Pravnik

Umišljaj je teži stepen krivice i on se uvek zahteva za postojanje krivičnog dela.

• izuzetno je kod nekih krivičnih dela predviđen i nehat kao blaži oblik krivice
• umišljaj i nehat imaju svoj osnov u biću kd;
  • nije prihvatljivo u njima videti samo oblike krivice

Ranije je postojao spor oko toga na čemu se zasniva umišljaj, da li na elementu volje (teorija volje) ili elementu svesti (teorija predstave). Danas se polazi od toga da su oba elementa neophodna.

Učinilac dakle postupa sa umišljajem onda kada je svestan toga da vrši krivično delo, i to hoće:

• svest
  • može se stepenovati
    • ne svodi se samo na situaciju kada je učinilac siguran da će ostvariti bitne elemente krivičnog dela, već obuhvata i situacije kada kod učinioca postoji verovatnoća u tom
      pogledu
  • treba da obuhvati sve bitne objektivne elemente bića krivičnog dela (radnju, posledicu, uzročnu vezu itd…) 
    • za razliku od deskriptivnih obeležja ( koja se odnose na ono što je neposredno dostupno čulima: novac, požar, žensko lice, motorno vozilo) gde to ne predstavlja problem,
      normativna obeležja se mogu ispravno shvatiti samo ako se dovedu u vezu sa pravnim i drugim društvenim normama
    • ukoliko bi se od učinioca zahtevalo da zna pravnu definiciju normativnih obeležja samo bi pravnici mogli da deluju umišljajno
    • dovoljno da učinilac ima predstavu o značaju i funkciji koju zakonom navedena obeležja imaju u društvenom životu
  • da li treba da obuhvati i protivpravnost
    • prihvatanje nove koncepcije pravne zablude i postavljanje svesti o protivpravnosti kao samostalnog elementa krivice otklanja tu dilemu, što znači da
    • umišljaj učinioca ne obuhvata svest o protivpravnosti
  • ne treba da obuhvati ni objektivni uslov kažnjivosti
    • on ne predstavlja konstitutivno obeležje koje ulazi u biće kd
• volja
  • može se takođe stepenovati
    • može se javiti od pristajanja i odobravanja, pa do htenja
  • za umišljaj je neophodna odluka učinioca o preduzimanju radnje koja se zasniva na voljnom elementu
    • delo želi ili bar pristaje na njega

Umišljaj mora postojati u vreme izvršenja krivičnog dela.

• kod izvršioca to je vreme kada je preduzeta radnja izvršenja
• kod saučesnika vreme kada je preduzeta radnja saučesništva

Prethodni i naknadni umišljaj – dolus antecedens i dolus subsequens – su irelevantni

• ne predstavljaju umišljaj kao oblik krivice

Vrste umišljaja (dolus):

• direktni umišljaj
  • kada je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje
• eventualni umišljaj
  • kada je učinilac bio svestan da može učniti delo pa na to pristao