1. POJAM I DEFINICIJA
Osnovna podela ugovora vrši se prema tome da li je određeni ugovor posebno uređen zakonom (da li ima svoju „zakonsku vrstu“).
• Imenovani ugovori: Dvostrani pravni poslovi koji su zbog svoje učestalosti i važnosti u pravnom prometu posebno uređeni zakonom. Zakon određuje njihovo ime i minimalnu sadržinu.
◦ Primeri: Prodaja, zakup, zajam (klasični); Osiguranje, lizing, građenje (moderni).
• Neimenovani ugovori: Ugovori koji nemaju posebno zakonsko uređenje niti zakonsku vrstu. Nastaju kao proizvod slobode ugovaranja (autonomije volje), jer u našem pravu ne postoji numerus clausus (zatvoren broj) ugovora.
2. BITNI ELEMENTI I PRAVNI REŽIM (Ključna razlika)
Ovo je suština pitanja – kakve su pravne posledice ove podele?
A) Imenovani ugovori (Veća pravna sigurnost):
• Bitni elementi: Zakon propisuje objektivno bitne elemente (minimalni obim saglasnosti neophodan da ugovor nastane).
◦ Primer: Kod prodaje se zna da su to stvar i cena.
• Pravna praznina: Ako strane ne urede neka sporedna pitanja (npr. mesto ispunjenja), primenjuju se dispozitivna zakonska pravila koja služe kao „sigurnosna mreža“.
• Imperativna pravila: Postoje norme koje strane ne mogu isključiti.
B) Neimenovani ugovori (Manja pravna sigurnost):
• Bitni elementi: Nema zakonski određenih bitnih elemenata. Strane moraju same definisati sve bitno. Ako nastane spor da li je ugovor uopšte nastao (da li ima saglasnosti), sud ne može da pogleda u zakon, već utvrđuje volju na osnovu pregovora, prakse između strana ili običaja.
• Pravna praznina: Nemaju „sigurnosnu mrežu“ dispozitivnih pravila specifičnih za tu vrstu ugovora. Zato ih strane moraju detaljnije regulisati.
• Primena prava: Na njih se primenjuju:
◦ Opšta pravila o ugovorima iz ZOO (npr. pravila za teretne ugovore, pravila o novčanim obavezama).
◦ Ugovorne odredbe koje su strane same definisale.
3. PRAVNA PRIRODA I EVOLUCIJA
• Nastanak: Ugovori obično prvo nastaju u praksi kao neimenovani, dobiju ime u prometu, a tek kasnije ih zakonodavac „pozakoni“ (imenuje).
◦ Ratio legis: Zakonodavac reaguje na potrebe prometa kada neki ugovor postane masovan.
◦ Primer: Finansijski lizing je u Srbiji bio neimenovan ugovor do donošenja posebnog zakona 2003. godine.
4. SPECIFIČNOSTI U SRPSKOM PRAVU (Važno za ispit!)
U našem pravu postoji „siva zona“ kod određenih klasičnih ugovora.
• Problem Poklona i Posluge: Zbog istorijskih razloga (podela nadležnosti federacije i republika u vreme donošenja ZOO), ugovor o poklonu i ugovor o posluzi nisu celovito uređeni u ZOO.
◦ Da li su to imenovani ugovori?
▪ Ako se gleda strogo formalno (da li imaju celovit zakon) – nisu.
▪ Ako se gleda suštinski (imaju ime, ustaljenu praksu, fragmentarne propise u drugim zakonima) – smatraju se imenovanim. Sudska praksa ih tretira kao poznate pravne institute.
• Nepravi ugovor o doživotnom izdržavanju: Važan primer neimenovanog ugovora u sudskoj praksi, gde se prenos svojine ne odlaže do smrti primaoca izdržavanja.
5. MEŠOVITI UGOVORI
Poseban vid neimenovanih ugovora koji sadrže elemente više različitih imenovanih ugovora.
• Tipovi:
1. Zakonski uređeni mešoviti ugovori: Iako su sastavljeni od elemenata drugih, zakon ih je uredio kao posebnu vrstu (npr. ugovor o organizovanju putovanja) – tretiraju se kao imenovani.
2. Neuređeni mešoviti ugovori: Nemaju zakon.
• Rešavanje sporova (Teorije): Kako sud sudi kod neuređenih mešovitih ugovora?
◦ Teorija apsorpcije: Primenjuje pravila onog ugovora čiji elementi preovlađuju.
◦ Teorija kombinacije: Kombinuje pravila različitih ugovora za različite delove.
◦ Opšti pristup: Primena opštih pravila ugovornog prava.
Pravnik 