Pravnik

Tokom 19. veka nastaje niz novih vrsta organizacija

• sa razvojem tržišne privrede, koncentracije kapitala javljaju se razni tipovi privrednih organizacija, deonička društva, društva sa ograničenom odgovornošću i dr
• sa zadružnim pokretom ekonomskog povezivanja, javljaju se razne vrste zadruga, zanatske, poljoprivredne, pozajmne

U 19. veku prvi put

• jasno uobličen pojam pravnog lica i ideja o pravnoj samostalnosti organizacije
• skovan izraz “pravno lice”
• njime obuhvaćena udruženja i ustanove
• započeo teorijski spor o “suštini pravnog lica“
• pravno lice pridruženo fizičkom i zajedno s njim kao dva dela statusnog prava, smešteno u opšti deo pandektne sistematike
• formulisan svaki od tri osnovna sistema nastanka pravnih lica

Pojam pravnog lica podrazumeva predstavu da prava i obaveze pripadaju samoj organizaciji, pravno razdvojenoj od učesnika organizacije.

• pre 19. veka ni rimski, ni srednjovekovni, ni kasniji pravnici nikada nisu u potpunosti apstrahovali učesnike organizacije kao titulare prava i obaveza
• bi izraz “lice” ni drugi koji sadrže tu reč nisu stajali za organizaciju samu
  • “lice” se isključivo nepravno upotrebljava u rimskom pravu, srednjem veku i kasnije
    • označava čoveka kao ljudsko biće
    • jusnaturalistika će ga upotrebiti pravnotehnički – za čoveka kao imaoca prava i obaveza
      • ne i za organizaciju
    • govorilo se npr. za ortakluk, bračnu zajednicu, gildu da predstavljaju jedno lice
      • ne u smislu da su oni pravni subjekti, nego da su ljudi koji ih čine zajednički imaoci prava i obaveza
    • apstrahovanje učesnika organizacije kao titulara u toj meri da se sama organizacija i samo ona smatra titularem biće učinjeno tek u 19veku

Termin “pravno lice” – persona iuris skovao je na kraju 18 veka Hugo, ali je njime označavao jedno udruženje (korporacije).

Heise ga je prvi upotrebio kao generički za udruženja i ustanove, u čemu ga je sledio Savinji, a ovoga potom ostali, čime je pojam pravno lice dobio obim koji danas ima.