Pravnik

Ekonomska nauka se može definisati kao nauka o ponašanju ljudi koji u uslovima oskudnih resursa donose odluke njihovoj alternativnoj upotrebi kako bi ostvarili željene ciljeve.

Uslovi:

1. postoji oskudnost, odnosno ogranicenost resursa kojima se zadovoljavaju ljudske potrebe
   • ljudska ponašanja u slučaju da se radi o resursima koji nisu ograničeni odnosno oskudni ne spadaju u predmet ekonomije
     • vazduh koji dišemo, voda nasred okeana
   • svi resursi se mogu alternativno upotrebiti – za zadovoljenje različitih ljudskih potreba
2. želje su neograničene tako da se ljudi suočavaju sa izborom iz najmanje dva razloga
   1. ljudske potrebe su neograničene a resursi ograničeni što dovodi do neophodnosti izbora između potreba tj njihovog rangiranja po značaju i hitnosti rangiranja
   2. mnogi resursi se mogu alternativno upotrebljavati odnosno mogu alternativno zadovoljavati različite ljudske potrebe
   • ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni neće ni biti mogućnosti izbora
   • u nekim slučajevima ljudi ne žele da se suoče s izborom
     • eliminišu sve alternative opciji za koju se opredeljuju
3. ljudi se racionalno ponašaju tako da se ponašanje može svesti na maksimizaciju ili minimizaciju odredjene vrednosti.
   • pretpostavka da se ljudi racionalno ponašaju, jer ona omogućava predvidljivost tj. konzistentnost ljudskog ponasanja
     • npr. da sa padom cene raste tražnja za robom čija je cena pala
   • iracionalno ponašanje je nepredvidljivo, odnosno nema regularnost
     • zbog toga se ekonomija naziva i nauka o racionalnom izboru

Ekonomska analiza kriminala polazi od toga da su ljudske potrebe neograničene i da svaki pojedinac može alternativno da upotrebi resurse kojima raspolaže pre svega sopstvenu radnu snagu.

1. mogućnost da svoje resurse uloži u delatnosti koje su u skladu sa zakonom
2. alternativa da svoje resurse uloži u delatnosti koje predstavljaju kršenje zakona – da počne da se bavi kriminalom
   • racionalna odluka na osnovu očekivane koristi od kriminala
   • monetarni iskaz druge koristi koju pojedinac može da uživa baveći se kriminalom
   • i na osnovu očekivanih troškova
     • zavise od zaprećene kazne i svih oportunitetnih troškova bavljenja kriminalom

Metodologija ekonomske nauke

Specifičnost ekonomske nauke leži u tome što je ona deduktivna.

• ekonomska nauka polazi od odredjenih polaznih premisa (pretpostavki)
  • osnovne tvrdnje o ljudskom ponašanju, tvrdnje koje se aksiomatski prihvataju, bez potrebe da se empirijski verifikuju, odnosno dokazuju
• na osnovu tih premisa se dedukcijom donose teorijske hipoteze o ljudskom ponašanju
• ono što je neophodno u ovom postupku jeste unošenje radnih pretpostavki

Pretpostavke pojednostavljuju složen svet koji nas okružuje i olakšavaju njegovo razumevanje.

• npr. pri analizi izbora potrošača, pretpostavlja se da postoje samo dva potrošna dobra iako u stvarnom životu postoji daleko više

Funkcija pretpostavki je da omoguće ili olakšaju da se dedukcijom formulišu teorijski nalazi odnosno teorijske hipoteze kojima se opisuje ponašanje ljudi.

Modeli predstavljaju namerno pojednostavljenu stvarnost kako bi se analiza usredsredila na najbitnije uzročno-posledične veze koje se posmatraju.

• mogu biti algebarski, grafički i verbalni

Model predstavlja način na koji se iskazuje odredjeni teorijski nalaz tj. teorijska hipoteza.

• taj nalaz je osnova za predvidjanje tj. iskaz kako će se neka veličina menjati
• npr. predvidjanje glasi: ukoliko dodje do pada cene odredjenog proizvoda ceteris paribus, doći će do rasta tražnje za njim

Ceteris paribus znači – pri čemu se ne menja niti jedna druga veličina.

Relevantnost teorijskih hipoteza

• Pretpostavke nisu u potpunosti realistične budući da predstavljaju aproksimaciju odnosno pojednostavljenje stvarnosti
  • to nam omogućava da stvarnost analiziramo i donesemo zaključke o uzročno-posledičnim vezama koje deluju
  • ako bi pretpostavke u potpunosti bile realistične, ne bi bilo moguće analizirati stvarnost
• modeli nisu realistični – njihova svrha je pojednostavljenje stvarnosti

Dobijeni nalazi tj. teorijske hipoteze se moraju podvrgnuti empirijskoj verifikaciji.

• ako se nalazi mogu empirijski testirati može se govoriti o nauci, a ispitivanje validnosti se prenosi na polje empirijske analize

Ekonomisti se koriste realnim životom kao izvorom na osnovu koga se pristupa empirijskoj verifikaciji.

• pojave se prate redovno ili vanredno, za potrebe nekog istraživanja
• empirijskim istraživanjem se dolazi do potvrdjivanja ili opovrgavanja teorije
  • opovrgavanje teorije vodi ka izmeni postojeće teorije ili ka prelasku na alternativnu teoriju
  • potvrđivanje teorije se nastavlja novim postupcima, na novim podacima itd
    • nikd jedna teorija nije jednom za svagda dokazana već je predmet stalnih neprekidnih provera

Teorija je namenjena objašnjavanju stvarnosti odnosno prakse i različite teorije se nadmeću u tome koja će bolje da objasni stvarnost odnosno praksu. 

Ekonomska nauka i ekonomska politika

Svi nalazi ekonomske nauke predstavljaju pozitivne, vrednosno-neutralne iskaze o svetu koji nas okružuje. U njima se tvrdi kakav svet jeste, a ne kakav treba da bude.

Ovakvi vrednosno-neutralni sudovi koji predstavljaju nalaze ekonomske nauke posledica su činjenice da se ekonomska nauka ne bavi izborom ciljeva pojedinca, odnosno društva tj. ne bavi se razmatranjem koja su to stanja poželjna.

Nasuprot vrednosno neutralnim iskazima, vrednosni ili normativni iskazi nose tvrdnje o tome sta je to pozeljno, a sta ne odnosno kakva politika treba da se vodi. Vrednosni sudovi se nazivaju preskriptivnim jer se njima prepisuje određeno ponašanje odnosno politika. U tom slucaju nije rec o ekonomskoj nauci vec o vodjenju ekonomske politike.