Oznaka: Policija

Lišenje slobode u predistražnom postupku

13. jula 2026.

U predistražnom postupku zakonom su predviđeni sledeći oblici lišenja osumnjičenog slobode i ograničenja lične slobode određenih lica:

  1. Zadržavanje na mestu izvršenja krivičnog dela
  2. Policijsko hapšenje
  3. Hapšenje pri izvršenju krivičnog dela (često označeno i kao građansko hapšenje)
  4. Zadržavanje osumnjičenog

ZADRŽAVANJE NA MESTU IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA

1. Pravna priroda i karakter mere

  • Ova mera ne predstavlja „pravo” lišenje slobode, već je pretežno u funkciji obezbeđenja dokaza.
  • Ipak, ona neosporno predstavlja određeni oblik limitiranja lične slobode jer se licu ograničava sloboda kretanja.
  • Nije isključeno da neko od ovih zadržanih lica kasnije u postupku stekne i procesni status osumnjičenog.

2. Uslovi za primenu

Policija može lica zatečena na mestu izvršenja krivičnog dela uputiti javnom tužiocu ili ih zadržati do njegovog dolaska kada su kumulativno ispunjena dva uslova:

  1. ako bi ta lica mogla da daju podatke važne za postupak;
  2. ako je verovatno da se ispitivanje tih lica kasnije ne bi moglo obaviti ili bi bilo skopčano sa znatnim odugovlačenjem ili drugim teškoćama.

3. Zakonski rok (Vremenski limit)

  • Budući da se ovom merom ograničava sloboda kretanja, zakonodavac je strogo vremenski limitirao njeno trajanje – zadržavanje na mestu izvršenja krivičnog dela može trajati najduže šest časova.

POLICIJSKO HAPŠENJE

1. Pravna priroda i stepen sumnje

  • Policijsko hapšenje preduzima policija ako postoji zakonski razlog za određivanje pritvora.
  • Procesni standard (Stepen sumnje): Za primenu ove mere potreban je viši stepen sumnje od onog koji je inače potreban za vođenje samog predistražnog postupka (gde su dovoljni samo osnovi sumnje). Osnovni uslov za policijsko hapšenje jeste postojanje osnovane sumnje da je lice učinilo krivično delo, uz postojanje nekog od opciono propisanih razloga za pritvor (npr. opasnost od bekstva).

2. Dužnosti policije nakon hapšenja

Kada policija liši slobode neko lice, dužna je da postupi po sledećim pravilima:

  • uhapšenog mora bez odlaganja sprovesti nadležnom javnom tužiocu;
  • prilikom dovođenja, dužna je da javnom tužiocu preda izveštaj o razlozima i o vremenu hapšenja;
  • uhapšeni mora odmah biti poučen o pravima koja shodno Zakoniku pripadaju licu lišenom slobode.

3. Izuzetak usled neotklonjivih smetnji (Prekoračenje roka dovođenja)

  • Ukoliko je zbog neotklonjivih smetnji sprovođenje uhapšenog do javnog tužioca trajalo duže od osam časova, policija je dužna da to zakašnjenje posebno obrazloži javnom tužiocu.
  • Javni tužilac o ovom zakašnjenju sačinjava formalnu službenu belešku.
  • U ovu službenu belešku se obavezno unosi i izjava uhapšenog o tačnom vremenu i mestu hapšenja.

HAPŠENJE PRI IZVRŠENJU KRIVIČNOG DELA (GRAĐANSKO HAPŠENJE)

1. Pravna priroda i ovlašćena lica

  • Za razliku od policijskog hapšenja, u pogledu lica zatečenih pri izvođenju krivičnog dela (tzv. flagrantnih „učinilaca“) za koja se goni po službenoj dužnosti, zakon predviđa široko definisano pravo, ali ne i dužnost lišavanja slobode.
  • Ovaj oblik se u teoriji označava kao građansko hapšenje, jer ovim pravom načelno raspolaže bilo koji građanin (svako može uhapsiti lice zatečeno pri izvršenju takvog krivičnog dela).

