Pravnik

Pored ništavosti i rušljivosti postoji i treći stepen nevažećih pravnih poslova.

• Nepostojeći pravni poslovi su pravni poslovi kojima nedostaje neki bitni sastavni deo: sama volja (saglasnost), predmet ili forma ad solemnitatem
  • tako se nekome predaje stvar na čuvanje a ovaj misli da je dobija na poklon (nesporazum o prirodi posla)
  • prodavac nudi na prodaju jednu stvar (vinjak) a kupac misli na drugu (vino)
  • jedna strana insistira na jednoj a druga na drugoj ceni (nedostatak saglasnosti o bitnom elementu)
• ne proizvode nikakvo pravno dejstvo, a ne može biti konvalidiran (osnažen) ni protekom vremena ni voljom stranaka, ni izvršenjem

Teorija nepostojećih pravnih poslova nastala je u prošlom veku u Francuskoj, u vezi sa sasvim specifičnim tamnošnjim prilikama u oblasti bračnog prava.

Zajedničko nepostojećim i ništavim poslovima je što ne proizvode pravno dejstvo i što protekom vremena ne mogu biti konvalidirani (osnaženi).

• Ništavi poslovi
  • pod određenim uslovima mogu biti konvalidirani izvršenjem
    • relativno malobrojni slučajevi van kojih ni izvršenje ne pomaže ništa
  • sankcija ništavosti može biti i mogućnost oduzimanja predmeta u korist države
• Nepostojeći pravni poslovi
  • kao i drugi ništavi poslovi ne mogu biti konvalidirani ni izvršenjem a nisu ispunjeni ni uslovi za oduzimanje predmeta u korist države
  • razlozi koji posao čine nepostojećim su krupniji od onih koji povlače ništavost
  • nisu krupnije i posledice a to znači da
    • razlika koja postoji između ništavih i nepostojećih nije pravna već faktička
      • neki nedostaci od strane jednih se kvalifikuju kao razlozi nepostojanja, a od strane drugih kao razlozi ništavosti pravnog posla
        • slučaj sa odsustvom forme ad solemnitatem