Ulog u društvo – pojam, vrste i unošenje

Objavljeno autor: Ted

I POJAM I PRAVNA PRIRODA ULOGA

1. Pojam uloga i imovinske mase

  • Ulog (u širem smislu): Pojednostavljeno se pod ulogom podrazumeva materijalno dobro koje se ulagač obavezao da unese u društvo radi obavljanja delatnosti i sticanja dobiti.
  • Pravna definicija uloga: Pravno gledano, ulog nije materijalno dobro u smislu telesne stvari, već je subjektivno pravo koje ulagač na osnovu ugovora prenosi na društvo kako bi mu stvorio imovinu.
  • Imovinska masa: Skupljen skup materijalnih dobara koja čine predmet imovine nekog lica, a čijom upotrebom to lice obavlja poslove.
  • Pravni osnov davanja:
    • Za osnivače: osnivački akt prilikom osnivanja.
    • Za naknadne članove: ugovor o ulaganju (pristupanju) zaključen sa društvom.
  • Konstitutivna uloga: Ako osnivači uopšte ne unesu uloge, društvo pravno ne može da nastane.

2. Pravna priroda i posledice davanja uloga

  • Pravna posledica davanja: Davanjem uloga ulagač stiče udeo, odnosno članska prava (učešće u kapitalu, upravljanju i dobiti društva). Sticanje članskih prava predstavlja naknadu koju ulagač dobija od društva za svoj ulog.
  • Karakter ugovora: Ugovor o davanju uloga je po svojoj prirodi teretan pravni posao, te za njega važe opšta pravila o teretnim ugovorima.
  • Odgovornost za nedostatke: Ulagač odgovara društvu za materijalne i pravne nedostatke svog uloga po opštim pravilima o odgovornosti prodavca (pravo društva na otklanjanje mane, zamenu stvari i naknadu štete).
  • Zabrana raskida ugovora: Društvo nema pravo na raskid ugovora zbog nedostataka uloga (kao što ga ima kupac u građanskom pravu), jer zakon zabranjuje oslobađanje ulagača od obaveze unošenja uloga. Umesto toga, društvo može isključiti člana iz društva, uz zadržavanje prava i obaveze da od njega naknadno naplati ugovoreni ulog.

II VRSTE ULOGA

Prema svojoj prirodi, ulog može biti:

  • Novčani ulog: Određena suma domaćeg ili stranog novca.
  • Nenovčani ulog: Može se sastojati od stvari, prava ili rada.
  • Mešoviti ulog: Sastoji se istovremeno i od novčanog i od nenovčanog davanja (npr. novac i zemljište, ili stvar i rad).

Podela nenovčanih uloga:

  1. Stvari: Unošenje prava svojine na stvari u imovinu društva. Stvar postaje deo imovinske mase društva momentom njene predaje.
  2. Prava:
    • Apsolutna prava: Stvarna prava uža od svojine (npr. plodouživanje, pravo korišćenja), autorska prava ili prava industrijske svojine (patent, licenca).
    • Relativna (obligaciona) prava: Potraživanje (npr. na vraćanje zajma) koje poverilac prenosi na društvo da ga ono kao novi poverilac naplati od dužnika o dospelosti.
  3. Rad i usluge: Fizički, intelektualni (stručni) ili mešoviti poslovi koje se član obavezuje da obavlja za društvo nakon što stupi u članstvo.
    • Usluge: Složenije vrste rada kojima se ne stvara neposredno materijalni proizvod (npr. računovodstvene, advokatske, lekarske, ugostiteljske, turističke usluge).
    • Stroga zabrana u društvima kapitala: Unošenje uloga u radu i uslugama u društvima kapitala je strogo zabranjeno.
    • Ratio legis (Razlog zabrane): Budući rad je izuzetno teško tačno novčano proceniti, a društva kapitala moraju posedovati precizno novčano vrednovan osnovni kapital.

III PROCENA VREDNOSTI NENOVČANIH ULOGA

  • Obavezno novčano izražavanje: Vrednost svakog nenovčanog uloga mora biti novčano izražena u osnivačkom aktu ili ugovoru o ulaganju, a potom se upisuje u registar.

1. Načini vršenja procene:

  • U jednočlanom društvu: Procenu daje jedini član samostalno.
  • U višečlanom društvu: Članovi procenu daju sporazumno ili angažovanjem profesionalnog procenitelja (stručno lice omlaćeno od strane države, npr. ovlašćeni računovođa ili revizorska kuća). Ako ne mogu da se dogovore o izboru procenitelja, na predlog jednog od njih imenuje ga sud u vanparničnom postupku.
  • U javnom akcionarskom društvu (Obavezna procena): Procenu obavezno mora izvršiti ovlašćeni procenitelj. Procena ne sme biti starija od godinu dana u odnosu na dan kada se ulog prenosi društvu.
    • Svrha pravila: Sprečavanje osnivača da u javnosti lažno i preveliko prikažu vrednost neovčanog uloga (što bi stvorilo privid da je imovina društva veća nego što stvarno jeste i omogućilo prevaru poverilaca na tržištu).

