Oznaka: Deliktna sposobnost privrednog društva

Poslovna i deliktna sposobnost društva

16. avgusta 2026.

I POSLOVNA SPOSOBNOST PRIVREDNOG DRUŠTVA

1. Pojam i mehanizam izražavanja volje

  • Poslovna sposobnost predstavlja sposobnost privrednog društva da sopstvenim izjavama volje (preduzimanjem pravnih poslova) za sebe stiče prava i preuzima obaveze.
  • Pravna priroda društva: Privredno društvo je potpuno poslovno sposobno lice.
  • Zastupanje i izražavanje volje: Budući da je društvo pravno lice, ono po prirodi ne može posedovati sopstvenu svest i volju. Iz tog razloga, pod voljom društva u pravnom prometu podrazumeva se volja fizičkih lica koja su njegovi organi (poput direktora) ili zastupnici.

2. Razlika u odnosu na fizička lica u momentu sticanja i prestanka

  • Fizička lica: Fizičko lice ne stiče poslovnu sposobnost samim rođenjem, već je stiče postepeno, odrastanjem i sticanjem zakonom propisane starosne dobi (punoletstva).
  • Privredna društva: Privredno društvo svoju poslovnu sposobnost stiče odjednom, u punom obimu, već u momentu upisa osnivanja u registar.
  • Prestanak: Poslovna sposobnost društva se u potpunosti gasi njegovim brisanjem iz registra.

II OBIM I OGRANIČENJA POSLOVNE SPOSOBNOSTI

1. Granice poslovne sposobnosti (Pravna sposobnost vs. Profesionalno obavljanje delatnosti)

  • Pravilo: Poslovna sposobnost privrednog društva kreće se u granicama njegove pravne sposobnosti.
  • Dopuštenost pojedinačnih poslova: Ovo ne podrazumeva da društvo ne sme uopšte da zaključi bilo koji pojedinačni ugovor van svoje posebne pravne sposobnosti (na primer, punovažan je ugovor kada banka zaključi ugovor o građenju sopstvene poslovne zgrade).
  • Suština ograničenja: Ovo pravilo označava isključivo da je društvo poslovno nesposobno da se profesionalno bavi delatnošću koja se nalazi izvan okvira njegove pravne sposobnosti.

2. Ograničenje u postupcima prestanka (Stečaj i likvidacija)

  • Ograničena poslovna sposobnost: U slučaju otvaranja postupka stečaja ili likvidacije, poslovna sposobnost društva se zakonski ograničava isključivo na poslove koji su neophodni za sprovođenje njegovog prestanka.
  • Stečajni upravnik: Tokom stečajnog postupka društvo dobija stečajnog upravnika.
  • Pravna analogija (Staraštvo): Postavljanje stečajnog upravnika nad društvom pravno je slično situaciji u kojoj sud fizičkom licu odredi staraoca zbog rasipništva, kako nesavesnim radnjama ne bi više ugrožavalo sopstvene i tuđe imovinske interese.

III PRAVNI POSLOVI I DRUGI IZVORI OBLIGACIJA

1. Pravne radnje na osnovu poslovne sposobnosti

  • Zahvaljujući potpunoj poslovnoj sposobnosti, društvo može odmah nakon osnivanja da samostalno zaključuje ugovore i preduzima druge pravne poslove.
  • Dopuštene radnje (Primeri): Između ostalog, društvo može samostalno da:
    • Daje i prihvata ponude.
    • Javno obećava nagrade.
    • Izdaje hartije od vrednosti.

2. Sticanje prava i obaveza van pravnih poslova

  • Pored ugovora i pravnih poslova, društvo prava i obaveze može sticati i iz svih drugih izvora obligacija:
    • Prouzrokovanje štete.
    • Pravno neosnovano obogaćenje.
    • Nezvano vršenje tuđih poslova.
    • Direktno na osnovu zakona.

IV DELIKTNA SPOSOBNOST PRIVREDNOG DRUŠTVA

1. Pojam, sticanje i prestanak

  • Definicija: Deliktna sposobnost je sposobnost društva da odgovara za štetu koju prouzrokuje trećim licima (delikt), kao i njegova sposobnost da potražuje naknadu štete kada pretrpi povredu svojih prava ili imovine.
  • Vremenski okvir: Društvo postaje deliktno sposobno u času svog osnivanja, a prestaje da to bude u momentu brisanja iz registra.

2. Aktivna deliktna sposobnost (Društvo kao oštećeni)

  • Ukoliko pretrpi povredu, privredno društvo može imati položaj oštećenog lica i poseduje zakonsko pravo da potražuje naknadu štete.
  • Osnovi potraživanja (Primeri):
    • Kada saugovornik prekrši i povredi svoju preuzetu ugovornu obavezu.
    • Kada treće lice deliktom ošteti stvar koja je u svojini društva (na primer, kada mu u saobraćajnoj nesreći uništi službeno vozilo).

3. Pasivna deliktna sposobnost (Društvo kao štetnik)

  • Zbog postojanja deliktne sposobnosti, privredno društvo može postati štetnik odmah po svom osnivanju.
  • Pravna posledica: U tom slučaju, društvo nastupa kao dužnik naknade štete prema oštećenom licu kome je štetu nanelo.