Nepodoban pokušaj postoji kada učinilac pokuša da izvrši krivično delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu.
Dakle, KZ ograničava nepodoban pokušaj na dve situacije:
- Određenim sredstvom se ne može izvršiti krivično delo (odnosno prouzrokovati posledica)
- Reč je o predmetu na kome se ne može preduzeti radnja izvršenja (odnosno prouzrokovati posledica)
Razlikuju se dve vrste nepodobnog pokušaja:
- Apsolutno nepodoban pokušaj – određenim sredstvom ili na određenom predmetu ni pod kojim uslovima nije moguće dovršiti krivično delo.
- Relativno nepodoban pokušaj – kada u konkretnom slučaju, zbog delovanja određenih okolnosti, nije moguće određenim sredstvom ili na određenom predmetu izvršiti krivično delo, odnosno prouzrokovati posledicu.
Granicu između apsolutno i relativno nepodobnog pokušaja nije uvek moguće odrediti, što opravdava rešenje našeg krivičnog zakonodavstva koje ne pravi podelu na ove dve vrste nepodobnog pokušaja.
- ta podela ima određeni značaj kod kažnjavanja za nepodoban pokušaj, ukoliko je moguće izvršiti to razgraničenje
KZ polazi od toga da je kažnjavanje za nepodoban pokušaj opravdano.
- s obzirom da je stepen ugrožavanja zaštićenog dobra niži nego kod običnog pokušaja, zakon predviđa mogućnost oslobođenja od kazne, što uključuje i mogućnost ublažavanja kazne
Nepodoban pokušaj treba razlikovati od tzv. irealnog pokušaja, koji nije kažnjiv
- učinilac veruje da može učiniti krivično delo na način koji je prema životnom iskustvu, odnosno razumnom čoveku, potpuno besmislen
- npr. neko pokušaj da se neko ubije korišćenjem crne magije
