Pravnik

Krive indiferencije opisuju skup svih kombinacija dobara u potrošnji koje pružaju potrošaču jednaku korist.

• ako se pretpostavi postojanje samo dva potrošačka dobra, kriva indiferencije se mo\e formulisati u dvodimenzionalnom koordinatnom sistemu

Ukupna korisnost raste sa porastom potrošnje bilo kog od dva dobra, a granična korisnost opada sa povećanjem njihove potrošnje.

Kada potrošač slobodno odlučuje između različitih količina jednog i drugog dobra, znači da se potrošnja jednog može supstituisati potrošnjem drugog.

• ako ta dva dobra zadovoljavaju različite potrebe potrošača, postoji supstitucija ali se ne radi o dobrima supstitutima
  • supstituti su dobra koja iste potrebe potrošača zadovoljavaju na sličan način

Kriva indiferencije predstavlja skup tačaka kojima se opisuju kombinacije potrošnje dva dobra prema kojima je potrošač indiferentan.

• opisuju supstituciju potrošnje jednog dobra potrošnjom drugog, a da se pri tome ne menja nivo korisnosti koju uživa potrošač
• npr. Pomeranje potrošnje iz tačke A u tačku B znači da je smanjena potrošnja dobra X , a povećana potrošnja dobra Y, a da pri tome nije promenjena ukupna korisnost potrošaca

Osnovne karakteristike krivih indiferencije:

1. negativan nagib
   • sa smanjenjem potrošnje jednog dobra mora da poraste potrošnja drugog kako bi nivo korisnosti ostao isti
   • posledica postojanja pozitivne granične korisnosti („više je bolje“)
   • nagib krive indiferencije grafički predstavlja graničnu stopu supstitucije
     • koliko je potrebno da se poveća potrošnja jednog dobra da bi, pri jediničnom smanjenju potrošnje drugog dobra, korisnost ostala ista
2. konveksne (ispupčene) ka koordinatnom pocetku
   • što je veća potrošnja jednog dobra, to je manja korisnost dodatne jednice tog dobra
   • posledica opadajuće granične korisnosti
   • s promenom potrošnje menja se i granična stopa supstitucije
     • konveksnost dovodi do promene nagiba krive sa promenom potrošnje jednog odnosno drugog dobra

       Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.
3. beskonačno veliki broj krivih indiferencije za svakog pojedinca.
   • što je kriva indiferencije više udaljena od koordinatnog početka, to je viši nivo korisnosti koju uživa potrošač
4. ne mogu da se seku
   • svaka opisuje poseban nivo korisnosti
   • da nije tako narušila bi se pretpostavka o konzistentnosti preferencija
5. oblik i položaj krivih indiferencija se razlikuje
   • različiti potrošači imaju različite preferencije
   • razlikuje se od jednog potrošača do drugog intenzitet nagiba krivih indiferencije, stepen konveksnosti, položaj u koordinatnom sistemu