Ugovor o glasanju je sporazum kojim se akcionar obavezuje da će svoje pravo glasa na Skupštini vršiti na tačno određen način ili da ga uopšte neće vršiti.
- Ugovorne strane: Zaključuje se između dva ili više lica, pri čemu najmanje jedno lice mora biti akcionar društva, dok druge ugovorne strane mogu biti drugi akcionari ili potpuno treća lica (neakcionari).
Pravna priroda i osnovne karakteristike
- Obligacionopravna priroda: Ovi ugovori nemaju korporativno dejstvo prema samom akcionarskom društvu. Oni proizvode pravna dejstva isključivo inter partes (između lica koja su ga zaključila). U teoriji se smatra da je njihova pravna priroda ugovor o ortakluku.
- Ratio legis (Ekonomska svrha): Osnovni cilj ovog ugovora je sticanje ili zadržavanje kontrole u društvu. On omogućava manjinskim akcionarima da udruživanjem glasova izaberu svoje članove uprave, dok u drugim slučajevima služi za „zatvaranje“ društva (npr. u okviru jedne porodice).
- Zabrana raspolaganja pravom glasa: Vrlo je važno istaći da se ovim ugovorom ne prenosi pravo glasa sa akcije na drugo lice (čime se poštuje pravilo o neodvojivosti prava glasa od same akcije), već se akcionar samo obligaciono obavezuje kako će on lično glasati.
- Vrste ugovora:
- Akcionarski ugovori o glasanju: Zaključuju ih isključivo akcionari međusobno i na njih se shodno primenjuju pravila Zakona o privrednim društvima (ZPD) o ugovorima akcionara.
- Mešoviti ugovori: Gde je bar jedna strana neakcionar. Oni su teorijski i praktično problematičniji jer treća lica nemaju fiducijarnu dužnost lojalnosti prema društvu, a sam dogovor može doći u koliziju sa principom nedeljivosti akcije.
Predmet ugovora
- Obaveza glasanja se može odnositi na:
- Tačno određenu odluku Skupštine (npr. isključivo za izbor članova Odbora direktora).
- Određenu vrstu odluka (npr. samo za mere odbrane od neprijateljskog preuzimanja).
- Sve odluke koje Skupština donosi.
Prava i obaveze članova/akcionara
- Mehanizmi usaglašavanja: Da bi postigli jedinstven stav na Skupštini, ugovarači unapred definišu mehanizam (npr. pravilo jednoglasnosti, glasanje po uputstvu većine iz ugovora, glasanje po instrukcijama trećeg lica ili posrednika).
- Slučajevi ništavosti (POZITIVNO PRAVO): ZPD strogo štiti nezavisnost Skupštine i propisuje dva slučaja u kojima su ovi ugovori apsolutno ništavi:
- Kada se akcionar ugovorom obaveže da će glasati po predlozima ili uputstvima samog društva ili člana uprave.
- Kada se akcionar obaveže da će glasati na određeni način u zamenu za pogodnosti ili usluge koje mu odobri društvo ili član uprave.
- Ratio legis: Ove zabrane sprečavaju upravu da „kupi“ glasove i uzurpira nadležnosti Skupštine, čime se štiti osnovna podela vlasti u akcionarskom društvu.
- Posledice povrede ugovora (Veoma važno za ispit):
- Ukoliko akcionar na sednici Skupštine prekrši ugovor i glasa suprotno dogovoru, taj njegov glas je potpuno punovažan, a doneta skupštinska odluka je zakonita i ne može se pobijati!
- Sankcija za akcionara je isključivo obligacionopravna – on odgovara za naknadu štete drugoj ugovornoj strani. S obzirom na to da je visinu takve štete izuzetno teško dokazati na sudu, u praksi se problem rešava tako što strane u samom ugovoru o glasanju unapred predvide ugovornu kaznu za slučaj kršenja dogovora.