2. Dužnosti građanina nakon hapšenja

Lice koje je izvršilo građansko hapšenje ima striktne zakonske dužnosti:

  • uhapšeni se mora odmah predati javnom tužiocu ili policiji;
  • Izuzetak: ukoliko neposredna predaja nije moguća, građanin je dužan da o hapšenju odmah obavesti jedan od ova dva organa.
  • Dalje postupanje organa: nakon što primi obaveštenje ili uhapšeno lice, policija ili javni tužilac će postupiti u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na policijsko hapšenje i saslušanje uhapšenog od strane javnog tužioca.

Prikupljanje obaveštenja od građana i saslušanje osumnjičenog

13. jula 2026.

OBLICI VERBALNE KOMUNIKACIJE POLICIJE (UZIMANJE ISKAZA)

Zakon pravi oštru razliku između dva osnovna oblika verbalne komunikacije policije sa građanima i osumnjičenima, što je jedna od najvažnijih podela za usmeni ispit:

  • 1. Prikupljanje obaveštenja od građana (Informativni razgovor):
    • Pravna priroda: Predstavlja policijsku radnju operativnog karaktera.
    • Dokazni značaj: Dobijeni iskaz nema neposredan dokazni značaj.
  • 2. Saslušanje osumnjičenog:
    • Pravna priroda: Predstavlja formalnu dokaznu radnju policije u predistražnom postupku.
  • Uporedo ovlašćenje: Obe ove radnje (kako prikupljanje obaveštenja od građana, tako i saslušanje osumnjičenog) u predistražnom postupku, pored policije, može preduzeti i javni tužilac.

PRIKUPLJANJE OBAVEŠTENJA OD GRAĐANA (INFORMATIVNI RAZGOVOR)

1. Pojam, pravna priroda i dokazni značaj

  • Pojam i svrha: Prikupljanje obaveštenja od građana (tradicionalno označeno kao informativni razgovor) je oblik verbalne komunikacije koji policija preduzima radi prikupljanja podataka o krivičnom delu.
  • Karakter radnje: Ova radnja je pretežno neformalnog i operativnog karaktera.
  • Zabrana formalnog procesnog tretmana: Prilikom preduzimanja ove radnje, policija nema mogućnost da građane tretira kao lica od kojih se u formalnoj procesnoj formi uzima iskaz u krivičnom postupku. To znači da policija ne može građane saslušavati u svojstvu okrivljenog, niti ih ispitivati u svojstvu svedoka ili veštaka (jedini izuzetak je Zakonikom regulisano saslušanje osumnjičenog).
  • Dokazni značaj: Iskaz dat na ovaj način sam po sebi nema dokazni značaj i ne može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

2. Uslovi za pozivanje i prinudno dovođenje

  • Sadržaj poziva: U pozivu se mora izričito naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva.
  • Uslovi za prinudno dovođenje: Građanin se može prinudno dovesti samo ako su kumulativno ispunjena dva uslova:
    1. da je uredno pozvan, a pozivu se nije odazvao;
    2. da je u samom pozivu bio izričito upozoren na mogućnost prinudnog dovođenja.

3. Zabrana prinude i vremenska ograničenja (Faktički i formalni rokovi)

  • Zabrana prinudnog prikupljanja: Obaveštenja od građana se ne smeju prikupljati prinudno.
  • Vremenska ograničenja: Trajanje ove radnje je dvostruko ograničeno:
    • Faktički maksimalni rok: Prikupljanje može trajati samo onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obaveštenje.
    • Formalni maksimalni rok: Radnja može trajati najduže četiri časa.
    • Izuzetak (produženje): Radnja može trajati i duže od četiri časa, ali isključivo uz dobrovoljan pristanak lica koje daje obaveštenje.

4. Dokumentovanje radnje i prava građana

  • Bez zapisnika: O obavljenom informativnom razgovoru se ne sastavlja zapisnik.
  • Sastavljanje službene beleške: O radnji se sastavlja isključivo službena beleška.
  • Prava građana kod sastavljanja beleške:
    • Službena beleška o datom obaveštenju se mora pročitati građaninu koji je dao obaveštenje.
    • Građanin ima pravo da stavi primedbe, koje je policija dužna da unese u samu službenu belešku.
    • Građanin ima pravo da zahteva da mu se izda kopija službene beleške, što je policija dužna da učini.

