- sudske zablude
- neujednačenost sudske prakse – izricanje vrlo različitih sankcija za srodna dela od strane različitih sudova
- ozbiljne posledice na princip ravnopravnosti građana kao jedan od temelja čitavog pravnog sistema
- sudijski izbor i odmeravanje kazne je plod diskrecione ocene
- pobijen stav da najveća diskreciona ovlašćenja ima policija
- faktori koji utiču na to kako će neko biti osuđen:
- legitimni i nelegitimni kriterijumi
- anglosaksonsko pravo predviđa obavezni nivo kazne – mandatorno odmeravanje – mandatory sentence
- licu koje je proglašeno krivim sankcija se ne može izreći u trajanju kraćem od propisanog
- u engleskoj do 1965 za teško ubistvo samo smrtna kazna, sad samo doživotni zatvor
- za silovanje drugi put doživotni zatvor od 1997.
- mnogi modaliteti ograničavanja sudske slobodne ocene su preuzeti kao pravni transplanti iz anglosaksonskog prava
- trajanje sudskog postupka
- dugo trajanje prvostepenog postpka
- neophodno je da se svede na razumne granice
- korupcija u pravosuđu
- na Zapadu ova tema ne izaziva posebnu pažnju i ne pominje se zbog odsustva ideje da to uopšte može biti pojava vredna razmatranja
- u državama trećeg sveta je realan problem
- korupcioni pritisak je jasno izražen
- davanje i primanje mita je uobičajena pojava a postoji zavera ćutanja
Odnos zaprećenih i izrečenih sankcija
Srednja visina kazne propisana je za dela prosečne težine. Kazne teže maksimumu za teža dela a minimum kada se ona smatraju lakšim.
Kazne treba da pokazuju tendenciju da se kreću oko prosečne težine zaprećenih. Ako se približavaju maksimalnim vrednostima govori se o pooštravanju kažnjavanja, ako minimalnom onda ublažavanju.
Sudovi su otporni na promene zbog konzervativnog karaktera tradicionalnih sudskih ovlašćenja.
Kompromisne presude – sudovi donose u situacijama kada ni posle okončanja dokaznog postupka nisu potpuno ubeđeni u postojanje dela
- okrivljenog osuđuju ali mu vanredno ublažavaju kaznu navodeći i argumente
Naše krivično zakonodavstvo se ne bi moglo označiti blagim.
Kaznena represija je naročito bila oštra za verbalne političke delikte.
Problem izrečenih kazni nije u tome da li su one blage ili stroge, već da li odgovaraju strukturi i karakteristikama kriminaliteta u datoj sredini.
Nezavisnost sudstva
Podrazumeva da u konkretnoj krivčnoj stvari sudovi donesu odluku na osnovu zakona i svog sudijskog ubeđenja, nezavisno od bilo kakvog uticaja sa strane.
Počiva na stalnosti sudija kao bitnoj pretpostavci. Sudije ne mogu biti smenjene dok ne ispune godine starosti potrebne za odlazak u penziju ili dok ne istekne mandat.
Izuzetne okolnosti pod kojima sudija može i protiv svoje volje biti razrešen dužnosti.
Naročita vrsta pritiska su javna prozivanja od strane predstavnika izvršnih organa zbog odluke u konkretnoj krivičnoj stvari.
Odomaćio se običaj da nosilac izvršne funkcije kada nije zadovoljan zapreti reizborom sudija.
Tri situacije pokušaja uticaja na sudske odluke_
- pritisak javnog mnjenja
- nisu retki ni napadi na sudije od strane terorističkih organizacija
- pravom regulisano ovlašćenje nosiocima izvršne vlasti da biraju sudove najviših sudova
