OPŠTI PREGLED I OSOBENOSTI IZVORA
Hijerarhija izvora prava – Izvori kompanijskog prava u Srbiji se prema svojoj pravnoj snazi dele na sledeće kategorije:
- Zakoni
- Podzakonski akti
- Samoregulatorni akti privrednih subjekata
- Običaji
- Sudska praksa
Tri ključne osobenosti izvora kompanijskog prava – U odnosu na druge pravne grane, izvore kompanijskog prava karakterišu tri specifičnosti:
- Mnoštvo zakona kojima se detaljno uređuje predmet ove discipline.
- Učestalost podzakonskih propisa koji se donose radi praćenja i sprovođenja zakona.
- Samoregulisanje privrednih subjekata (naročito privrednih društava, njihovih grupa i udruženja), što gotovo u potpunosti izostaje u drugim granama prava.
ZAKONI KAO IZVORI PRAVA
Sistem uređivanja u Srbiji
- U uporednom pravu ne postoji čist sistem objedinjenog zakonskog uređivanja (kodiifikacije) zbog prevelike obimnosti i složenosti odnosa.
- Srbija se opredelila za sistem delimičnog objedinjenog zakonog uređivanja privrednih subjekata.
- Ustav Srbije: Predstavlja bazični izvor jer utvrđuje osnove privrednog uređenja zemlje (tržišna privreda, sloboda preduzetništva, samostalnost privrednih subjekata u odnosu na državu, ravnopravnost svih oblika svojine i jednak položaj na tržištu).
- Zakon o privrednim društvima (ZPD) iz 2011. godine: Predstavlja matični (glavni i najopštiji) zakon ove pravne grane. On uređuje preduzetnike, sve vrste privrednih društava, njihove grupe i udruženja.
Hijerarhija i međusoban odnos zakona (Lex specialis i supsidijarna primena) – Na ispitu je ključno objasniti kako se zakoni dopunjuju kada nastane pravna praznina:
- Posebni zakoni (Lex specialis): Uređuju posebne vrste privrednih subjekata (npr. banke, osiguranja, javna preduzeća) ili specifična pitanja (npr. preuzimanje akcionarskih društava). Ovi zakoni imaju prednost u primeni u odnosu na opšte zakone.
- Supsidijarna uloga ZPD-a: ZPD služi kao supsidijerni (dopunski) izvor prava u odnosu na posebne zakone – njegova pravila se primenjuju na specifične subjekte (poput banaka) samo ako ta pitanja nisu drugačije uređena njihovim posebnim zakonima.
- Ostali opšti zakoni: Zakoni poput Zakona o stečaju ili Zakona o tržištu kapitala su posebni u odnosu na ZPD, ali su opšti u odnosu na zakone o specifičnim subjektima (npr. Zakon o bankama).
- Opšti građanskopravni zakoni (Lex generalis): Predstavljaju najšire propise koji uređuju odnose između svih pravnih subjekata. Oni služe kao krajnji supsidijerni izvori kompanijskog prava u pitanjima koja nisu rešena ZPD-om ili posebnim zakonima. Tu spadaju:
- Zakon o obligacionim odnosima (ZOO): Primenjuje se npr. na ugovor o osnivanju.
- Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa (ZOSPO).
- Zakon o nasledjivanju (ZN): Primenjuje se npr. na nasleđivanje udela.
- Zakon o parničnom postupku (ZPP) i Zakon o vanparničnom postupku (ZVP).
Klasifikacija i taksativno nabrajanje važnijih zakona
A. Važniji opšti zakoni:
- Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (ZPR).
- Zakon o stečaju (ZS).
- Zakon o tržištu kapitala (ZTK).
- Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji.
- Zakon o ulaganjima (uređuje položaj investitora, naročito stranih, i državne podsticaje).
- Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju.
- Zakon o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine (na osnovu kog pravila starog Srpskog građanskog zakonika i Srpskog trgovinskog zakona važe za oртаклук, jer on nije u potpunosti uređen važećim zakonima).
B. Važniji posebni zakoni (po subjektima i udruženjima):
- Zakon o zadrugama (ZZ) i Zakon o javnim preduzećima (ZJP).
- Zakon o bankama (ZB) i Zakon o osiguranju (ZO).
- Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje (ZSLB).
- Zakon o tržištu kapitala (uređuje investiciona društva i berze).
- Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom (ZOIF) i Zakon o alternativnim investicionim fondovima (ZAIF).
- Zakon o robnim berzama (ZRB).
- Zakon o privrednim komorama (ZPK).
- Zakon o preuzimanju akcionarskih društava (ZPAD).
