Pravnik

Ljudske potrebe odnosno želje su neograničene i one predstavljaju pokretački motiv potrošnje.

• Potrošnja predstavlja proces zadovoljenja ljudskih potreba odnosno želja i ona generiše korisnost.
• Korisnost je subjektivna kategorija kojom potrošači ocenjuju stepen zadovoljenja svojih potreba.

Osnovna pretpostavka racionalnog ponašanja je da potrošači teže da maksimiziraju korisnost u potrošnji.

Nivo potrošnje zavisi od nivoa korisnosti koja ta potrošnja generiše pa je stoga bitno da se razmotri funkcionalni odnos izmedju potrošnje i korisnosti. Ta uzročno-posledična veza je takva da promena nivoa potrošnje dovodi do promene nivoa korisnosti.

• Ukupna korisnost je za svaki nivo potrošnje, zbir svih prethodno realizovanih graničnih korisnosti.
• Granična korisnost je prirast ukupne korisnosti do koje dolazi sa konzumiranjem dodatne jedinice dobra
  • zakon opadajuće granične korisnosti podrazumeva da sa povećanjem potrošnje dolazi do opadanja granične korisnosti
    • zbog toga I kriva granične korisnosti uvek ima negativan nagib.
    • pri odredjenom nivou potrošnje, granična korisnost se izjednačava sa nulom.
      • dovodi do maksimizacije ukupne korisnosti, pa time određuje i nivo njegove potrošnje – on bira taj nivo potrošnje.
      • manja potrošnja ne dovodi do maksimizacije korisnosti
      • veća potrošnja može dovesti do negativne granične korisnosti
        • ograničena na ona dobra pri čijem korišćenju dolazi do fiziološki zasnovanih ograničenja u njihovoj potrošnji i to posmatrano na kratak rok (hrana, piće)
        • u slučaju ostalih proizvoda, ne postoji negativna granična korisnost.

Pretpostavljamo da postoji neograničen broj proizvoda izmedju kojih potrošač mora da se opredeli. Preferencije pokazuju potrošačev odnos prema korisnosti u potrošnji različitih dobara i imaju zajedničke karakteristike:

1. potrošači su sposobni da artikulišu i iskazuju svoje preferencije
   • rangiraju poželjnost potrošnje određenih dobara
     • potrošač iskaže da radije prihvata korpu dobara A nego B
     • specijalan slučaj rangiranja je onaj u kom je potrošač indiferentan
       • obe korpe generišu identičnu korisnost.
2. preferencije su tranzitivne tj. konzistentne
   • doslednost potrošača u rangiranju potrošačkih korpi
     • ukoliko potrošač radije bira korpu dobara A u odnosu na korpu dobara B i ukoliko radije bira korpu dobara B u odnosu na korpu dobara C, tada on neminovno radije bira korpu dobara A u odnosu na korpu dobara C
   • posledica je potrošačevog racionalnog ponašanja
3. što više to bolje – viši nivo potrošnje bolji je od nižeg
   • potrošač ako odlučuje između dve korpe koje sadrže ista dobra uvek bira korpu u kojoj ima više bar jednog dobra iz te korpe
   • uvek pozitivna granična korisnost