Pravnik

Zakonom su definisane ukupne nadležnosti organa uprave koje su u svojoj suštini identične i za jednodomni i za dvodomni sistem.

• Osnovna razlika leži u distribuciji moći: dok su u jednodomnom sistemu sve ove nadležnosti koncentrisane u Odboru direktora, u dvodomnom sistemu one su striktno podeljene između dva organa – Nadzornog odbora i izvršnih direktora.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Zabrana delegacije: Između organa uprave apsolutno je zabranjena delegacija nadležnosti. To znači da se pitanja iz isključive nadležnosti Odbora direktora (odnosno Nadzornog odbora) ne smeju preneti na izvršne direktore.
• Delegacija Skupštini: Zakon dozvoljava prenošenje određenih nadležnosti uprave u korist Skupštine, ali isključivo na osnovu odluke samog organa uprave, i pod uslovom da statutom to nije zabranjeno.

Jednodomni sistem uprave Sve odluke Odbora direktora klasifikuju se u pet zakonskih grupa:

1. Upravljačke odluke: Utvrđivanje poslovne strategije i ciljeva, donošenje računovodstvene politike i politike upravljanja rizicima.
2. Nadzorne odluke: Vršenje unutrašnjeg nadzora i odgovornost za tačnost poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja.
3. Poslovne nadležnosti: Izdavanje odobrenih akcija, utvrđivanje emisione i tržišne cene akcija, donošenje odluka o sticanju sopstvenih akcija i raspodeli međudividendi, davanje i opoziv prokure.
4. Odluke vezane za Skupštinu: Sazivanje sednica, utvrđivanje predloga dnevnog reda i izršavanje usvojenih odluka.
5. Ostale nadležnosti definisane zakonom i statutom.

Unutar samog Odbora direktora, funkcije su strogo podeljene:

• Izvršni direktori: Imaju dva krucijalna ovlašćenja – pošlovođenje (vođenje poslova) i zakonsko zastupanje društva. Prema trećim licima, radnja preduzeta prema samo jednom ovlašćenom izvršnom direktoru smatra se radnjom prema celom društvu.
• Generalni direktor: Prvi među izvršnim direktorima, zadužen za koordinaciju njihovog rada i organizovanje celokupnog poslovanja društva.
• Neizvršni direktori: Nadziru rad izvršnih direktora, predlažu strategiju i daju odobrenja na pravne poslove ukoliko se pojavi lični interes izvršnog direktora.

Dvodomni sistem uprave

• Uporednopravna napomena: Za razliku od klasičnog uporednog prava gde je nadzorni organ rezervisan isključivo za kontrolu, srpski zakonodavac je Nadzornom odboru poverio i brojne nadležnosti koje duboko zadiru u operativno rukovođenje.
• Nadzorni odbor: Pored klasičnog nadzora (imenovanja/razrešenja izvršnih direktora, unutrašnje kontrole, sazivanja skupštine), on donosi i poslovne odluke poput utvrđivanja finansijskih izveštaja, utvrđivanja cene akcija, sticanja sopstvenih akcija i podele međudividendi.
• Mehanizam prethodne saglasnosti (POZITIVNO PRAVO): Zakon dodatno jača Nadzorni odbor obavezujući izvršne direktore da imperativno pribave njegovu saglasnost za 4 vrste poslova (koji se statutom mogu proširiti ili suziti):
  1. Sticanje, otuđenje i opterećenje udela i akcija u drugim licima.
  2. Raspolaganje nepokretnostima.
  3. Uzimanje kredita i zajmova, te davanje jemstava i garancija za treća lica.
  4. Druge poslove određene zakonom.
• Ratio legis (Dejstvo saglasnosti): Ograničenje u vidu saglasnosti ima isključivo interno dejstvo. Radnja koju izvršni direktor preduzme prema trećem licu bez ove saglasnosti je apsolutno punovažna i obavezuje društvo (cilj ovoga je zaštita pravne sigurnosti prometa). Izvršni direktori u tom slučaju samo odgovaraju društvu za prekršaj radne/fiducijarne obaveze.
• Ukoliko Nadzorni odbor odbije da dâ saglasnost, izvršnim direktorima je zabranjeno da se obrate Skupštini sa zahtevom da im ona to odobri.
• Izvršni i Generalni direktor: U pogledu nadležnosti ovih lica, u dvodomnom sistemu primenjuju se potpuno ista pravila kao i u jednodomnom sistemu.