5. Pravila o ponovnom pozivanju

  • Novo krivično delo: Građanin se može ponovo pozivati radi prikupljanja obaveštenja, ali isključivo o okolnostima drugog krivičnog dela ili učinioca.
  • Isto krivično delo: Radi prikupljanja obaveštenja o istom krivičnom delu, građanin se ne može ponovo prinudno dovoditi.

6. Posebna pravila: Prikupljanje obaveštenja od pritvorenika

  • Uslov nadležnosti (Sudsko odobrenje): Policija može prikupljati obaveštenja od lica koje se nalazi u pritvoru, ali isključivo uz prethodno odobrenje:
    • sudije za prethodni postupak,
    • predsednika veća, ili
    • sudije pojedinca.
  • Svrha: Ova radnja se može preduzeti isključivo ako je to potrebno radi otkrivanja drugih krivičnih dela ili drugih učinilaca.
  • Mesto i vreme: Radnja se sprovodi u samom zavodu u kojem je okrivljeni pritvoren, i to isključivo u vreme koje odredi nadležni sud.
  • Obavezno prisustvo branioca: Ova radnja se obavezno obavlja u prisustvu branioca.

SASLUŠANJE OSUMNJIČENOG U PREDISTRAŽNOM POSTUPKU

1. Pojam i prelazak iz statusa građanina u status osumnjičenog

  • Pojam: Saslušanje osumnjičenog je formalna dokazna radnja koja se sprovodi u predistražnom postupku kada se verbalna komunikacija usmerava prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela.
  • Ekskluzivnost procesnog statusa: Kada za određeno lice postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela, ono se od strane policije može pozivati samo u svojstvu osumnjičenog.
  • Zabrana kumulacije statusa: Isto lice ne može u isto vreme da bude i „građanin” i „osumnjičeni”.
  • Jedini način verbalne komunikacije: Ako je lice steklo status osumnjičenog, jedini dopušteni vid verbalne komunikacije policije sa njim jeste formalno saslušanje, dok je vođenje informativnog razgovora (prikupljanje obaveštenja od njega kao građanina) zakonski apsolutno isključeno.
  • Upozorenje u pozivu: Kada se osumnjičeni poziva radi saslušanja, on se već u samom pozivu mora upozoriti na pravo da uzme branioca.

2. Pouka o pravima (Prelazak u status osumnjičenog tokom informativnog razgovora)

Ako policija tokom informativnog razgovora sa običnim građaninom oceni da taj građanin može biti smatran osumnjičenim, dužna je da odmah prekine razgovor i građanina detaljno pouči o sledećim pravima na odbranu:

  • Informisanje o optužbi: Osumnjičeni mora u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, biti подробно i na jeziku koji razume obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, kao i o prirodi i razlozima optužbe.
  • Upozorenje o dokaznoj vrednosti: Mora biti obavešten da sve što izjavi može biti korišćeno kao dokaz u postupku.
  • Pravo na ćutanje i odbranu: Mora biti obavešten da ima pravo da ništa ne izjavi, da uskrati odgovor na pojedinačna pitanja, da slobodno iznese svoju odbranu, te da prizna ili ne prizna krivicu.
  • Pravo na branioca: Mora biti poučen o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju.

3. Obaveštavanje javnog tužioca i njegove procesne opcije

  • Obaveza policije: O pojavi osnova sumnje i sticanju procesnog statusa osumnjičenog, policija je dužna da bez odlaganja obavesti nadležnog javnog tužioca.
  • Procesne opcije javnog tužioca: Nakon obaveštenja, javni tužilac ima na raspolaganju tri zakonske opcije:
    1. da samostalno obavi saslušanje osumnjičenog;
    2. da prisustvuje saslušanju koje vrši policija;
    3. da saslušanje osumnjičenog poveri policiji.
  • Dostavljanje zapisnika: Ako javni tužilac nije prisutan saslušanju, policija je dužna da mu bez odlaganja dostavi zapisnik o saslušanju.

