I POSLOVNA SPOSOBNOST PRIVREDNOG DRUŠTVA
1. Pojam i mehanizam izražavanja volje
- Poslovna sposobnost predstavlja sposobnost privrednog društva da sopstvenim izjavama volje (preduzimanjem pravnih poslova) za sebe stiče prava i preuzima obaveze.
- Pravna priroda društva: Privredno društvo je potpuno poslovno sposobno lice.
- Zastupanje i izražavanje volje: Budući da je društvo pravno lice, ono po prirodi ne može posedovati sopstvenu svest i volju. Iz tog razloga, pod voljom društva u pravnom prometu podrazumeva se volja fizičkih lica koja su njegovi organi (poput direktora) ili zastupnici.
2. Razlika u odnosu na fizička lica u momentu sticanja i prestanka
- Fizička lica: Fizičko lice ne stiče poslovnu sposobnost samim rođenjem, već je stiče postepeno, odrastanjem i sticanjem zakonom propisane starosne dobi (punoletstva).
- Privredna društva: Privredno društvo svoju poslovnu sposobnost stiče odjednom, u punom obimu, već u momentu upisa osnivanja u registar.
- Prestanak: Poslovna sposobnost društva se u potpunosti gasi njegovim brisanjem iz registra.
II OBIM I OGRANIČENJA POSLOVNE SPOSOBNOSTI
1. Granice poslovne sposobnosti (Pravna sposobnost vs. Profesionalno obavljanje delatnosti)
- Pravilo: Poslovna sposobnost privrednog društva kreće se u granicama njegove pravne sposobnosti.
- Dopuštenost pojedinačnih poslova: Ovo ne podrazumeva da društvo ne sme uopšte da zaključi bilo koji pojedinačni ugovor van svoje posebne pravne sposobnosti (na primer, punovažan je ugovor kada banka zaključi ugovor o građenju sopstvene poslovne zgrade).
- Suština ograničenja: Ovo pravilo označava isključivo da je društvo poslovno nesposobno da se profesionalno bavi delatnošću koja se nalazi izvan okvira njegove pravne sposobnosti.
2. Ograničenje u postupcima prestanka (Stečaj i likvidacija)
- Ograničena poslovna sposobnost: U slučaju otvaranja postupka stečaja ili likvidacije, poslovna sposobnost društva se zakonski ograničava isključivo na poslove koji su neophodni za sprovođenje njegovog prestanka.
- Stečajni upravnik: Tokom stečajnog postupka društvo dobija stečajnog upravnika.
- Pravna analogija (Staraštvo): Postavljanje stečajnog upravnika nad društvom pravno je slično situaciji u kojoj sud fizičkom licu odredi staraoca zbog rasipništva, kako nesavesnim radnjama ne bi više ugrožavalo sopstvene i tuđe imovinske interese.
III PRAVNI POSLOVI I DRUGI IZVORI OBLIGACIJA
1. Pravne radnje na osnovu poslovne sposobnosti
- Zahvaljujući potpunoj poslovnoj sposobnosti, društvo može odmah nakon osnivanja da samostalno zaključuje ugovore i preduzima druge pravne poslove.
- Dopuštene radnje (Primeri): Između ostalog, društvo može samostalno da:
- Daje i prihvata ponude.
- Javno obećava nagrade.
- Izdaje hartije od vrednosti.
2. Sticanje prava i obaveza van pravnih poslova
- Pored ugovora i pravnih poslova, društvo prava i obaveze može sticati i iz svih drugih izvora obligacija:
- Prouzrokovanje štete.
- Pravno neosnovano obogaćenje.
- Nezvano vršenje tuđih poslova.
- Direktno na osnovu zakona.
IV DELIKTNA SPOSOBNOST PRIVREDNOG DRUŠTVA
1. Pojam, sticanje i prestanak
- Definicija: Deliktna sposobnost je sposobnost društva da odgovara za štetu koju prouzrokuje trećim licima (delikt), kao i njegova sposobnost da potražuje naknadu štete kada pretrpi povredu svojih prava ili imovine.
- Vremenski okvir: Društvo postaje deliktno sposobno u času svog osnivanja, a prestaje da to bude u momentu brisanja iz registra.
2. Aktivna deliktna sposobnost (Društvo kao oštećeni)
- Ukoliko pretrpi povredu, privredno društvo može imati položaj oštećenog lica i poseduje zakonsko pravo da potražuje naknadu štete.
- Osnovi potraživanja (Primeri):
- Kada saugovornik prekrši i povredi svoju preuzetu ugovornu obavezu.
- Kada treće lice deliktom ošteti stvar koja je u svojini društva (na primer, kada mu u saobraćajnoj nesreći uništi službeno vozilo).
3. Pasivna deliktna sposobnost (Društvo kao štetnik)
- Zbog postojanja deliktne sposobnosti, privredno društvo može postati štetnik odmah po svom osnivanju.
- Pravna posledica: U tom slučaju, društvo nastupa kao dužnik naknade štete prema oštećenom licu kome je štetu nanelo.
