Vidovi nasilja koji se odvijaju u porodici i posebno ona čije su žrtve deca.

Nasilje u porodici – svaka radnja ili propuštanje izvršeni u porodičnom okviru od strane nekog od njenih članova kojim se ugrožava život, telo ili psihički integritet ili sloboda drugog člana ili koji ozbiljno ugrožava razvoj ličnosti nekog od članova porodice (Savet Evrope, 1986)

Kevin Browne daje nekoliko klasifikacija:

• prema držanju učinioca – aktivna i pasivna
• prema vrsti delovanja – fizičko, psihičko i seksualno
• prema žrtvama – kriminalitet partnera i međugeneracijski

Nasilje prema ženama je izraz neravnopravnosti polova,

• više zemlje u razvoju nego visoko razvijene
• više seoska nego gradska područja

Mitovi

• retko ostavlja posledice na decu
• izazivaju alkoholizam narkomanija i stres
• žrtve zaslužuju takvo postupanje
• učinilac delo vrši u stanju sužene svesti pa nije odgovoran
• samo među siromašnima iz određenih grupa
• izolovani incidenti
• napuštanje donosi spas
• određene forme savetovanja najbolje sredstvo rešenja problema

Sindrom zlostavljane žene:

• posledica mazohizma žena koje rastući u porodici u kojoj je zlostavljanje svakodnevna pojava uče da je njihova patnja normalna stvar i ne pokušavaju ništa da promene u svojim kasnijim vezama
• one koje imaju određene lične probleme i osobine koje ih čine podložnim ovakvim vidovima zlostavljanja

Naučena bespomoćnost – learned helpless – žrtve gube volju da bilo šta promene.

Muškarci čine 8% viktimizovane populacije u ovakvim delima.

Nasilje žena se razlikuje od nasilja muškaraca po svojoj:

• prirodi
• frekvenciji
• nameri
• intenzitetu
• težini telesnih povreda i
• emocionalnom faktoru.

Najbolji način sprečavanja nasilja žena nad muškarcima je sprečavanje nasilja muškaraca nad ženama.

Zlostavljanim muškarcima ne da niko ne veruje nego može se desiti da bude uhapšen umesto zaštićen.

Organi reda pokazuju uzdržanost u zadiranje u ovakve odnose smatrajući da narušavaju privatnost i komplikuju stanje.

Oni su dužni da suzbiju svako nasilje nevezano ko ga vrši.

Samaha otvara pitanje odnosa sindroma zlostavljanog partnera i ubistva u samoodbrani kada napada na žrtvu nije bilo niti je on neposredno prethodio.

Deca kao žrtve nasilja

Zloupotreba dece podrazumeva njihovo zanemarivanje, fizičko i seksualno zlostavljanje.

Istraživanje u Beogradu pokazuje da zlostavljanje češće trpe devojčice, nema veze između takvog postupanja i psihopatološkog ispoljavanja maloletnika.

Gonjenje ovakvih dela je izuzetno retko zbog odbijanja dece da svedoče ali i roditelja da delo prijave.

Izvršioci velikog broja kd čije su žrtve deca su njihovi roditelji. Tamna brojka najveća je kod incesta, u 60% slučaja u SAD majka je bila ta koja zloupotrebljava dete. Između očeva i kćeri u porodicama gde su prisutni trajni seksualni problemi, očevi dela vrše opijeni ili pod narkoticima.

Kasnija ponašanja zlostavljane dece – agresivna u odnosu na decu i odrasle – krug nasilja

Medjugeneracijski porodični kriminalitet

Tamna brojka je velika kod dela gde su roditelji žrtve nasilničkog ponašanja dece. Za ova dela se sazna tek kad prerastu u najteže delo, ubistvo. U Americi 5% od populacije starih osoba je viktimizovano, učinioci su oni koji se o njima brinu, često najbliži srodnici.

Opšti principi suprostavljanja nasilju u porodici (Dobash):

• promovisati zaštitu žena i dece od rizika nasilja
• izvršiti preventivni uticaj putem javnog mnjenja
• edukovati građane o pravima
• obezbediti efikasne servise koji su na usluzi žrtvama.

Ubistvo otvara niz pitanja:

• uzroci i vrste ubistva
  • instrumentalna – ubistvo je ovde sredstvo za ostvarenje određenog cilja i
  • ekspresivna – namera učinioca je upravo ubistvo
• tipovi ubica 
  • serijski ubica – napada žrtve sukcesivno po određenoj šemi
    • značajno je na osnovu poznatih podataka odrediti profil ličnosti učinioca – profiling
    • tipovi:
      • vizionarski – nepoznati glas im naređuje da to čine
      • misionarski – veruje da vrši neku misiju ubistvom
      • hedonistički – postizanje nekog zadovoljstva
      • ubice koje motiviše ostvarenje moći
  • masovni ubica – lišava života jednim događajem više lica 
    • četiri motiva masovnih ubica – osveta, ljubav, profit, terorizam
• prethodni odnos učinioca i žrtve
• problem naoružanih građana
  • odnos nadležni organa prema izdavanju dozvola
• kažnjavanje za ubistvo i slična pitanja
  • problem smrtne kazne

Proganjanje – ugrožavanje sloboda i prava na privatnost žrtve

• telefonsko uznemiravanje, praćenje, slanje poruka, izazivanje osećaja nesigurnosti
• definicija: aktivnosti koje, uzete u celini, dovode do uznemiravanja i osećaja ugroženosti neke osobe od strane druge
• najčešće su to poznate ili javne ličnosti i lica koja proganjaju bivši partneri

Silovanje izaziva posebnu pažnju kriminologa:

• otvara pitanje ličnosti učinioca i žrtve
• njihov odnos
• simptom traume silovanja – teška i dugotrajna posledica viktimizacije
• lažna prijavljivanja, odnos organa formalne socijalne kontrole, težina izrečenih kazni i resocijalizacija učinioca
• predrasude i zablude koje utiču na kulturnu konstrukciju silovanja:
  • silovanje nije moguće – žena ne može biti silovana a muškarac se ne može boriti i vršiti obljubu
  • želi da bude silovana – mazohistička priroda žene, ako je primenjeno na druga dela npr žrtve razbojništva?
  • seksualni akt, muškarac ima nagone koje ne može da kontroliše – težak nasilnički akt, mnogi istraživači tvrde da učinilac demonstrira bes i mržnju a nije motivisan za seks
  • ne znači da – žena shvaćena kao nagrada koju muškarac treba da osvoji
  • jednom da, uvek da – kredibilitet žrtve i moralnost; svaka žena može biti silovana bez obzira na njeno iskustvo i vladanje
  • ženama se ne može verovati – posežu za tužbom za silovanje kako bi postigle drugi cilj
  • mali uticaj na žrtvu
  • silovatelj nenormalna osoba – nepotvrđeno
• kad organi reda i pravosuđa usvoje ovakve predrasude i ponašaju se u skladu s njima dolazi do sekundarne viktimizacije žrtve
• policija svojim odnosom može dovesti i do njene tercijarne viktimizacje kod koje silovana žena trajno preuzima ulogu žrtve

U ovu grupu se mogu svrstati dva krivična dela koja imaju elemente nasilničkog ali i imovinskog kriminaliteta – razbojništvo i razbojnička krađa