2. Izuzeci od obavezne procene u javnom akcionarskom društvu

Procena nezavisnog procenitelja u javnom AD nije obavezna u sledeća tri slučaja:

  1. Ako je novčana vrednost uloga već utvrđena revidiranim finansijskim izveštajem ulagača (koji je drugo privredno društvo).
  2. Ako su ulog hartije od vrednosti koje imaju pouzdanu tržišnu vrednost (kurs na berzi). Ako tržišne vrednosti nema ili je nepouzdana usled retke trgovine, procena je obavezna.
  3. Kada je ulog stvarno pravo uže od svojine (npr. pravo korišćenja) – tada se procena ne vrši na ukupnu vrednost stvari, već se izražava kroz prihod koji društvo može ostvariti njenim korišćenjem (zbir zakupnina za ugovoreni period), a najduže do isteka roka njene amortizacije.

3. Pravne posledice precenjivanja uloga bez procenitelja

  • Kada vrednost uloga utvrde sami članovi bez nezavisnog procenitelja, pa preveliko i neistinito procene ulog u registru, a društvo kasnije upadne u finansijske teškoće (ne može da namiruje obaveze), poverilac ima pravo na zaštitu.
  • Pravni lek poverioca: Poverilac ima pravo da pred sudom zahteva utvrđivanje vrednosti uloga u vreme njegovog unošenja.
  • Sudska odluka: Ukoliko sud utvrdi da je ulog precenjen, nalaže ulagaču da društvu u novcu uplaćuje manjak do stvane vrednosti.
  • Pravna priroda postupka: Postupak se vodi kao vanparnični, a sudske troškove solidarno snose društvo i ulagač.

IV ROKOVI I UNOŠENJE ULOGA

  • Pravilo blagovremenosti: Ulagač je dužan da unese ulog u ugovorenom roku.
  • Maksimalni zakonski rokovi:
    • Opšti rok: Rok ne sme biti duži od pet godina od dana registracije osnivanja društva, odnosno povećanja njegovog kapitala.
    • Izuzetak za akcionarsko društvo: Maksimalni rok iznosi dve godine.
    • Izuzetak kod javne emisije akcija: Kupac akcija kod javne emisije mora da uplati cenu odmah po isteku roka za emisiju.
    • Rok emisije (upisa akcija): Vreme u kojem ulagači mogu da zaključe ugovor o kupovini akcija koje im društvo javno nudi. Ovaj rok određuje samo društvo, ali on ne sme biti duži od tri meseca od dana početka javne prodaje.

Pravne posledice neunošenja (docnje) uloga:

Ukoliko ulagač zakasni ili ne unese ulog, nastupaju sledeća dejstva:

  1. Pravo na naknadu štete: Društvo ima pravo na naknadu pretrpljene štete.
  2. Derivativna (izvedena) tužba: Ako društvo ne zahteva naknadu štete, tužbu protiv nesavesnog ulagača može podneti bilo koji član koji poseduje najmanje 5% osnovnog kapitala. Član podnosi tužbu u svoje ime, a za račun društva (ima ulogu komisionara društva).
  3. Ugovorna kazna: Može se predvideti osnivačkim aktom, ugovorom o ulaganju ili statutom AD.
    • Uslov za naplatu: Pre pokretanja tužbe, društvo je dužnom da ulagaču uputi pismenu opomenu i ostavi mu naknadni rok za ispunjenje u trajanju od najmanje 30 dana.
  4. Kamate: Za docnju sa uplatom novčanog uloga društvo ima pravo na zateznu kamatu, kao i na ugovorenu kamatu ako je posebno predviđena.
  5. Sredstva obezbeđenja: Društvo može koristiti i druga ugovorena sredstva obezbeđenja obaveze (zalogu, jemstvo, bankarsku garanciju).

V PRINCIP OČUVANJA I ZABRANA VRAĆANJA ULOGA

  • Stroga zabrana oslobađanja: Društvo ne sme osloboditi svoje članove dužnosti unošenja uloga, niti im tu dužnost ugovorno umanjiti.
  • Stroga zabrana vraćanja: Društvu je strogo zabranjeno da vrati unete uloge svojim članovima.

1. Tri izuzetka od zabrane isplate (ZPD, čl. 46, 48 i 79):

Članovi imaju pravo na isplatu novčane vrednosti svojih udela u kapitalu isključivo u sledeća tri slučaja:

  1. U slučaju prestanka društva – nakon što se u celosti namire svi poverioci u postupku stečaja ili likvidacije.
  2. U slučaju smanjenja osnovnog kapitala – pod uslovom da društvo prethodno u celosti obezbedi ili namiri svoje poverioce.
  3. U slučaju istupanja ili isključenja člana – pod zakonom propisanim uslovima.

2. Zamena uloga (Permutacija)

  • Dopuštenost zamene: U sporazumu sa ulagačem, društvo mu može dozvoliti da ulog jedne vrste zameni za ulog druge vrste pod uslovom da su iste vrednosti (npr. nenovčani ulog zamenjuje za novčani).
  • Stroga zabrana kod javne emisije: Strogo je zabranjeno da se novčani ulog kupca akcija u postupku javne emisije naknadno zameni za nenovčani ulog.

Postavi komentar