C. Zakoni o nadzoru i regulisanju (delom pripadaju ekonomskom pravu) – Ovi zakoni su nužni privrednim subjektima radi dobijanja dozvola od državnih organa za obavljanje delatnosti. Ključni su:
- Zakon o zaštiti konkurencije (suzbijanje monopola radom Komisije za zaštitu konkurencije).
- Zakon o Narodnoj banci Србије (ZNBS).
- Zakon o Agenciji za privredne registre (ZAPR).
- Zakon o tržištu kapitala (u delu koji uređuje Komisiju za hartije od vrednosti).
PODZAKONSKI OPŠTI AKTI
Pojam i opravdanje brojnosti
- Podzakonski akti: Uredbe, odluke, naredbe i pravilnici.
- Razlozi brojnosti: Odnosi u privredi se menjaju izuzetno brzo. Pošto je postupak donošenja zakona spor, izvršni i upravni organi (Vlada, ministarstva, agencije) brže donose podzakonske propise na osnovu opštih nadležnosti ili zakonskih ovlašćenja kako bi sprečili zloupotrebe pravnih praznina.
- Posredna primena zakona: Mnoga zakonska pravila se ne mogu primeniti direktno, već je njihovu primenu najpre nužno bliže urediti podzakonskim aktom.
Pravna priroda i hijerarhija
- Unutar podzakonskih akata vlada stroga hijerarhija po pravnoj snazi – akti manje pravne snage (npr. pravilnik ministarstva) moraju biti usklađeni sa aktima veće pravne snage (npr. uredba Vlade).
- Primeri opštih državnih akata: Pravilnik o sadržini Registra privrednih subjekata, Uredba o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije, Pravilnik o utvrđivanju nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom.
Podzakonski akti samostalnih stručnih organizacija (Javna ovlašćenja) – Donose ih nezavisna tela koja imaju svojstvo pravnog lica i javna ovlašćenja:
- Komisija za hartije od vrednosti: Donosi pravilnike bez kojih se ne mogu registrovati berze niti obavljati trgovina (npr. pravilnici o uslovima za rad berze ili uslovima za izdavanje hartija).
- Narodna banka Srbije (NBS): Donosi odluke i naredbe kojima reguliše poslovanje poslovnih banaka i monatarno tržište (npr. Odluka o obaveznoj rezervi banaka kod NBS).
SAMOREGULATORNI (AUTONOMNI) AKTI
Pojam i „Unutrašnji pravni poredak“
- Definicija: Opšti pravni akti koje ne donosi država, već sami privredni subjekti (privredna društva, zadruge) i njihova udruženja (grupe, komore, poslovna udruženja) na osnovu zakonskog ovlašćenja.
- Njihovim donošenjem subjekti stvaraju svoj „unutrašnji pravni poredak“, koji mora biti usklađen sa zakonskim („spoljnim“) poretkom države.
Autonomija volje i granica uređenja
- Sloboda uređenja: Društvo je potpuno slobodno da uredi sva unutrašnja pitanja koja nisu izričito i imperativno uređena zakonima (npr. prava i obaveze članova, način sazivanja organa, utvrđivanje dnevnog reda skupštine).
- Izmena zakonskih pravila: Društvo je ovlašćeno da svojim autonomnim aktima izmeni dispozitivna pravila zakona i prilagodi ih sopstvenim potrebama (npr. da propiše viši kvorum ili veću većinu glasova za donošenje odluka od one koju zakon minimalno predviđa).
Vrste samoregulatornih akata
- Akti pojedinačnog društva: Osnivački akt (odluka ili ugovor o osnivanju), statut akcionarskog društva, ugovor članova društva, poslovnici o radu organa, pravilnici (o unutrašnjoj organizaciji, o sistematizaciji radnih mesta, o disciplini).
- Akti grupa i udruženja: Ugovor o osnivanju poslovnog udruženja, pravila udruženja, ugovor o povezivanju društava u ugovornu grupu. Grupe (koncerni, holdinzi) i udruženja (komore) donose zajednička pravila koja su obavezujuća za sve članice, koje ih moraju uneti u svoje pojedinačne opšte akte.
Specifičan status i ovlašćenja berze
- Berze su zakonom ovlašćene da svojim aktima urede unutrašnje odnose, ali i ponašanje trećih lica koja na njoj posluju (trgovaca hartijama i izdavalaca kotiiranih hartija).
- Uređuju uslove za prijem članova, uslove za prijem robe ili hartija na tržište (kotaciju) i sama pravila trgovine.
Kodeksi ponašanja (Mere moralnosti) – Zbornici pravila o moralnom ponašanju organa, članova i zaposlenih koje donose šire organizacije, a privredni subjekti ih dobrovoljno prihvataju kao unutrašnja merila:
- Primeri: Kodeks korporativnog upravljanja i Kodeks poslovne etike (doneo PKS), kao i posebni Kodeks korporativnog upravljanja Beogradske berze za društva čije akcije kotiraju na njoj.
