Pravnik

DIREKTNI UMIŠLJAJ postoji kada je učinilac svestan svoga dela i hteo je njegovo izvršenje.

• stepen intenziteta svesti i volje je visok
  • učinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bića krivičnog dela, i hoće izvršenje dela, a u pogledu posledice on hoće njeno nastupanje
• može se govoriti o 3 situacije u kojima postoji direktan umišljaj:
  1. učiniocu je ostvarivanje bića krivičnog dela jedini cilj preduzimanja radnje
     • ako učinilac hoće da ostvari biće određenog krivičnog dela, postojaće direktan umišljaj bez obzira koliko mu verovatno delovalo ostvarenje svih bitnih obeležja krivičnog dela
       • npr. ako neko hoće da izvrši silovanje određenog lica, direktan umišljaj će postojati i kada on nije siguran da će uspeti da savlada otpor tog lica
     • ni kod tipičnih posledičnih dela nije potrebno da učinilac bude siguran da će posledica nastupiti
       • npr. ako učinilac hoće da liši života žrtvu vatrenim oružjem, činjenica da je svestan toga da može promašiti ne isključuje postojanje direktnog umišljaja
  2. učiniocu ostvarivanje bića krivičnog dela služi samo za postizanje nekog drugog cilja
     • npr. učinilac računa da će najverovatnije morati da ubije ili teško telesno povredi lice koje obezbeđuje banku kako bi provali i obio sef
       • iako njemu ubistvo odnosno teška telesna povreda lica koje obezbeđuje banku nije primarni cilj, postojaće direktan umišljaj, jer je bio svestan toga da postoji ta mogućnost i to je hteo da bi postigao cilj
     • neka krivična dela po svojoj prirodi služe upravo ostvarivanju nekog drugog cilja i vrše se sa direktnim umišljajem onda kada je učinilac svestan da time postiže određeni cilj i to hoće
  3. učinilac hoće jedno delo, ali je sasvim izvesno da uz to delo dolazi do izvršenja drugog dela
     • moguće je da učinilac ne želi to drugo delo ali izvesnost njegovog ostvarivanja daje osnova za stav da je i ovde reč o direktnom umišljaju
     • dva slučaja s obzirom na vreme kada dolazi do ostvarenja uzgrednog dela:
       1. kada posledica nastupa istovremeno sa posledicom dela koje se htelo
          • npr. učinilac aktivira eksplozivnu napravu u putničkom avionu da bi se jedno lice lišilo života, ali je sasvim izvesno da će stradati svi koji su se nalazili u avionu
       2. kada posledica nastupa kasnije kao nužna posledica vršenja kd koje se htelo
          • npr ubistvo majke koja se nalazila na usamljenom mestu sa svojim detetom zbog čega kasnije dođe do smrti i njenog deteta koje nije imao ko da hrani – u oba slučaja postoji direktni umišljaj u odnosu na uzgrednu posledicu jer je bilo sasvim izvesno da će one nastupiti

EVENTUALNI UMIŠLJAJ postoji kada je učinilac svestan da svojom radnjom može učiniti krivično delo, pa je na to pristao. Intenzitet svesti i volje su manje izraženi nego kod direktnog umišljaja.

• svestan je da postoji mogućnost da učini kd ali nije siguran da će do toga doći
• razlika između direktnog i eventualnog umišljaja
  • svest mora da obuhvati sve bitne elemente bića kd
    • prihvata mogućnost njihovog postojanja
      • npr učinilac nije siguran da je isprava koju upotrebljava lažna, ali se saglašava i sa tom mogućnošću
    • kod direktnog umišljaja je svestan postojanja tih elemenata
  • u pogledu voljnog elementa postoji pristajanje da se učini kd

Razlikovanje između direktnog i eventualnog umišljaja je značajno iz dva razloga:

1. postoje određena krivična dela koja se mogu izvršiti samo sa direktnim umišljajem, a jedan manji broj krivičnih dela može se izvršiti samo sa eventualnim umišljajem
2. direktni umišljaj znači i veći stepen krivice, što je značajno za odmeravanje kazne

Razlikovanje eventualnog umišljaja od svesnog nehata

• element svesti je isti, a razlika postoji u pogledu volje
  • kod eventualnog umišljaja, učinilac pristaje da učini krivično delo, dok kod svesnog nehata ne pristaje, već olako drži da do toga neće doći ili da će to moći da spreči
• u pogledu određivanja pojma pristajanja danas je aktuelna Frankova formula
  • prema njoj, postavlja se pitanje da li bi učinilac preduzeo radnju kada bi znao da će nastupiti posledica
  • ukoliko bi preduzeo radnju, radi se o eventualnom umišljaju, a ukoliko ne bi onda je u pitanju svesni nehat
  • praktična vrednost ove formule je mala jer se radi o hipotetičkom pitanju na koje je teško dati odgovor
    • teško je utvrditi šta bi uradio da je znao da će posledica sigurno nastupiti
    • slučajevi u kojima postoji potpuna ravnodušnost učinioca u pogledu nastupanja posledice
• u novije vreme normativne teorije nude normativni kriterijum granice između svesnog nehata i eventualnog umišljaja
  • stav učinioca prema zaštićenom dobru
  • ako je kroz njegovo ponašanje došlo do izražaja njegovo nepoštovanje i bezobzirnost prema tom dobru reč je o eventualnom umišljaju a ne o svesnom nehatu
  • dopunski kriterijum ali se ne može rešiti ovo pitanje
• nepostojanje eventualnog umišljaja ne mora uvek značiti postojanje svesnog nehata
  • i to se mora utvrditi

ALTERNATIVNI UMIŠLJAJ naše pravo izričito ne predviđa. On postoji kada učinilac predviđa mogućnost nastupanja dve ili više konkretno određene posledice koje se međusobno isključuju, a njegova volja je na istom stepenu upravljena na bilo koju od posledica.

• kada su posledice iste po težini, treba uzeti da postoji ono krivično delo koje je ostvareno
• ukoliko su posledice različite po težini, a nastupi lakša posledica, treba uzeti da postoji pokušaj težeg krivičnog dela
  • npr ako učinilac hoće da neko lice ili liši života ili ga teško telesno povredi pa nastupi teška telesna povreda, postojaće pokušaj kd ubistva
  • sporno bi bilo kad ne postoji prividni idealni sticaj da li postoji sticaj dovršenog i pokušanog dela ili samo pokušano teže delo