Pravnik

U savremenom smislu ona nastaje relativno skoro, pre nešto više od dva veka.

Krajem 19. i početkom 20. veka dolazi do prodora novih ideja koje prelaze granice kp.

• neki od tih pravaca su samo u izvesnoj meri doprineli razvoju same nauke kp a više su predstavljali doprinos kriminalnoj politici i kriminologiji

Pošto nisu sve krivične nauke bile izdiferencirane postalo je uobičajeno da se svi ti pravci nazivaju krivičnopravnim školama.

• to je u potpunosti samo klasična škola, drugi pravci su se više bavili pitanjima uzroka zločina i mogućim oblicima reakcije na njega
• i danas ima pravaca koji sadrže i kp i kriminalnopolitićku i krimimnološku dimenziju

Ne može se naći kontinuitet između srednjovekovne nauke kp i današnje nauke.

Tek se s pojavom novih ideja koje su potekle od filozofa – Monteskje, Volter, Bekarija (O zločinima i kaznama, 1764 u Livornu) može govoriti o nastanku sistema krivičnih nauka.

• polaze od radikalne kritike tadašnjeg kp i opštih društvenih uslova

Klasična škola:

• prva značajna škola
  • u velikoj meri doprinela razvoju kp dogmatike
• postavila i razradila osnovne pojmove i opšte institute kp
  • stvorila je i sistem u kojem je od značaja međusoban odnos tih pojmova i instituta
• zasluga za usvajanje načela zakonitosti u kp
• insistura na principu pravednosti, srazmernosti, moralne odgovornosti 
• kao kriv. sankciju poznaje samo kaznu sa etičko-retributivnom funkcijom
• nedostatak – rigidnost koja proizilazi is osnovnog polazišta
  • svakom učiniocu se za pričinjeno zlo mora kroz kaznu vratiti zlom
  • ne vidi u kazni i kp sredstvo za postizanje korisnih društvenih funkcija 

Antropološka škola – više kriminološki orijentisana: 

• javlja se kao reakcija na klasičnu školu
• Ćezare Lombrozo – Čovek zločinac je osnivač (lekar)
• orijentiše se na učinioca kd postavivši tezu o rođenom zločincu
• govori o psihičkim i fizičkim anomalijama koje su negde urođene 
  • predodređuju ih da budu zločinci
• ne nailazi na šire prihvatanje 

Italijanska pozitivna škola – umerenija struja nastala od antropološke:

• R. Garofalo
  • shvatanje materijalnog pojma kd
    • prirodni zločin koji predstavlja povredu osećaja samilosti ili poštenja
    • ostalo su artificijelni zločini kao proizvod zakonodavca
• E. Feri
  • 3 vrste faktora deluju kao uzroci:
    • individualni – vezani za ličnost
    • fizički – godišnje doba, klimatske prilike
    • socijalni – društveni odnos
  • učinioce deli na:
    • urođene,
    • slučajne
    • iz navike
    • iz strasti
  • društvo treba da se od kriminaliteta brani merama koje su adekvatne opasnosti učinioca a ne težini kd
  • mere treba da budu neodređenog trajanja

Moderna ili sociološka škola – kao reakcija na klasičnu školu:

• List
• stavlja učinioca u prvi plan
• ne teži radikalnom raskidu sa tradicionalnim kp
• ne prihvata tezu o abnormalnom delinkventu i rođenom zločincu
• stavlja naglasak na socijalne uzroke vršenja zločina
• svrhovitost kp, kazna ima specijalno preventivne zadatke
• zalaže se za uvođenje supstituta kratkotrajnim kaznama lišenja slobode
  • uslovna osuda i novčana kazna

Neoklasična škola – eklektička škola:

• ublažava preterivanja i rigidnost klasične škole
• veliki uticaj na zakonodavstva
• prisutna je i danas u značajnom delu kp literature sa izvesnim izmenama
• umerenost i kompromisna rešenja u pogledu pitanja koja su bila predmet sporenja klasične škole i drugih škola
• karakteristike:
  • polazi od moralne odg. i krivicu učinioca stavlja u prvi plan
  • ne insistira na apsolutnoj slobodi volje
  • kazna je glavna sankcija
  • zalaže se za uvođenje i drugih ks 
    • mere bezbednosti
    • ima učinilaca u odnosu na koje se ne može delovati kaznom
• shvatanje o dualitetu kriv. sankcija
• institut bitno smanjene uračunljivosti
• maloletni učinioci dobijaju više pažnje
  • ks prema maloletnicima imaju posebno mesto

Pokret društvene odbrane:

• dobija na značaju posle 2. svetskog rata
• F. Gramatika:
  • potpuna zamena kp novim sistemom društvene odbrane

Nova društvena odbrana:

• M. Ansel
  • umereniji pravac
  • izjednačava kaznu sa svim drugim sankcijama – merama društvene odbrane 
    • cilj je resocijalizacija učinioca
  • dejuridizacija osnovnih instituta kp
  • kod nas u odnosu na izmene i dopune KZ 1951.
  • opšte razočarenje u orijentaciju na resocijalizaciju dovodi do odustanka od osnovnog nosećeg stuba
  • više je kriminalnopolitički pokret nego kp škola