Pravnik

Osnovno zalogoprimčevo pravo je da se naplati iz vrednosti založene stvari ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti.

• zalogoprimac treba da podnese tužbu protiv dužnika kojom će zahtevati isplatu duga
• pravosnažna odluka suda, kojom se dužniku nalaže da isplati dug, služi zalogoprimcu kao izvršna isprava
  • zalogoprimac na osnovu te odluke može podneti predlog sudu da se založena stvar proda na javnoj prodaji u izvršnom postupku radi namirenja potraživanja obezbeđenog zalogom
• pravilo je da se stvar prodaje na javnoj prodaji
  • ako stvar ima berzansku ili tržišnu cenu, sud neće narediti javnu prodaju nego će doneti odluku da se stvar proda po tekućoj ceni

Zalogoprimac ima pravo da iz cene koja se dobije prodajom založene stvari, naplati

1. glavno potraživanje
2. kamatu
3. troškove koje je učinio za čuvanje založne stvari
4. kao i one oko realizovanja potraživanja obezbeđenog zalogom

Ako se založena stvar nalazi u njegovim rukama, zalogoprimac se može namiriti iz cene koja se dobije prodajom i u slučaju kada je njegovo potraživanje zastarelo.

• ovo pravilo se odnosi na glavno potraživanje
  • ako je zastarelo potraživanje kamate, zalogoprimac se ne može namiriti ni iz imovinske mase dužnika, niti iz založene stvari

Zalogoprimac ima pravo da se naplati iz vrednosti postignute prodajom založene stvari pre ostalih poverilaca.

• isključuje iz namirenja sve:
  • založne poverioce koji su založno pravo stekli posle njega i
  • obične (hirograferne) poverioce bez obzira da li je njihovo potraživanje nastalo pre ili posle njegovog potraživanja
• red po kome se isplaćuju založni poverioci u slučaju višestrukog zalaganja jedne iste pokretne stvari određuje se prema vremenu kad su nastala njihova založna prava

Zalogoprimac ima pravo na državinu na založenoj stvari.

• državina je neophodan uslov za postojanje ručne zaloge za sve vreme trajanja založnog prava
  • poverilac stice založno pravo u onom trenutku kada mu zalogodavac preda stvar u državinu
• ne može postojati ručna zaloga ako dužnik zadržava faktičku vlast na stvari – ne znači da mora biti isključiva
  • moguće da zalogoprimac ima sudržavinu na založenoj stvari bilo sa trećim licem (suvlasnicima) ili sa zalogodavcem
  • može vršiti državinu posredstvom trećeg lica

Založni poverilac je dužan da se pasivno ponaša prema založenoj stvari.

• nema pravo da upotrebljava založenu stvar
  • ako se stvar upotrebljava bez dozvole zalogodavca njegova odgovornost za založenu stvar se pooštrava
    • dužan da naknadi štetu koja je slučajno nastala
  • zalogodavac može zahtevati da se založena stvar oduzme iz ruku zalogoprimca i preda trećem licu da je ono drži za zalogoprimca
  • pravilo je dispozitivnog karaktera
  • zalogodavac i zalogoprimac mogu ugovorom predvideti pravo upotrebe založene stvari – takav ugovor ili sporedna odredba u ugovoru o zalozi naziva se antihreza
    • u slučaju kada zalogoprimac ima pravo da upotrebi založenu stvar, koristi postignute upotrebom založene stvari odbijaju se od vrednosti potraživanja i to
      • najpre od troškova na čiju naknadu zalogoprimac ima pravo
      • zatim od dugovane kamate
      • najzad od glavnice
    • ima pravo da pribira plodove koje daje založena stvar
      • antihreza (antichresis)
        • zalogoprimac je dužan da iznos čistog prihoda od plodova odbije od troškova na čiju naknadu poverilac ima pravo, zatim od kamate i najzad od glavnice
      • pravilo je dispozitivne prirode te ugovornici mogu predvideti da je zalogoprimac dužan da preda plodove zalogodavcu
        • nema uračunavanja prihoda od plodova u iznos potraživanja

Založni poverilac ima pravo da od zalogodavca zahteva drugu stvar u zalogu, ako založena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak te zbog toga ne predstavlja dovoljno obezbeđenje za poverioca.

• zalogodavac odgovara za materijalne i pravne nedostatke založene stvari
• zalogoprimac ima pravo na dopunu zaloge ako je založena stvar imala nedostatke u času zalaganja
  • u trenutku predaje ili u trenutku kad zalogodavac pismeno obavesti zalogoprimca o zaključenju ugovora o zalozi sa drugim založnim poveriocem
• ako posle toga dođe do smanjenja vrednosti založene stvari a nije reč o skrivenim nedostacima zalogodavac nije dužan dati drugu stvar u zalogu
• ako založena stvar propadne usled više sile, ili krivicom trećeg lica, zalogodavac nije dužan da ponovo uspostavi zalogu

Zalogoprimac ima pravo sledovanja.

• ako mu stvar bude oduzeta on može zahtevati njen povraćaj
• najpre stoje na raspolaganju državinske tužbe i samopomoć
• zalogoprimac ima i posebnu petitornu tužbu za povraćaj stvari – vindicatio pignoris
  • zalogoprimac će pobediti u sporu i uspeti da vrati stvar ako tuženi:
    • nema nikakav pravni osnov na državinu
    • ima slabiji pravni osnov od zalogoprimca