Pojam/Definicija
- Predsednik organa uprave (Odbora direktora u jednodomnom, odnosno Nadzornog odbora u dvodomnom sistemu) predstavlja prvog (čelnog) čoveka među članovima organa upravljanja ili nadzora.
- Generalni direktor predstavlja prvog među izvršnim direktorima i lice koje je prvenstveno ovlašćeno za zastupanje društva.
- Važno je naglasiti da prema pozitivnom srpskom pravu ne postoji zakonska obaveza imenovanja generalnog direktora, već je to isključivo pravo (opcija) akcionarskog društva.
Pravni odnos direktora i društva Da bi jedno lice uopšte steklo status direktora, neophodno je da se kumulativno donesu dva pravna akta:
- Odluka o imenovanju: Donosi je nadležni organ (Skupština ili Nadzorni odbor). To je korporativni (statusni) akt koji predstavlja jednostranu ponudu društva za zaključenje ugovora.
- Ugovor sa društvom: Zaključuje se prihvatanjem pomenute ponude od strane izabranog lica, čime se regulišu međusobna prava i obaveze.
Vrsta ugovora i radnopravni status (POZITIVNO PRAVO):
- Neizvršni direktori i članovi Nadzornog odbora imperativno ne smeju biti lica zaposlena u društvu.
- Ratio legis: Ovakva koncepcija služi jačanju njihovih kontrolnih ovlašćenja i osiguranju nezavisnosti od izvršnog rukovodstva. Sa njima se zaključuje isključivo menadžerski ugovor.
- Izvršni direktori sa društvom mogu zaključiti ugovor o radu (čime ulaze u radni odnos) ili poseban menadžerski ugovor (kojim ostaju van radnog odnosa).
- Menadžerski ugovor: Predstavlja neimenovan, neformalan, dvostranoobavezan, teretan, komutativan i intuitu personae ugovor obligacionog prava.
- Ratio legis: Iako srpsko pravo dozvoljava ugovor o radu za izvršne direktore, moderna svetska praksa ga izbegava. Radno pravo je za direktore suštinski neprirodno jer je kod njih nemoguće primeniti osnovni postulat radnog prava – princip pravne subordinacije (podređenosti), a nepotrebna im je i većina zaštitnih radnopravnih instituta.
Izbor, nadležnosti i kumulacija funkcija
- Predsednik odbora:
- Izbor: Bira ga sâm odbor (Odbor direktora ili Nadzorni odbor) između svojih članova i može ga razrešiti u bilo koje vreme, bez ikakvog navođenja razloga.
- Nadležnosti: Saziva i predsedava sednicama, predlaže dnevni red i odgovara za vođenje zapisnika. U javnim akcionarskim društvima on obavezno zastupa društvo u odnosima sa izvršnim direktorima i služi kao spona za protok informacija.
- Generalni direktor:
- Izbor: Imenuje ga Odbor direktora ili Nadzorni odbor.
- Nadležnosti: Organizuje celokupno poslovanje, koordinira radom ostalih izvršnih direktora, a ukoliko postoji Izvršni odbor, on predlaže dnevni red i predsedava njegovim sednicama.
Kumulacija naspram razdvajanja funkcija (Da li isto lice može biti predsednik i generalni direktor?) Zakon o privrednim društvima pravi jasnu razliku zavisno od sistema uprave i vrste društva:
- Dvodomni sistem: Postoji apsolutna personalna odvojenost; predsednik Nadzornog odbora i generalni direktor nikada ne mogu biti isto lice.
- Jednodomni sistem:
- Javna akcionarska društva: Primenjuje se princip obaveznog razdvajanja. Zakon nalaže da predsednik Odbora direktora imperativno mora biti jedan od neizvršnih direktora, što znači da on ne može biti generalni direktor.
- Nejavna akcionarska društva: Zakon ostavlja punu slobodu osnivačima (autonomija volje). Društva mogu razdvojiti ove funkcije, ali je izričito dozvoljeno i da se one kumuliraju u jednom licu (isti čovek može biti i predsednik odbora i generalni direktor).
Glasanje za samog sebe
- Zbog već objašnjene pravne odvojenosti korporativne odluke o imenovanju i samog ugovora, važi izuzetno bitno pravilo: ukoliko je akcionar predložen za člana uprave, njemu je dozvoljeno da na Skupštini glasa za sopstveni izbor.
- Ratio legis: Institut isključenja prava glasa zbog sukoba interesa se ovde ne primenjuje jer se pukim izglasavanjem (imenovanjem) još uvek ne zasnivaju konkretna subjektivna prava (nema ugovora), već se tek stvara osnova (ponuda) za njihovo kasnije zasnivanje.
