Pravnik

Pravo retencije je pravo poverioca da za svoje dospelo potraživanje zadrži dužnikovu stvar koja mu se našla u rukama i da se, pošto blagovremeno obavesti dužnika o svojoj nameri, naplati iz vrednosti zadržane stvari.

Opšte pravilo o pravu retencije predviđeno je u ZOO čl.286:

1. Poverilac dospelog potraživanja u čijim se rukama nalazi neka dužnikova stvar ima pravo zadržati je dok mu ne bude isplaćeno potraživanje.
2. U slučaju da je dužnik postao nesposoban za plaćanje, poverilac može vršiti pravo zadržavanja iako njegovo potraživanje nije dospelo. Pravo retencije ima svaki poverilac bez obzira na osnov i vrstu pravnog posla iz kojeg je potraživanje nastalo.

Poverilac ima pravo da zadrži dužnikovu stvar ako je njegovo potraživanje prema dužniku dospelo.

• potraživanje je dospelo u onom trenutku kada dužnik treba da isplati obavezu i kada poverilac može zahtevati ispunjenje
  • od tog trenutka poverilac je ovlašćen da zadrži dužnikovu stvar
  • u tome se pravo retencije razlikuje od ugovornog založnog prava
    • ugovorno založno pravo može biti stečeno i za potraživanje koje još nije dospelo, pa i za buduće ili uslovno potraživanje, dok pravo retencije može postojati samo za dospelo potraživanje
  • izuzetno poverilac u čijim rukama se nalazi dužnikova stvar, može je zadržati i pre nego što je njegovo pravo potraživanja dospelo ako je dužnik postao nesposoban za plaćanje

Predmet prava retencije mogu biti sve vrste pokretnih stvari, uključujući tu i novac. Potrebno je samo da stvar bude takva da se može izložiti prodaji.

Pravo retencije može se sticati i na nepokretnim stvarima.

• kod retencije nepokretnosti poverilac se ne može namiriti iz vrednosti zadržane stvari
• pravo retencije se sastoji samo iz ovlašćenja da se zadrži stvar do isplate
• samo sredstvo pritiska, a ne i sredstvo namirenja

Poverilac može steći pravo retencije na dužnikovoj stvari ako mu se ona već nalazi u rukama.

• zadržati se može ono što se već drži
• državina se može steći bilo pre ili posle dospelosti potraživanja
• svako držanje dužnikove stvari ne dovodi do sticanja prava retencije
• ne može steći pravo retencije iako ima u rukama dužnikovu stvar:
  • ako je stvar izašla iz dužnikove državine protiv njegove volje
    • poverilac može steći pravo retencije na dužnikovoj stvari samo ako se dužnik saglasio stim da stvar izađe iz njegove državine
    • ako je stvar izašla iz državine protivno volji dužnika, poverilac, iako takvu stvar ima u rukama, neće moći na njoj da stekne pravo retencije
  • ako je dužnik predao stvar poveriocu na čuvanje
    • ostavoprimac je dužan da na ostavodavčev zahtev preda stvar koju je čuvao, a da naplatu svojih potraživanja zahteva redovnim putem
  • ako je dužnik predao stvar poveriocu na posudu
    • ugovor o posudi je dobročin ugovor i na osnovu njega poslugodavac se obavezuje da preda nepotrošnu stvar poslugoprimcu na besplatnu upotrebu na određeno vreme

Prema ZOO, pravo retencije sastoji se iz 2 ovlašćenja:

1. poverilac ima pravo da dužnikovu stvar zadrži sve do trenutka dok mu dužnik ne ispuni obavezu
   1. efikasnost prava retencije zavisi od raznih okolnosti, a u prvom redu od toga koliko je dužniku stalo do stvari koju poverilac drži
      • ako dužnik radije pristaje da žrtvuje svoju stvar nego da ispuni obavezu, poveriočevo potraživanje neće se ostvariti
   2. odbrana poverioca u sporu u kome dužnik zahteva povraćaj stvari
      • kad jedno lice podnese tužbu za povraćaj svoje stvari od lica u čijioj se državini ona nalazi, tuženi može istaći prigovor prava retencije i tako odbiti tužbeni
   3. nije vremenski ograničeno i poverilac može zadržati dužnikovu stvar sve dok ovaj ne ispuni obavezu
   4. ako dužnik ispuni dug, pravo retencije prestaje pošto je prestalo potraživanje i poverilac je tada dužan da stvar vrati dužniku
      • dužnik može doći do svoje stvari koju je poverilac zadržao i tako što će poveriocu pružiti odgovarajuće obezbeđenje za njegovo potraživanje
   5. poverilac ima pravo da se namiri iz vrednosti zadržane stvari
      1. retinent je dužan, pre nego što pristupi ostvarenju naplate, da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dužnika
      2. u našem pravu pravilo o mogućnosti namirenja predviđeno je na opšti način i važi za poverioce u građanskom pravu, kao i za one u privrednom pravu, jedna razlika:
         1. retinent u građanskom pravu treba da zahteva od suda odluku da se stvar proda bilo na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni ako zadržana stvar ima tržišnu ili berzansku vrednost
         2. poverilac iz ugovora u privredi nije dužan da se obrati sudu nego može pristupiti javnoj prodaji po isteku 8 dana od dana upozorenja učinjenog dužniku da će tako postupiti

Poverilac ima pravo prvenstva pred ostalim poveriocima u namirenju iz zadržane stvari i pravo da se naplati iz zadržane stvari.

Pravo retencije ima mnogo sličnosti sa založnim pravom, ali i par razlika:

• retencija ima u našem pravu istu sadržinu kao i ručna zaloga
  • retinent može stvar zadržati dok mu dužnik ne ispuni obavezu, isto kao što to može učiniti založni poverilac kome je zalogodavac predao stvar
  • retinent je ovlašćen da naplati svoje potraživanje iz zadržane stvari na isti način kao i založni poverilac
  • primenjuje se i načelo nedeljivosti kao i na založno pravo
    • dužnik može zahtevati stvari tek onda kada isplati obavezu u celini
  • založni poverilac ima pravo sledovanja, a retinent nema
    • poverilac može vršiti pravo retencije samo dok se stvar nalazi u njegovim rukama
    • retinent ne može podneti petitornu tužbu protiv lica kod koga se nalazi stvar koja je izašla iz njegove državine, a založni poverilac može
  • da bi poverilac mogao imati pravo retencije stvar mora biti u njegovoj neposrednoj državini, a kod založnog prava ne mora
  • pravo retencije može nastati samo ako poverilac ima dospelo potraživanje prema dužniku
    • ugovorno založno pravo može nastati i kad potraživanje nije dospelo
  • pravo retencije nastaje na osnovu zakona, a založno pravo najčešće na osnovu ugovora