1. POJAM I DEFINICIJA
Podela se vrši prema tome da li je za punovažnost ugovora neophodno da volja bude izražena u tačno određenoj formi.
• Neformalni (Konsensualni) ugovori: Ugovori za čiju punovažnost nije propisana niti ugovorena posebna forma.
◦ Pravilo: Zaključuju se prostom saglasnošću volja (solo consensu).
◦ Napomena: Ovo ne znači da ugovor nema nikakvu formu (jer se volja uvek mora nekako manifestovati), već da stranke imaju slobodu izbora forme (usmeno, pismeno, mejlom, telefonom).
• Formalni ugovori: Ugovori kod kojih je određena forma uslov za punovažnost (konstitutivni element). Forma je unapred određen, vidljiv način ispoljavanja volje.
2. IZVORI FORME (VRSTE)
Zahtev za formom može proizaći iz dva izvora:
• Zakonska forma (Opšta norma): Zakon imperativno propisuje formu.
◦ Primeri u našem pravu: Prodaja nepokretnosti, ugovor o građenju, ugovor o kreditu, licenca, alotman.
• Ugovorna forma (Pojedinačna norma): Strane se sporazumeju da je forma uslov punovažnosti (iako zakon to ne traži).
3. PRAVNA PRIRODA I SANKCIJA
• Konstitutivna forma: Kod formalnih ugovora, forma je forma ad solemnitatem (bitna forma).
• Sankcija: Ako formalni ugovor nije zaključen u propisanoj formi, on je apsolutno ništav.
4. SPECIFIČNI OBLICI I REALNI UGOVORI
• Jednostrano formalni ugovori: Zahtev forme se odnosi samo na izjavu jedne strane (npr. kod jemstva pismenu izjavu mora dati jemac).
• Realni ugovori kao formalni: Iako postoji teorijski spor, preovlađuje stav da je predaja stvari (kod realnih ugovora) zapravo posebna realna forma. Pošto je predaja uslov nastanka ugovora, realni ugovori spadaju u grupu formalnih ugovora.
5. KONVALIDACIJA (IZUZETAK OD NIŠTAVOSTI)
Iako je nedostatak forme načelno razlog za ništavost, ZOO dozvoljava konvalidaciju (osnaženje) ništavog ugovora pod kumulativnim uslovima:
1. Da je ugovor izvršen u celini ili u pretežnom delu.
2. Da se radi o nedostatku pismene forme (ne može kod strožih formi ako zakon ne dozvoli).
3. Da to nije u suprotnosti sa ciljem zbog koga je forma propisana.
6. NAČELO PARALELIZMA FORMI
Ovo načelo označava vezanost forme pratećih poslova za formu glavnog ugovora. Ono se ne pretpostavlja, već mora biti propisano. Gde se primenjuje (zahteva se ista forma kao za glavni ugovor):
• Ponuda i prihvat.
• Predugovor.
• Sporazum o ugovornoj kazni.
• Pristanak na ustupanje ugovora.
• Izmene i dopune ugovora (npr. raskid ili izmena javnobeležničkog zapisa traži istu formu).
Izuzetak (Punomoćje): Kod punomoćja za zaključenje formalnog ugovora važi pravilo „blaže forme“ u jednom slučaju:
• Ako se za glavni ugovor traži javnobeležnički zapis (solemnizacija/potvrda), za punomoćje je dovoljna samo overa potpisa (ne mora forma zapisa).
