I POJAM I OSNOVA RAZGRANIČENJA
- Pojam i podela: Prema broju članova, privredno društvo može da bude jednočlano (ima samo jednog člana, bilo fizičko ili pravno lice) i višečlano (ima više članova).
- Ključno pravilo za usmeni ispit: Samo društva kapitala (DOO i AD) mogu da budu jednočlana, dok društva lica (ortačko i komanditno) po zakonu moraju da imaju najmanje dva člana.
- Supsidijarna primena: Za jednočlana društva u potpunosti važe pravila o višečlanom društvu, osim ako zakonom nije izričito drugačije predviđeno.
II TRI RAZLOGA ZA DOPUŠTANJE JEDNOČLANIH DRUŠTAVA
Zakonodavac dozvoljava postojanje jednočlanih društava (iako sama reč „društvo“ označava skup lica) iz sledećih razloga:
- Državni razlog (Nacionalizacija i opšti interes): Tokom 20. veka u zapadnoj Evropi države su nacionalizovale velika društva od nacionalnog značaja (država je postala jedini član), a počele su i same da osnivaju jednočlana društva u oblasti energetike, saobraćaja i komunalija. Budući da su ustavno privatna i državna svojina ravnopravne, jednočlanost se morala dopustiti i privatnim ulagačima.
- Ekonomski razlog (Očuvanje privrednih subjekata): Višečlana društva se ponekad sticajem okolnosti svedu na samo jednog člana (npr. smrt člana bez naslednika ili naslednici odbiju da uđu u društvo). Likvidacija dobro poslovanog društva nanela bi štetu privredi kroz gubitak subjekta, poreskog obveznika i otpuštanje radnika, pa se dozvoljava opstanak u formi jednočlanog društva uz pojačanu zaštitu poverilaca.
- Sprečavanje simulacije (Izigravanje zakona): Ranije pravilo o minimalno dva člana se lako izigravalo tako što bi stvarni osnivač našao fiktivnog člana sa simboličnim ulogom. Višečlanost je u tom slučaju bila prividna, pa je zakonodavac dozvolio jednočlanost kako bi se izbeglo fiktivno poslovanje.
III OSBENOSTI JEDNOČLANOG DRUŠTVA (MINIMUM ZA PROLAZ)
Osam razlika jednočlanog u odnosu na višečlana društva:
- 1. Način osnivanja: Jednočlano društvo se osniva odlukom o osnivanju (jednostranim pravnim poslom), a ne ugovorom. Odluka se može slobodno opozvati sve do trenutka registracije društva. Nakon osnivanja, osnivač može ugasiti društvo samo donošenjem odluke o likvidaciji i sprovođenjem likvidacionog postupka.
- 2. Struktura osnovnog kapitala:
- U višečlanom društvu kapital je podeljen na više udela, dok se u jednočlanom sastoji od samo jednog udela njegovog jedinog člana.
- Posebna zabrana za DOO: Jednočlanom DOO je strogo zabranjeno da stekne sopstveni udeo (udeo od svog jedinog člana), jer bi u suprotnom ostalo potpuno bez člana, a društvo bez člana ne može postojati. Kod akcionarskog društva, sve akcije moraju pripadati tom jednom članu.
- 3. Funkcionisanje skupštine: Jedini član (ili lice koje on ovlasti) lično vrši funkciju skupštine. Nema formalnosti sazivanja i održavanja sednice (tzv. samosazivanje). Međutim, član je dužan da za svaku donetu odluku (uključujući i izmene osnivačkog akta) sastavi i potpiše zapisnik.
- 4. Zaključivanje ugovora sa sopstvenim članom: Društvo, kao odvojen pravni subjekt, može zaključiti ugovor sa svojim jedinim članom. Ukoliko je jedini član istovremeno i zakonski zastupnik (direktor) društva, ugovor se zaključuje putem dvostrukog zastupanja (on potpisuje ugovor i kao zastupnik društva i u svoje lično ime). Za ovaj posao nije potrebna nikakva saglasnost drugih organa (za razliku od višečlanog društva gde je za poslove sa povezanim licima nužna saglasnost organa ili članova).
- 5. Odsustvo zabrane konkurencije: Jedini član ima zakonsko pravo da slobodno konkuriše sopstvenom društvu (može se baviti istom ili sličnom delatnošću kao preduzetnik ili član drugog društva). Ova zabrana i dužnost odanosti u višečlanim društvima obavezuju ortake i velike članove sa preko 25% udela, pod pretnjom naknade štete.
- 6. Pravne posledice smrti/prestanka člana: Kada jedini član umre (fizičko lice) ili prestane da postoji (pravno lice) a nema pravnog sledbenika, jednočlano društvo prestaje da postoji. Tada se sprovodi likvidacija (ako je solventno) ili stečaj (ako je insolventno). Višečlana društva ne prestaju smrću nekog od članova.
- 7. Pojačana odgovornost kod prinudne likvidacije: U slučaju prinudne likvidacije jednočlanog društva, jedini član ostaje neograničeno odgovoran za sve dugove društva i nakon njegovog brisanja iz registra, jer se pravno smatra njegovim kontrolnim članom.
- 8. Zabrana istupanja i isključenja: Član ne može da istupi iz jednočlanog društva, niti može biti isključen iz njega, jer bi društvo ostalo bez člana, što je zakonom zabranjeno.
IV PRELAZAK JEDNOČLANOG DRUŠTVA U VIŠEČLANO
- Nastanak višečlanosti: Jednočlano društvo po sili zakona postaje višečlano čim u njega stupi još najmanje jedan član (npr. pristupanjem novog ulagača koji unosi ulog i povećava osnovni kapital).
- Očuvanje forme: Ovim prelazom društvo ne menja svoj pravni oblik (npr. DOO ostaje DOO), osim ukoliko članovi ne donesu odluku o promeni pravne forme (npr. prelazak DOO u AD).
