Ovlašćenja javnog tužioca i policije u predistražnom postupku

Objavljeno autor: Ted

U predistražnom postupku zakon jasno razlikuje tri državna organa i njihove funkcionalne uloge:

1. Javni tužilac

  • Ima rukovodeću ulogu u ovoj procesnoj fazi.
  • Njegova funkcija je formalnog karaktera i usmerena je na opšte usmeravanje postupka.

2. Policija

  • Ima operativnu ulogu.
  • Njene aktivnosti su usmerene na:
    • otkrivanje krivičnog dela;
    • pronalaženje učinioca;
    • obezbeđenje određenih dokaza.

3. Krivični sud (Sudija za prethodni postupak)

  • Ima relativno redukovanu ulogu u predistražnom postupku.
  • Nadležnost: Sudija za prethodni postupak donosi ključne odluke koje zadiru u osnovna prava i slobode građana, što obuhvata:
    • odlučivanje o sprovođenju određenih posebnih dokaznih radnji;
    • donošenje naredbe za pretres stana, drugih prostorija ili lica;
    • nalaganje policiji (a na predlog javnog tužioca) pribavljanje evidencije ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija;
    • odobravanje policiji da obavi informativni razgovor sa licem koje se nalazi u pritvoru.
  • Izuzetak u nadležnosti suda: Zavisno od faze krivičnog postupka u odnosu na pritvoreno lice, kao i od vrste postupka (opšti ili skraćeni), ovo odobrenje za informativni razgovor mogu dati i drugi funkcionalni oblici suda – predsednik veća ili sudija pojedinac.

ODNOS JAVNOG TUŽIOCA I POLICIJE I KONTROLNI MEHANIZMI

1. Funkcionalno-hijerarhijski odnos

  • Odnos između javnog tužioca i policije postavljen je na strogoj funkcionalno-hijerarhijskoj osnovi.
  • Pravo javnog tužioca: Poseduje naredbodavno ovlašćenje, odnosno mogućnost izdavanja obavezujućih naloга policiji radi otkrivanja dela i pronalaženja osumnjičenih.
  • Obaveze policije: Policija ima dužnost postupanja po svim naloziма tužioca, kao i obavezu da ga redovno obaveštava o svim preduzetim aktivnostima.

2. Mehanizmi kontrole u slučaju nepostupanja policije

Ukoliko policija ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca, tužilac raspolaže trostepenim kontrolnim i prinudnim mehanizmom:

  1. Obaveštavanje starešine: Javni tužilac odmah obaveštava starešinu koji rukovodi tim organom.
  2. Šire obaveštavanje: Po potrebi, tužilac može obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne skupštine.
  3. Zahtev za disciplinski postupak: Ako u roku od 24 časa od kada je starešina primio obaveštenje organ i dalje ne postupi po zahtevu, javni tužilac može zahtevati pokretanje disciplinskog postupka protiv lica odgovornog za nepostupanje.

3. Ovlašćenje neposrednog preuzimanja radnji

  • Pravilo: Javni tužilac je ovlašćen da od policije preuzme vršenje radnje koju je policija na osnovu zakona samostalno preduzela.
  • Obim i primena:
    • Ovo se bez teškoća odnosi na radnje koje po opštim pravilima mogu vršiti oba organa, kao što je prikupljanje obaveštenja od građana (odnosno vođenje informativnih razgovora).
    • Zakon omogućava tužiocu da preuzme i tipično operativne policijske radnje, kao što su praćenje ili kontakt sa policijskim saradnicima i informatorima (iako je to u praksi izuzetno retko).

POSEBNA OVLAŠĆENJA JAVNOG TUŽIOCA U PREDISTRAŽNOM POSTUPKU

Pored opšteg rukovođenja predistražnim postupkom i preduzimanja radnji gonjenja, javni tužilac ima sledeća specifična zakonska ovlašćenja:

  • Pribavljanje podataka: U cilju provere navoda iz krivične prijave ili razjašnjenja krivičnog dela, može i sam (ili angažovanjem policije) pribavljati podatke kroz prikupljanje obaveštenja od građana ili traženje informacija od pravnih lica.
  • Iniciranje sudskih naredbi: Ovlašćen je da predloži sudiji za prethodni postupak da naloži policiji pribavljanje evidencije telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili lociranje mesta komunikacije.
  • Saslušanje osumnjičenog: Može samostalno obaviti saslušanje osumnjičenog, prisustvovati saslušanju koje sprovodi sama policija, ili to saslušanje u potpunosti poveriti policiji.
  • Saslušanje privedenog lica: Dužan je da sasluša osumnjičenog kojeg mu je policija privela nakon što ga je lišila slobode (tzv. policijsko hapšenje).
  • Donošenje rešenja o zadržavanju: Ovlašćen je da donese formalno rešenje o zadržavanju osumnjičenog u predistražnom postupku.