4. Uslovi za punovažnost i dokaznu vrednost zapisnika o saslušanju

Da bi zapisnik o saslušanju osumnjičenog mogao da se koristi kao zakonit dokaz u krivičnom postupku, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

  • Pristanak osumnjičenog: Osumnjičeni mora pristati da da svoj iskaz.
  • Prisustvo branioca (Ključni uslov): Kako pristanak osumnjičenog da bude saslušan, tako i njegov sam исказ tokom saslušanja, moraju biti dati u prisustvu branioca.
  • Pravila saslušanja: Organ koji obavlja saslušanje (bilo policija, bilo tužilac) dužan je da postupa striktno u skladu sa odredbama ZKP-a koje uređuju saslušanje okrivljenog.
  • Pravna posledica ispunjenja uslova: Ako su ovi uslovi ispunjeni, zapisnik o saslušanju se ne izdvaja iz spisa i može se punovažno koristiti kao dokaz u daljem krivičnom postupku.

ULOGA PRIKUPLJENIH OBAVEŠTENJA U FORMIRANJU KRIVIČNE PRIJAVE

1. Sastavljanje krivične prijave i zabrana unošenja iskaza građana

  • Sastavljanje prijave: Na osnovu prikupljenih obaveštenja od građana, policija sastavlja formalnu krivičnu prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznala.
  • Zabrana unošenja izjava građana (Opšte pravilo): U samu krivičnu prijavu se ne sme uneti sadržina izjava koje su pojedini građani dali tokom informativnih razgovora.
  • Izuzetak: U krivičnu prijavu se može uneti isključivo onaj iskaz koji je osumnjičeni dao u skladu sa zakonskim pravilima o formalnom saslušanju osumnjičenog u predistražnom postupku (dakle, uz pouku o pravima i u obaveznom prisustvu branioca).

2. Prateći materijal uz krivičnu prijavu

Uz krivičnu prijavu policija obavezno dostavlja prateći materijal:

  • predmete, skice i fotografije;
  • pribavljene izveštaje;
  • spise o preduzetim merama i radnjama;
  • službene beleške, izjave i druge materijale koji mogu biti korisni za uspešno vođenje postupka.

3. Dopuna krivične prijave

  • Obaveza policije: Ako policija nakon podnošenja osnovne krivične prijave sazna za nove činjenice, dokaze ili tragove krivičnog dela, dužna je da:
    1. prikupi potrebna obaveštenja o tim novim okolnostima;
    2. sastavi izveštaj o tome kao dopunu krivične prijave i dostavi ga nadležnom javnom tužiocu.

Ovlašćenja javnog tužioca i policije u predistražnom postupku

13. jula 2026.

U predistražnom postupku zakon jasno razlikuje tri državna organa i njihove funkcionalne uloge:

1. Javni tužilac

  • Ima rukovodeću ulogu u ovoj procesnoj fazi.
  • Njegova funkcija je formalnog karaktera i usmerena je na opšte usmeravanje postupka.

2. Policija

  • Ima operativnu ulogu.
  • Njene aktivnosti su usmerene na:
    • otkrivanje krivičnog dela;
    • pronalaženje učinioca;
    • obezbeđenje određenih dokaza.

3. Krivični sud (Sudija za prethodni postupak)

  • Ima relativno redukovanu ulogu u predistražnom postupku.
  • Nadležnost: Sudija za prethodni postupak donosi ključne odluke koje zadiru u osnovna prava i slobode građana, što obuhvata:
    • odlučivanje o sprovođenju određenih posebnih dokaznih radnji;
    • donošenje naredbe za pretres stana, drugih prostorija ili lica;
    • nalaganje policiji (a na predlog javnog tužioca) pribavljanje evidencije ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija;
    • odobravanje policiji da obavi informativni razgovor sa licem koje se nalazi u pritvoru.
  • Izuzetak u nadležnosti suda: Zavisno od faze krivičnog postupka u odnosu na pritvoreno lice, kao i od vrste postupka (opšti ili skraćeni), ovo odobrenje za informativni razgovor mogu dati i drugi funkcionalni oblici suda – predsednik veća ili sudija pojedinac.