Sistem sankcionisanja kod samoregulacije
- Državne sankcije: Ako su samoregulatorni akti usklađeni sa zakonom, država pruža njihovu zaštitu i sankcioniše njihove prekršioce na sudu (npr. u parnicama) kao da je sama donela ta pravila.
- Unutrašnje sankcije privrednih subjekata: Samostalno sankcionisanje povredilaca pravila kroz: opomene, javno objavljivanje imena prekršioca, bojkot, isključenje člana iz društva ili udruženja, odnosno isključenje člana ili hartije iz kotacije na berzi.
OBIČAJI I UZANSE
Pojam i razlika
- Običaji: Ustaljeni načini ponašanja učesnika u kompanijskopravnim odnosima zasnovani na nenapisanim pravilima.
- Uzanse: Običaji koji su sistematizovani u pisanom pravnom aktu od strane državnog ili ovlašćenog tela (npr. privredna komora, gransko udruženje). Uzanse po pravilu imaju veću pravnu snagu od običaja.
Razlozi slabog značaja u Srbiji – Običaji su u kompanijskom pravu znatno manje značajni nego u drugim granama (poput opšteg obligacionog ili trgovinskog prava). Razlozi su:
- Potreba za pravnom sigurnošću: Statusni odnosi moraju biti uređeni što detaljnije i jasnim pisanim pravilima, dok su običaji često nedovoljno jasni.
- Istorijski razlog: U Srbiji su običaji nerazvijeni jer se svest o načinu unutrašnjeg funkcionisanja društava nije razvijala u periodu socijalizma. Počeli su da se stvaraju tek u poslednjih par decenija sa razvojem privatnih višečlanih društava, zbog čega su malobrojni i nedovoljno određeni.
SUDSKA PRAKSA
Pravna priroda (Zašto formalno nije izvor prava?)
- Formalni status: U našem pravnom sistemu sudska praksa formalno nije izvor prava.
- Razlog: Izvor prava u formalnom smislu može biti isključivo opšti pravni akt (zakon), dok su odluke sudova pojedinačni pravni akti. Sudovi samo primenjuju i tumače pravo, oni ga ne stvaraju.
- Nezavisnost sudija: Sudije su u odlučivanju nezavisne i sude isključivo na osnovu zakona, što znači da nisu obavezne da poštuju odluke drugih sudova u slučajevima sa istim činjeničnim stanjem (za razliku od common law zemalja gde važi sistem precedenata).
Izuzetak: Ujednačena sudska praksa
- Ako svi sudovi u zemlji na isti način presuđuju slučajeve koji imaju isto ili slično činjenično stanje, nastaje ujednačena sudska praksa.
- Ona faktički stvara opšte pravno pravilo koje poštuju svi sudovi, čime postaje izvor prava koji uspešno popunjava pravne praznine i pojašnjava nejasna zakonska pravila, pružajući pravnu sigurnost.
Stanje u Srbiji i arbitražna praksa
- Ujednačena sudska praksa je kod nas nedovoljno izgrađena jer je kompanijsko pravo novija grana. Naši sudovi odluke objavljuju veoma šturo, bez jasnog iznošenja činjeničnog stanja i detaljnih razloga presude, što otežava njenu primenu.
- Arbitražna praksa: Dok je u pojedinim zemljama (Nemačka, UK) arbitraža veoma značajna, u Srbiji u kompanijskom pravu gotovo da je nema jer ne postoji razvijena kultura ugovaranja nadležnosti arbitraže za rešavanje unutrašnjih sporova.
PROPISI EVROPSKE UNIJE
Pojam i harmonizacija – Evropska unija nema jedinstveno kompanijsko pravo, već njeni organi (Savet i Komisija) donose propise radi harmonizacije (ujednačavanja) nacionalnih prava država članica. Svrha ovog ujednačavanja je povezivanje nacionalnih tržišta kapitala, robe, usluga i radne snage u jedinstveno evropsko tržište.
Instrumenti i uticaj na pravo Srbije
- Usklađivanje se sprovodi putem uputstava (direktiva) i preporuka. Do danas je doneto 13 direktiva, a 2017. godine je doneto Objedinjeno (kodifikovano) uputstvo koje je zamenilo šest ranijih uputstava.
- Uticaj na Srbiju: Iako Srbija nije članica EU, ona se Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) obavezala na postepeno usklađivanje svog zakonodavstva sa propisima EU. Zbog toga evropske direktive imaju neposredan i snažan uticaj na kreiranje i izmene našeg pozitivnog Zakona o privrednim društvima.