OPŠTA OVLAŠĆENJA I DUŽNOSTI POLICIJE U PREDISTRAŽNOM POSTUPKU

  • Materijalni uslov za postupanje: Da bi policija uopšte mogla da aktivira svoja zakonska ovlašćenja u ovoj fazi, moraju postojati osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
  • Sistematizacija načelnih dužnosti: Sve opšte dužnosti policije zakon razvrstava u tri osnovne funkcionalne grupe:
    1. U odnosu na potencijalnog osumnjičenog: Mere čiji je primarni cilj da se pronađe učinilac krivičnog dela.
    2. U pogledu sprečavanja bekstva: Mere kojima se obezbeđuje da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne.
    3. U odnosu na dokaze i podatke: Mere usmerene na otkrivanje i obezbeđivanje tragova krivičnog dela i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i prikupljanje svih obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

RADNJE OPERATIVNOG KARAKTERA POLICIJE

U cilju ispunjenja svojih načelnih dužnosti, policija u predistražnom postupku preduzima niz konkretnih aktivnosti operativnog karaktera.

  • Katalog operativnih radnji:
    • Traženje potrebnih obaveštenja od građana.
    • Vršenje potrebnog pregleda prevoznih sredstava, putnika i prtljaga.
    • Ograničenje kretanja na određenom prostoru za neophodno potrebno vreme, a najduže do osam časova.
    • Preduzimanje potrebnih mera u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti (identiteta) lica i predmeta.
    • Raspisivanje potrage za licem i predmetima za kojima se traga.
    • Pregled određenih objekata i prostorija državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica u prisustvu odgovornog lica, ostvarivanje uvida u njihovu dokumentaciju, kao i njeno privremeno oduzimanje po potrebi.
    • Preduzimanje drugih potrebnih mera i radnji.
  • Način dokumentovanja: O svim činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja ovih radnji, a mogu biti od interesa za postupak (kao i o pronađenim ili oduzetim predmetima), obavezno se sastavlja zapisnik ili službena beleška.

POSEBNE MERE POLICIJE UZ ODOBRENJE SUDA I ZAŠTITA PRAVA GRAĐANA

Zakon predviđa posebne mere kojima se neposredno limitira pravo na privatnost građana, a koje policija ne može preduzimati samostalno.

  • Proceduralni uslov: Ove mere se mogu preduzeti isključivo po nalogu sudije za prethodni postupak, koji se izdaje na predlog javnog tužioca.
  • Vrste specifičnih mera:
    1. Pribavljanje evidencije ostvarene telefonske komunikacije.
    2. Pribavljanje evidencije korišćenih baznih stanica.
    3. Lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.
  • Obaveza obaveštavanja javnog tužioca: O preduzimanju ovih i svih drugih mera i radnji iz svog domena u predistražnom postupku, policija je dužna da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja, obavesti javnog tužioca.
  • Pravno sredstvo zaštite građana: Lice prema kome je primenjena neka od ovih policijskih mera i radnji ima zakonsko pravo da podnese pritužbu nadležnom sudiji za prethodni postupak.

DOKAZNE RADNJE POLICIJE I OPŠTA PROCESNA PRAVILA

Pored čisto operativnih mera, policija u predistražnom postupku može vršiti i formalne dokazne radnje.

  • Katalog dokaznih radnji:
    • Pretresanje stana, drugih prostorija i lica (bilo sa naredbom suda, bilo bez naredbe kada je za to ispunjen potreban zakonski uslov).
    • Uviđaj (pod određenim zakonskim uslovima).
    • Privremeno oduzimanje predmeta.
  • Opšta pravila za dokazne radnje policije: Zakonik postavlja dva striktna pravila:
    1. Dužnost obaveštavanja: Ako policija u predistražnom postupku preduzme dokaznu radnju, o tome će bez odlaganja obavestiti javnog tužioca.
    2. Načelna dokazna verodostojnost: Dokazi koje je policija pribavila preduzimanjem ovih radnji mogu se koristiti u daljem toku krivičnog postupka, pod uslovom da su same radnje sprovedene u skladu sa pravilima ZKP-a.

OBLICI VERBALNE KOMUNIKACIJE POLICIJE (UZIMANJE ISKAZA)

Zakon pravi oštru razliku između dva osnovna oblika verbalne komunikacije policije sa građanima i osumnjičenima, što je jedna od najvažnijih podela za usmeni ispit:

  • 1. Prikupljanje obaveštenja od građana (Informativni razgovor):
    • Pravna priroda: Predstavlja policijsku radnju operativnog karaktera.
    • Dokazni značaj: Dobijeni iskaz nema neposredan dokazni značaj.
  • 2. Saslušanje osumnjičenog:
    • Pravna priroda: Predstavlja formalnu dokaznu radnju policije u predistražnom postupku.
  • Uporedo ovlašćenje: Obe ove radnje (kako prikupljanje obaveštenja od građana, tako i saslušanje osumnjičenog) u predistražnom postupku, pored policije, može preduzeti i javni tužilac.

Postavi komentar