ODNOS JAVNOG TUŽIOCA I POLICIJE I KONTROLNI MEHANIZMI

1. Funkcionalno-hijerarhijski odnos

  • Odnos između javnog tužioca i policije postavljen je na strogoj funkcionalno-hijerarhijskoj osnovi.
  • Pravo javnog tužioca: Poseduje naredbodavno ovlašćenje, odnosno mogućnost izdavanja obavezujućih naloга policiji radi otkrivanja dela i pronalaženja osumnjičenih.
  • Obaveze policije: Policija ima dužnost postupanja po svim naloziма tužioca, kao i obavezu da ga redovno obaveštava o svim preduzetim aktivnostima.

2. Mehanizmi kontrole u slučaju nepostupanja policije

Ukoliko policija ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca, tužilac raspolaže trostepenim kontrolnim i prinudnim mehanizmom:

  1. Obaveštavanje starešine: Javni tužilac odmah obaveštava starešinu koji rukovodi tim organom.
  2. Šire obaveštavanje: Po potrebi, tužilac može obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne skupštine.
  3. Zahtev za disciplinski postupak: Ako u roku od 24 časa od kada je starešina primio obaveštenje organ i dalje ne postupi po zahtevu, javni tužilac može zahtevati pokretanje disciplinskog postupka protiv lica odgovornog za nepostupanje.

3. Ovlašćenje neposrednog preuzimanja radnji

  • Pravilo: Javni tužilac je ovlašćen da od policije preuzme vršenje radnje koju je policija na osnovu zakona samostalno preduzela.
  • Obim i primena:
    • Ovo se bez teškoća odnosi na radnje koje po opštim pravilima mogu vršiti oba organa, kao što je prikupljanje obaveštenja od građana (odnosno vođenje informativnih razgovora).
    • Zakon omogućava tužiocu da preuzme i tipično operativne policijske radnje, kao što su praćenje ili kontakt sa policijskim saradnicima i informatorima (iako je to u praksi izuzetno retko).

POSEBNA OVLAŠĆENJA JAVNOG TUŽIOCA U PREDISTRAŽNOM POSTUPKU

Pored opšteg rukovođenja predistražnim postupkom i preduzimanja radnji gonjenja, javni tužilac ima sledeća specifična zakonska ovlašćenja:

  • Pribavljanje podataka: U cilju provere navoda iz krivične prijave ili razjašnjenja krivičnog dela, može i sam (ili angažovanjem policije) pribavljati podatke kroz prikupljanje obaveštenja od građana ili traženje informacija od pravnih lica.
  • Iniciranje sudskih naredbi: Ovlašćen je da predloži sudiji za prethodni postupak da naloži policiji pribavljanje evidencije telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili lociranje mesta komunikacije.
  • Saslušanje osumnjičenog: Može samostalno obaviti saslušanje osumnjičenog, prisustvovati saslušanju koje sprovodi sama policija, ili to saslušanje u potpunosti poveriti policiji.
  • Saslušanje privedenog lica: Dužan je da sasluša osumnjičenog kojeg mu je policija privela nakon što ga je lišila slobode (tzv. policijsko hapšenje).
  • Donošenje rešenja o zadržavanju: Ovlašćen je da donese formalno rešenje o zadržavanju osumnjičenog u predistražnom postupku.

OPŠTA OVLAŠĆENJA I DUŽNOSTI POLICIJE U PREDISTRAŽNOM POSTUPKU

  • Materijalni uslov za postupanje: Da bi policija uopšte mogla da aktivira svoja zakonska ovlašćenja u ovoj fazi, moraju postojati osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
  • Sistematizacija načelnih dužnosti: Sve opšte dužnosti policije zakon razvrstava u tri osnovne funkcionalne grupe:
    1. U odnosu na potencijalnog osumnjičenog: Mere čiji je primarni cilj da se pronađe učinilac krivičnog dela.
    2. U pogledu sprečavanja bekstva: Mere kojima se obezbeđuje da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne.
    3. U odnosu na dokaze i podatke: Mere usmerene na otkrivanje i obezbeđivanje tragova krivičnog dela i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i prikupljanje svih obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

RADNJE OPERATIVNOG KARAKTERA POLICIJE

U cilju ispunjenja svojih načelnih dužnosti, policija u predistražnom postupku preduzima niz konkretnih aktivnosti operativnog karaktera.

