Saslušanje uhapšenog i zadržavanje osumnjičenog u predistražnom postupku
SASLUŠANJE UHAPŠENOG OD STRANE JAVNOG TUŽIOCA
Kada se lice lišeno slobode (uhapšeni) privede nadležnom organu, nastupaju stroge zakonske obaveze javnog tužioca u pogledu zaštite njegovih prava i sprovođenja prvog saslušanja.
1. Obaveze javnog tužioca pre saslušanja
Nakon što mu uhapšeno lice bude dovedeno, javni tužilac je dužan da preduzme sledeće radnje:
- Pouka o pravima: Dužan je da uhapšenog odmah pouči o pravima koja mu u skladu sa Zakonikom pripadaju kao licu lišenom slobode.
- Obezbeđivanje komunikacije sa odbranom: Dužan je da uhapšenom omogući da u njegovom prisustvu, uz korišćenje telefona ili drugog elektronskog prenosioca poruka, obavesti branioca. Obaveštavanje se može izvršiti:
- neposredno (direktnim kontaktom sa braniocem);
- posredstvom članova porodice ili trećeg lica (uz uslov da istovetnost tog trećeg lica mora biti otkrivena javnom tužiocu).
- Pomoć u pronalaženju branioca: Ako je potrebno, javni tužilac će pomoći uhapšenom da nađe branioca.
2. Rokovi za obezbeđivanje branioca i sprovođenje saslušanja
Zakon pravi razliku zavisno od toga da li je u pitanju obavezna odbrana ili ne:
- Opšte pravilo (Fakultativna odbrana): Ako uhapšeni ne obezbedi prisustvo branioca u roku od 24 časa od kada mu je to omogućeno, ili ako izričito izjavi da ne želi branioca, javni tužilac je dužan da ga bez odlaganja sasluša.
- Izuzetak (Obavezna stručna odbrana): Ako je u pitanju slučaj obavezne odbrane, a uhapšeni ne uzme branioca u roku od 24 časa od časa kada je poučen o tom pravu (ili izjavi da ga neće uzeti), javni tužilac mu mora postaviti branioca po službenoj dužnosti.
3. Odluka javnog tužioca neposredno nakon saslušanja
Odmah nakon završenog saslušanja, javni tužilac ima obavezu da donese jednu od dve odluke:
- da uhapšeno lice pusti na slobodu, ili
- da sudiji za prethodni postupak predloži određivanje pritvora.
4. Fakultativni lekarski pregled uhapšenog
- Inicijatori: Lekarski pregled se može odrediti na zahtev samog uhapšenog, njegovog branioca, člana porodice, lica sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj traјnoj zajednici života, ili po službenoj dužnosti od strane samog tužioca.
- Nadležnost: Odluku o određivanju lekara koji će obaviti pregled donosi javni tužilac.
- Dokumentovanje: Odobrenje (odluka) o određivanju lekara, kao i zapisnik o saslušanju lekara, obavezno se prilažu spisima predmeta.
ZADRŽAVANJE OSUMNJIČENOG U PREDISTRAŽNOM POSTUPKU
Zadržavanje predstavlja meru privremenog lišenja slobode osumnjičenog lica u predistražnom postupku radi njegovog saslušanja.
1. Vremenski limit zadržavanja
- Ova mera može trajati najduže 48 časova.
- Početak računanja roka: Rok od 48 časova se računa od časa hapšenja, odnosno od časa odazivanja na poziv.
2. Kategorije lica prema kojima se zadržavanje može primeniti
Zakon limitira primenu ove mere isključivo na sledeće kategorije lica:
- Lice koje je policija uhapsila nakon procene da postoji zakonski razlog za određivanje pritvora (policijsko hapšenje) i sprovela ga javnom tužiocu.
- Lice koje je policija pozvala u svojstvu osumnjičenog.
- Lice koje je status osumnjičenog steklo tokom prikupljanja obaveštenja od građana (odnosno tokom tzv. informativnog razgovora sa policijom).
3. Materijalni i formalni uslovi za zadržavanje
Za punovažnost ove mere moraju biti ispunjena dva kumulativna uslova:
- Materijalni uslov: Predstavlja postojanje odgovarajućeg razloga koji se svodi na diskrecionu ocenu javnog tužioca u svakom konkretnom slučaju da je zadržavanje neophodno radi saslušanja.
- Formalni uslov (Donošenje i uručenje rešenja):
- Mera se može realizovati isključivo na osnovu pismenog rešenja o zadržavanju.
- Rok za donošenje: Rešenje se mora doneti i uručiti odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan.
- Nadležnost: Odluku o zadržavanju donosi isključivo javni tužilac. On donošenje i uručenje samog rešenja može poveriti policiji. Policija nikada ne može samostalno odlučiti o zadržavanju lica do 48 časova.
4. Obavezni sadržaj rešenja o zadržavanju
U rešenju o zadržavanju moraju biti precizno navedeni sledeći elementi:
- krivično delo za koje se osumnjičeni tereti,
- osnovi sumnje,
- dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu,
- tačno vreme početka zadržavanja.
5. Pravni lek (Žalba na rešenje o zadržavanju)
- Aktivno legitimisana lica: Pravo na žalbu imaju osumnjičeni i njegov branilac.
- Rok za izjavljivanje žalbe: Iznosi šest časova od trenutka dostavljanja rešenja o zadržavanju.
- Nadležnost za odlučivanje: O žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak.
- Rok za donošenje odluke o žalbi: Sudija je dužan da odluči u roku od četiri časa od prijema žalbe.
- Dejstvo žalbe: Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
6. Prava zadržanog osumnjičenog i obavezna odbrana
- Obim prava: Zadržani osumnjičeni ima sva prava koja pripadaju i uhapšenom licu. To podrazumeva:
- pravo da odmah, na jeziku koji razume, bude obavešten o razlogu hapšenja;
- pravo da pre prvog saslušanja obavi sa svojim braniocem poverljiv razgovor (ovaj razgovor se može nadzirati isključivo gledanjem, ali ne i slušanjem).
- Obaveznost branioca: Osumnjičeni mora imati branioca od trenutka kada organ postupka (javni tužilac, ili po njegovom ovlašćenju policija) donese rešenje o zadržavanju.
- Postavljanje branioca po službenoj dužnosti: Ako osumnjičeni sam ne obezbedi branioca u roku od četiri časa, javni tužilac mu ga postavlja po službenoj dužnosti (prema redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora).
