis: Strogi uslovi i uzimanje proseka uvedeni su radi sprečavanja manipulacija i namernog „pumpanja“ cena na plitkom i nerazvijenom domaćem tržištu.
- 3. Procenjena vrednost
- Dobija se primenom metoda proцене kapitala (najčešće metod diskontovanih novčanih tokova, usmeren na procenu budućih dividendi).
- Primenjuje se samo kada zakon to izričito nalaže, ili u situacijama kada se tržišna vrednost ne može utvrditi (npr. izdavanje nove klase akcija, kod nejavnih društava ili kada se ne ispune zakonski uslovi obima prometa na berzi).
- 4. Emisiona vrednost
- To je vrednost po kojoj se akcije prodaju na primarnom tržištu prilikom izdavanja.
- Imperativno pravilo ZPD-a: Apsolutno su zabranjene diskontne emisije! Emisiona vrednost ne sme nikada biti niža od nominalne (odnosno računovodstvene) vrednosti. Dozvoljene su samo paritetne i premijske emisije.
- Kao dodatno pravilo, emisiona cena ne može biti niža ni od tržišne vrednosti, osim u slučaju javne ponude kojom se društvo „otvara“ (postaje javno).
- 5. Knjigovodstvena vrednost
- Ovo je računovodstvena kategorija koja se utvrđuje tako što se vrednost neto imovine (ukupna imovina minus ukupne obaveze društva) podeli sa ukupnim brojem akcija.
Organi društva (Upravljanje)
- Odluku o izdavanju novih akcija, pa samim tim i utvrđivanje emisione vrednosti, po pravilu donosi Skupština akcionara.
- Izuzetno, Skupština može odlukom utvrditi samo raspon cene, a ovlastiti organ uprave (Odbor direktora ili Nadzorni odbor) da utvrdi tačnu i konkretnu emisionu cenu u okviru tog raspona.
Prava i obaveze članova/akcionara
- Pravo preče kupovine: Prilikom novih emisija, društvo može ponuditi postojećim akcionarima koji koriste pravo prečeg upisa akcija popust od najviše 10% na emisionu cenu. Međutim, ni ovaj popust ne sme oboriti cenu ispod nominalne vrednosti.
- Prava nesaglasnih akcionara: Kada akcionari koriste svoje pravo da napuste društvo, za određivanje iznosa naknade koja im se isplaćuje, po pravilu se koristi procenjena vrednost.