  • Katalog operativnih radnji:
    • Traženje potrebnih obaveštenja od građana.
    • Vršenje potrebnog pregleda prevoznih sredstava, putnika i prtljaga.
    • Ograničenje kretanja na određenom prostoru za neophodno potrebno vreme, a najduže do osam časova.
    • Preduzimanje potrebnih mera u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti (identiteta) lica i predmeta.
    • Raspisivanje potrage za licem i predmetima za kojima se traga.
    • Pregled određenih objekata i prostorija državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica u prisustvu odgovornog lica, ostvarivanje uvida u njihovu dokumentaciju, kao i njeno privremeno oduzimanje po potrebi.
    • Preduzimanje drugih potrebnih mera i radnji.
  • Način dokumentovanja: O svim činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja ovih radnji, a mogu biti od interesa za postupak (kao i o pronađenim ili oduzetim predmetima), obavezno se sastavlja zapisnik ili službena beleška.

POSEBNE MERE POLICIJE UZ ODOBRENJE SUDA I ZAŠTITA PRAVA GRAĐANA

Zakon predviđa posebne mere kojima se neposredno limitira pravo na privatnost građana, a koje policija ne može preduzimati samostalno.

  • Proceduralni uslov: Ove mere se mogu preduzeti isključivo po nalogu sudije za prethodni postupak, koji se izdaje na predlog javnog tužioca.
  • Vrste specifičnih mera:
    1. Pribavljanje evidencije ostvarene telefonske komunikacije.
    2. Pribavljanje evidencije korišćenih baznih stanica.
    3. Lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.
  • Obaveza obaveštavanja javnog tužioca: O preduzimanju ovih i svih drugih mera i radnji iz svog domena u predistražnom postupku, policija je dužna da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja, obavesti javnog tužioca.
  • Pravno sredstvo zaštite građana: Lice prema kome je primenjena neka od ovih policijskih mera i radnji ima zakonsko pravo da podnese pritužbu nadležnom sudiji za prethodni postupak.

DOKAZNE RADNJE POLICIJE I OPŠTA PROCESNA PRAVILA

Pored čisto operativnih mera, policija u predistražnom postupku može vršiti i formalne dokazne radnje.

  • Katalog dokaznih radnji:
    • Pretresanje stana, drugih prostorija i lica (bilo sa naredbom suda, bilo bez naredbe kada je za to ispunjen potreban zakonski uslov).
    • Uviđaj (pod određenim zakonskim uslovima).
    • Privremeno oduzimanje predmeta.
  • Opšta pravila za dokazne radnje policije: Zakonik postavlja dva striktna pravila:
    1. Dužnost obaveštavanja: Ako policija u predistražnom postupku preduzme dokaznu radnju, o tome će bez odlaganja obavestiti javnog tužioca.
    2. Načelna dokazna verodostojnost: Dokazi koje je policija pribavila preduzimanjem ovih radnji mogu se koristiti u daljem toku krivičnog postupka, pod uslovom da su same radnje sprovedene u skladu sa pravilima ZKP-a.

OBLICI VERBALNE KOMUNIKACIJE POLICIJE (UZIMANJE ISKAZA)

Zakon pravi oštru razliku između dva osnovna oblika verbalne komunikacije policije sa građanima i osumnjičenima, što je jedna od najvažnijih podela za usmeni ispit:

  • 1. Prikupljanje obaveštenja od građana (Informativni razgovor):
    • Pravna priroda: Predstavlja policijsku radnju operativnog karaktera.
    • Dokazni značaj: Dobijeni iskaz nema neposredan dokazni značaj.
  • 2. Saslušanje osumnjičenog:
    • Pravna priroda: Predstavlja formalnu dokaznu radnju policije u predistražnom postupku.
  • Uporedo ovlašćenje: Obe ove radnje (kako prikupljanje obaveštenja od građana, tako i saslušanje osumnjičenog) u predistražnom postupku, pored policije, može preduzeti i javni tužilac.