Pravnik

Založno pravo na pokretnim stvarima naziva se ručna zaloga.

• zalogodavac, po pravilu, predaje pokretnu stvar u ruke založnom poveriocu za obezbeđenje potraživanja
• založni poverilac se može naplatiti iz vrednosti založene stvari ako dužnik ne ispuni obavezu u trenutku dospelosti
  • nije neophodno da stvar bude kod zalogoprimca, bitno je samo da nije kod zalogodavca
    • tada nastaje u trenutku kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi da je zaključen ugovor o zalozi sa drugim poveriocem i naloži mu da po naplati svog potrazivanja stvar preda drugom poveriocu
    • u trenutku zasnivanja drugog po redu založnog prava založena stvar se nalazi u rukama prvog založnog poverioca i drugi poverilac drži založenu stvar posredstvom prvog poverioca
    • kada prvi založni poverilac naplati svoje potraživanje, dužan je da stvar preda drugom založnom poveriocu, a ne da je vrati zalogodavcu

Založno pravo na pokretnoj stvari se zasniva:

1. najčešće ugovorom
   1. iz ugovora o zalozi nastaje obaveza za dužnika ili za treće lice da preda stvar zalogoprimcu
   2. zalogoprimac do trenutka predaje nema nikakvu obavezu iz ugovora o zalozi
2. na osnovu sudske odluke
3. po samom zakonu

Založno-pravni odnos:

• zalogoprimac je lice koje ima pravo potrazivanja obezbedjeno zalogom (založni poverilac).
  • njemu je predata u zalogu pokretna stvar za obezbeđivanje tog potraživanja
  • zalogoprimac stiče založno pravo na stvari u trenutku predaje i to pravo može suprostaviti svim trećim licima
• zalogodavac je lice koje je dalo stvar u zalogu
  • dužnik iz obligaciono-pravnog odnosa sa poveriocem
  • obavezuje se da preda stvar zalogoprimcu radi obezbeđenja za slučaj da ne bude mogao da svoju obavezu ispuni o roku
  • stvar može punovažno dati u zalogu samo sopstvenik, ili lice, koje ima sposobnost da raspolaže stvarima koje daje u zalogu

Objekt ručne zaloge može biti svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu.

• može se založiti i suvlasnički udeo
  • založni poverilac ima sudržavinu (posrednu ili neposrednu) zajedno sa ostalim suvlasnicima
• stvar na koju se odnosi založno pravo mora biti određena
• najčešće se daju individualno određene i nepotrošne stvari

Založno pravo prestaje kada prestane potraživanje čije je ispunjenje obezbeđeno zalogom.

• poverilac je dužan da vrati založenu stvar zalogodavcu
  • ako je potraživanje zastarelo, poverilac se može namiriti iz vrednosti založene stvari, ako je drži u rukama
• ostali slučajevi prestanka založnog prava:
  • odricanje zalogoprimca od založnog prava
  • protek roka ako je trajanje založnog prava ograničeno rokom
  • propast založene stvari
  • konsolidacija – kada založni poverilac postane sopstvenik založene stvari – izuzev ako na istoj stvari postoje založna prava trećih lica
  • konfuzija – sjedinjenje potraživanja i duga u jednom licu
  • javna prodaja založene stvari

Zalogoprimčeva prava