Dividenda se definiše kroz tri aspekta: ona je osnovno imovinsko pravo akcionara (kompanijskopravni ugao), primarni prihod od akcije (ekonomski ugao) i isplata iz slobodnih sredstava društva (računovodstveni ugao).
- Akcionarsko društvo nema zakonsku obavezu da isplaćuje dividendu – ono može slobodno odlučiti da ostvarenu dobit u celosti ili delimično reinvestira.
- Pravna priroda prava: Nužno je razlikovati dva prava:
- Pravo na apstraktnu (buduću) dividendu: Pripada svakom akcionaru, neraskidivo je vezano za samu akciju i ne može se prinudno ostvariti samo zato što društvo ima novca.
- Pravo na konkretnu (deklarisanu) dividendu: Nastaje tek donošenjem valjane odluke o raspodeli. Tog trenutka se pravo odvaja od akcije, a akcionar prema društvu dobija status poverioca za konkretan iznos.
Pravna priroda i osnovne karakteristike
- Vrste prema vremenu:
- Redovna (godišnja) dividenda: Isplaćuje se na osnovu odluke redovne Skupštine, nakon usvajanja godišnjih izveštaja.
- Privremena dividenda (Međudividenda): Isplaćuje se tokom poslovne godine (između dve Skupštine). U srpskom pravu je dozvoljena, osim ako je izričito zabranjena statutom.
- Vrste prema načinu isplate: Redovno se isplaćuje u novcu. Pod posebnim uslovima može se isplatiti i u akcijama, dok je isplata u stvarima i pravima u našem pravu apsolutno zabranjena.
- Materijalni uslovi za isplatu (Ograničenja): Da bi isplata bila zakonita, moraju postojati raspoloživa sredstva (dobit ili slobodne i nenamenske rezerve) uz obavezno poštovanje strogih testova plaćanja (test bilansa stanja i uspeha).
- Pravilo prioriteta namirenja: Ostvarena dobit ne znači automatski isplatu dividende. Iz dobiti se prvo imperativno moraju pokriti raniji gubici, zatim se sredstva unose u zakonske rezerve, a potom u statutarne rezerve. Dividenda se isplaćuje isključivo iz onog što preostane.
Osnivanje i akti
- Statut društva igra ključnu ulogu u definisanju dividende – on može zabraniti isplatu međudividendi, njime se određuju pravila za popunjavanje statutarnih rezervi (koje prethode dividendi), i on ima prioritet prilikom utvrđivanja „dana dividende“.
Organi društva (Upravljanje) Da bi isplata bila moguća, neophodan je ispunjen formalni uslov – odluka nadležnog organa (koja obavezno mora da sadrži ukupan iznos za isplatu i rok za isplatu).
- Nadležnost Skupštine: Odlučivanje o isplati dividendi nalazi se u primarnoj nadležnosti Skupštine akcionara.
- Uporednopravna napomena: Za razliku od anglosaksonskog prava gde su dividende u domenu uprave, kontinentalni sistem ovu ključnu odluku ostavlja vlasnicima (Skupštini), uz mogućnost delegacije.
- Nadležnost uprave (Izuzetak): Odbor direktora (odnosno Nadzorni odbor) može doneti odluku o isplati međudividende, ali isključivo pod dva stroga uslova:
- Da postoji ovlašćujuća odluka Skupštine ili takvo ovlašćenje u statutu.
- Da je Skupština blagovremeno (u zakonskom roku od 6 meseci) usvojila godišnje finansijske izveštaje.
- Zabrana: Organ uprave ni u kom slučaju ne sme isplatiti međudividendu u akcijama.
Prava i obaveze članova/akcionara
- Dan dividende (Titular prava): Budući da se akcijama svakodnevno trguje, pravo na isplatu ima samo lice koje je bilo akcionar na tačno određeni presek – dan dividende.
- Kod javnih društava, odluka ne sme odrediti ovaj dan ranije od desetog dana pre sednice Skupštine (tzv. dan akcionara).
- Ako se akcija proda nakon dana dividende, pravo na isplatu deklarišane dividende ostaje prodavcu (koji je evidentiran na taj dan), dok kupac dobija pravo samo na eventualne buduće dividende.
- Princip srazmernosti: Pravo na dividendu ostvaruje se isključivo proporcionalno uplaćenom, odnosno unetom ulogu u društvo, a nikako srazmerno pukoj nominalnoj vrednosti akcije.
- Princip jednakog tretmana: Unutar iste klase akcija ovaj princip je nepovrediv (svaki dogovor o favorizovanju u okviru klase je ništav). Odstupanja su dozvoljena samo između različitih klasa (gde povlašćene akcije daju prioritet pri isplati u odnosu na obične).
- Specifičnost isplate u akcijama: Ako se dividenda isplaćuje u akcijama, za to je potrebna saglasnost akcionara te klase. Ako bi se dividenda isplaćivala u akcijama neke druge vrste ili klase, ZPD zahteva izuzetno strogu, duplu većinu: tročetvrtinsku (3/4) većinu klase kojoj se plaća i 3/4 većinu klase u čijim se akcijama plaća.
