Pravni subjektivitet društva

Objavljeno autor: Ted

I POJAM, STICANJE I PRESTANAK PRAVNOG SUBJEKTIVITETA

1. Pojam pravnog subjektiviteta

  • Pravni subjektivitet je isto što i pravna sposobnost.
  • Privredno društvo je pravni subjekt jer poseduje svojstvo pravnog lica, te je samim tim i pravnosposobno lice. To znači da može biti nosilac prava i obaveza koje priznaje naš pravni poredak.
  • Pravilo u Srbiji: Svi oblici privrednog društva u Srbiji jesu pravna lica (i društva lica i društva kapitala).
  • Uporednopravni izuzetak: U nekim zemljama (poput Nemačke i Velike Britanije) pravni subjektivitet se priznaje isključivo društvima kapitala, dok ga društva lica nemaju.

2. Sticanje pravnog subjektiviteta

  • Privredno društvo stiče pravni subjektivitet u trenutku upisa njegovog osnivanja u registar (konstitutivno dejstvo upisa).

3. Prestanak pravnog subjektiviteta

  • Privredno društvo prestaje da postoji kao pravni subjekt momentom brisanja iz registra.
  • Prethodni uslov: Pre samog brisanja, imovinsko-pravni odnosi koje društvo ima sa trećim licima moraju biti u celosti uređeni u jednom od tri posebna postupka:
    1. Stečaj – sprovodi se nad insolventnim društvom i u nadležnosti je privrednog suda.
    2. Likvidacija – sprovode je sami članovi (dobrovoljna) ili Agencija za privredne registre (prinudna).
    3. Statusne promene – sprovode ih društva učesnici (npr. pripajanje jednog društva drugom).
  • Tok postupka prestanka (Ograničeni subjektivitet): Tokom trajanja postupka stečaja ili likvidacije, društvo zadržava pravni subjektivitet, ali je on pravno ograničen isključivo na radnje koje su nužne za okončanje njegovog poslovanja (npr. namirenje potraživanja, ispunjenje obaveza poveriocima i podela ostatka imovine članovima).
  • Izuzetak kod statusnih promena: U slučaju statusne promene (npr. pripajanja), imovinsko-pravni odnosi se rešavaju po principu univerzalne sukcesije. Sva prava i obaveze društva koje prestaje prelaze direktno na društvo sledbenika, te se društvu koje prestaje pravni subjektivitet ne ograničeva pre brisanja.

II PRAVNE POSLEDICE PRAVNOG SUBJEKTIVITETA

Pravni subjektivitet privrednog društva proizvodi sledeće četiri ključne pravne posledice:

1. Sposobnost da bude nosilac prava i obaveza

  • Društvo može samostalno sticati sva prava i obaveze u pravnom poretku. Može biti vlasnik, plodouživalac, imalac patenta, ugovorna strana, štetnik, oštećeni, stranka u sudskom ili upravnom postupku, pa i kaznenopravno odgovorno lice (za privredne prestupe, prekršaje ili krivična dela).

2. Različitost subjektiviteta (Odvojenost od članova)

  • Društvo je pravni subjekt potpuno različit od svojih članova (vlasnika) i zaposlenih. Sva prava i obaveze koje društvo stekne pripadaju samom društvu, a ne njegovim članovima.
  • Preduzimanje radnji: Društvo zaključuje ugovore i preduzima pravne poslove preko svojih zastupnika:
    • U društvima lica (OD, KD) zastupnici su obično sami članovi.
    • U društvima kapitala (DOO, AD) zastupnik je direktor ili drugo zakonom/aktom ovlašćeno lice.
    • Ostale operativne i pravne radnje (prijem robe, prevoz, naplata) vrše zaposleni (magacioneri, vozači, računovođe) u skladu sa unutrašnjom organizacijom.

3. Odvojenost imovine i režim odgovornosti

  • Društvo poseduje sopstvenu imovinu koja je pravno strogo odvojena od imovine njegovih članova. Članovi imaju samo udele u osnovnom kapitalu, koji čine deo njihove lične imovine.
  • Odgovornost za dugove:
    • Društvo ne odgovara za lične dugove članova (osim ako je dobrovoljno preuzelo jemstvo). Poverilac člana ne može pleniti imovinu društva, već se može namiriti isključivo iz udela koji dužnik ima u tom društvu (npr. zaplenom i prodajom njegovih akcija).
    • Članovi ne odgovaraju za dugove društva, osim u zakonom izričito propisanim slučajevima (npr. u društvima lica, kada se članovi dobrovoljno obavežu kao jemci, ili kada sud naloži primenu instituta probijanja pravne ličnosti).

