Pravnik

• Posebni deo krivičnog procesnog prava odnosi se na konkretnu procesnu „dinamiku”. U ovom segmentu objašnjavaju se osnovna obeležja krivičnog postupka — kako onog opšteg karaktera, tako i posebnih i drugih povezanih postupaka.
• Sadržina: Ovaj deo obuhvata sledeće ključne kategorije:
  • Uloge pojedinih krivičnoprocesnih subjekata i radnje koje oni vrše u celom postupku i u pojedinim fazama.
  • Osnovne procesne stadijume, faze i podfaze.
  • Procesne mehanizme karakteristične za pojedine tipove postupaka.
  • Odluke koje se donose u krivičnom postupku i pratećim postupcima.

---

OPŠTI KRIVIČNI POSTUPAK KAO LEX GENERALIS

Opšti krivični postupak predstavlja redovni ili klasični postupak rešavanja krivične stvari. On se smatra najvažnijim tipom krivičnog postupka iz sledećih razloga:

• Učestalost: Vodi se u najvećem broju slučajeva.
• Odnos lex generalis – lex specialis: Pravila opšteg postupka su definisana kao lex generalis u odnosu na pravila posebnih postupaka koja predstavljaju lex specialis. Zbog toga je opšti postupak u Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP) regulisan daleko detaljnije.
• Supsidijarna primena: Pravila opšteg postupka supsidijarno se primenjuju u svim posebnim krivičnim postupcima uvek kada njihovim specifičnim pravilima nije određeno drugačije.
• Modifikacije: Određene modifikacije opšteg postupka predviđene su sporednim izvorima prava za specifična krivična dela (npr. pravila o zaštiti maloletnih lica oštećenih krivičnim delom prema Zakonu o maloletnim učiniocima).
• Stadijumski (fazni) karakter: Osnovno obeležje opšteg postupka jeste to što se njegov tok nužno odvija kroz zakonom definisane osnovne procesne faze.

---

STADIJUMSKI KARAKTER I PROCESNE FAZE OPŠTEG KRIVIČNOG POSTUPKA

Krivični postupak se sastoji iz niza procesnih radnji kojima subjekti ostvaruju svoja procesna prava i dužnosti. Tok opšteg postupka odvija se kroz tri osnovna procesna stadijuma:

A) Prvostepeni krivični postupak

Odvija se kroz sledeća tri sukcesivna stadijuma:

1. Postupak istražnog karaktera, koji se dalje deli na dve istražne faze:
   • Predistražni postupak.
   • Istragu (napomena: istraga nije obavezna faza jer se optužnica može podneti i neposredno ako su ispunjeni zakonski uslovi).
2. Optuženje, koje se sastoji iz:
   • podizanja optužnice,
   • sudske kontrole optužnice.
3. Osnovni sudski stadijum, koji se odvija kroz tri procesne podfaze:
   • Pripremanje glavnog pretresa (u okviru ovoga se, obavezno za teža krivična dela, a inače fakultativno, može održati i poseban podstadijum – pripremno ročište).
   • Vođenje glavnog pretresa.
   • Donošenje odluke suda (po pravilu se donosi presuda, a samo u nekim izuzetnim slučajevima rešenje).

B) Drugostepeni krivični postupak (Žalbeni postupak)

Predstavlja postupak po žalbi kao redovnom pravnom leku, koji se javlja u tri zakonske varijante:

• žalba protiv presude prvostepenog suda,
• žalba protiv presude drugostepenog suda,
• žalba na rešenje.

C) Postupak po vanrednim pravnim lekovima

Zakon predviđa dva vanredna pravna leka:

• zahtev za ponavljanje krivičnog postupka,
• zahtev za zaštitu zakonitosti.

Sui generis odstupanje: U ovu opštu šemu stadijuma ne uklapa se u potpunosti postupanje u vezi sa sporazumom o priznanju krivičnog dela, jer ono predstavlja specifičan sumarni vid vođenja i okončanja postupka, odnosno sui generis pojednostavljenu procesnu formu.

D) Izuzeci od obaveznosti i uslovljenost procesnih faza

Stadijumi krivičnog postupka nisu uvek obavezni, te postoje sledeća pravila i izuzeci:

• Neposredno optuženje: Istraga može pod zakonskim uslovima da izostane.
• Fakultativnost žalbenog postupka: Žalba na prvostepenu presudu je dobrovoljna, osim kada je optuženom izrečena kazna zatvora od trideset do četrdeset godina (tada je žalbeni postupak obavezan).
• Izuzetna žalba na drugostepenu presudu: Dozvoljena je samo u strogo izuzetnim slučajevima.
• Dobrovoljnost vanrednih lekova: Pokretanje postupaka po vanrednim pravnim lekovima nikada nije obavezno.
• Uslovljenost naredne faze: Ako se predmet reši u ranijoj fazi, naredna faza neće ni započeti.
  • Primer 1: Ako se u fazi kontrole optužnice postupak pravnosnažno obustavi rešenjem vanpretresnog veća, neće doći do zakazivanja i pripremanja glavnog pretresa.
  • Primer 2: Ako se postupak pravnosnažno obustavi u fazi istrage, neće doći do podizanja optužnice.

---

TRENUTAK POKRETANJA POSTUPKA I PRAVNE POSLEDICE

Zakonik striktno propisuje trenutak započinjanja krivičnog postupka i pravi jasnu razliku između trenutka započinjanja krivičnog postupka i momenta započinjanja krivičnog gonjenja.

1. Momenti pokretanja krivičnog postupka

Krivični postupak se smatra pokrenutim nastupanjem nekog od sledećih opciono navedenih procesnih momenata:

• Donošenjem naredbe o sprovođenju istrage.
• Potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga.
• Donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skraćenom postupku.
• Određivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku.
• Određivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.

2. Nastupanje pravnih posledica (Ograničenje sloboda i prava)

Kada je zakonom propisano da pokretanje postupka ima za posledicu ograničenje određenih sloboda i prava okrivljenog, to ograničenje se striktno primenjuje tek od:

1. Potvrđivanja optužnice.
2. Određivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku.
3. Određivanja glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.

3. Prava i obaveze obaveštavanja o pokretanju postupka

• Obaveza suda: Sud je dužan da po službenoj dužnosti, u roku od tri dana od donošenja odluke kojom nastupa navedena procesna faza ili kojom se okrivljeni stavlja u pritvor, o tome obavesti organ ili poslodavca kod koga je okrivljeni zaposlen.
• Prava odbrane: Na njihov lični zahtev, sud je dužan da ove podatke dostavi i samom okrivljenom, kao i njegovom braniocu.