4. Sopstvena lična obeležja

  • Društvo poseduje sopstvene elemente individualizacije po kojima se razlikuje od svojih članova i drugih subjekata u prometu. To su: poslovno ime, sedište, nacionalnost, delatnost, matični broj, poreski broj (PIB), carinski broj i račun u banci.

III OBIM PRAVNOG SUBJEKTIVITETA (OPŠTA VS. POSEBNA PRAVNA SPOSOBNOST)

Zavisno od vrste i obima prava i obaveza koje subjekt može da stiče, razlikuju se dva režima pravnog subjektiviteta:

1. Opšta pravna sposobnost (Opšti pravni subjektivitet)

  • Pravilo u Srbiji: Privredno društvo u srpskom pravu, u načelu, ima opštu pravnu sposobnost. To znači da može biti nosilac svih prava i obaveza, osim onih čiji su objekti vezani isključivo za ljudsko biće (fizičko lice).
  • Šta društvo NE može biti: Ne može biti roditelj, dete, usvojilac, usvojenik, stanar, izdržavano lice, ostavilac (testator). Ne može biti bolesnik (lečiti se), niti žrtva ili izvršilac specifičnih krivičnih dela poput silovanja.
  • Šta društvo MOŽE imati (od ličnih prava): Može imati pravo na ime, nacionalnost, čast, ugled, poslovnu tajnu, kao i pravo da bude oglašeno za testamentalnog naslednika.

2. Posebna pravna sposobnost (Ograničeni pravni subjektivitet)

  • Definicija: Pravna sposobnost koja je ograničena isključivo na ona prava i obaveze koji služe ostvarenju specifičnog cilja zbog kojeg je subjekt osnovan.
  • Primena: Važi za posebna privredna društva (banke, osiguravajuća društva, berzanski trgovci), kao i za neprivredna pravna lica.
  • Pravne posledice prekoračenja delatnosti (Zaštita savesnosti): Ako posebno društvo zaključi ugovor van svoje specifične delatnosti, ugovor je punovažan radi zaštite savesnog trećeg lica (saustvornika). Međutim, društvo za ovo prekoračenje odgovara tako što čini privredni prestup.

IV ULTRA VIRES UČENJE

1. Nastanak i suština učenja

  • Nastalo je u engleskom pravu (engl. ultra vires – izvan ovlašćenja).
  • Prema ovom učenju, kompanija u svom osnivačkom aktu obavezno sadrži ciljni uglavak (objects clause) koji precizno definiše njenu delatnost i cilj. Svrha ovog pravila je bila zaštita investitora (akcionara) kako uprava ne bi zloupotrebila ili nenamenski potrošila uloženi kapital u druge, rizičnije poslove.
  • Pravna posledica: Svaki pravni posao koji uprava preduzme izvan granica registrovanog cilja i delatnosti je apsolutno ništavan (ultra vires). Članovi društva ga mogu poništiti sve dok ne bude u celosti izvršen.

2. Slučaj Ashbury Railway Carriage and Iron Co v Riche (1875)

  • Činjenice: Kompanija Ešburi (ovlašćena po svom aktu da proizvodi i trguje železničkim vagonima i opremom) kupila je koncesiju za izgradnju celog železničkog sistema u Belgiji, i angažovala inženjera Riša da projektuje liniju. Riš je započeo radove i primio deo novca, ali je kompanija ubrzo zapala u krizu, a akcionari su odbili da odobre ovaj posao jer je bio van njihove delatnosti. Riš je tužio kompaniju tražeći odštetu zbog raskida ugovora.
  • Sudska odluka: Sud je presudio u korist kompanije i poništio ugovor kao ultra vires. Sud je utvrdio da proizvodnja vagona ne daje ovlašćenje za izgradnju kompletnog železničkog sistema. Riš nije imao pravo na odštetu jer se, prema engleskom pravu, svako treće lice smatralo neistinitim/nesavesnim ako nije pročitalo javno dostupne osnivačke akte kompanije.

3. Slabost učenja i njegovo napuštanje

  • Slabost: Stvaranje ogromne pravne neigurnosti za treća savesna lica u prometu, koja su u slučaju poništaja posla morala da vrate sve primljeno, a nisu imala pravo na naknadu štete.
  • Napuštanje učenja: Kontinentalna Evropa (uključujući Srbiju) opredelila se za apsolutnu zaštitu pravne sigurnosti trećih lica. EU je uvela pravilo opšte pravne sposobnosti za privredna društva, zbog čega je ultra vires učenje napušteno i u Velikoj Britaniji. Zadržano je samo u nekim bivšim britanskim kolonijama (npr. u državama SAD), ali su tamo ciljni uglavci danas toliko široko formulisani („bilo koja zakonita delatnost“) da je učenje izgubilo svoj prvobitni rigorozni značaj.

Postavi komentar