Sticanje stvarnih službenosti na osnovu zakona se ne spominje, iz čega treba zaključiti da se zakonska ogranicenja kvalifikuju kao susedska prava.
Bitne osobine ovih prava su da:
- nastaju neposredno na osnovu zakona
- da se ne upisuju u zemljišne knjige
- da presuda koja se povodom njih donosi ima deklarativan karakter
Zajedničko načelo za sva susedska prava kao ograničenja svojine jeste da se vrše u duhu dobrosusedskih odnosa i uz što manje uznemiravanje vlasnika susedne nepokretnosti.
S obzirom na njihovu sadržinu susedska prava možemo podeliti u 4 grupe:
- susedska prava koja su posledica razgraničenja nepokretnosti
- npr: pravo zajedničke svojine na objektima na samoj međi
- susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da na neki način upotrebljava susednu nepokretnost i da ovo pravo ostvaruje protiv njenog svakodobnog vlasnika
- pravo da pređe na susednu nepokretnost radi prikupljanja plodova koje je vetar naneo tamo
- susedska prava koja se sastoje u pravu svakodobnog vlasnika jedne nepokretnosti da od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti zahteva da svoju nepokretnost ne upotrebljava u određenom pravcu
- da na njoj ne vrši potkopavanje i druge radove kojima se ugrožava stabilnost susednog zemljišta ili zgrade
- susedska prava na osnovu kojih svakodobni vlasnik jedne nepokretnosti može od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti zahtevati neko činjenje
- da uzme učešće u obeležavanju zajedničke međe
1) Susedska prava koja proizilaze iz razgraničenja nepokretnosti:
- prema predratnim pravilima ograde, žive ograde, zidovi, kanali i druge slične pregrade koje se nalaze između susedskih zemljišta, smatraju se za zajedničku svojinu ako se po znacima, natpisima i drugim dokaznim sredstvima drugačije ne pokaže
- oboriva zakonska pretpostavka da se nalaze u zajedničkoj svojini suseda
- drvo na međi je zajednička svojina suseda
- niko ne sme bez dogovora ni drvo ni grane seći
- samo ako čine štetu, uz sudsku odluku se grane mogu poseći
- pošto se svojina drveta određuje prema stablu, a ne žilama, drvo pripada onome na čijoj je zemlji stablo, čak i ako bi grane prešle u susedov vazdušni prostor
- ako trpi grane, ima pravo na plodove koje one daju, ali nema pravo na naknadu štete koje grane svojim hladom pričinjavaju usevima
- niko ne sme bez dogovora ni drvo ni grane seći
2) Prava upotrebljavati susednu nepokretnost
- vlasnik nepokretnosti ima pravo da pređe na susedovo zemljište radi
- hvatanja odbegle ili zalutale životinje, roja pčela
- kupljenja plodova sa svoje voćke
- povraćaja stvari koje su dejstvom prirodnih sila ili slučajno tu dospele
- u slučaju izvođenja građevinskih radova na svom zemljištu, on ima pravo da koristi delove susedovog zemljišta za držanje materijala, postavljanje skele, pristup radnika
- sused čije je zemljište korišćeno ima pravo na naknadu pretrpljene štete
3) Pravo zahtevati od suseda da svoju nepokretnost ne upotrebljava u određenom pravcu
- vlasnik ne sme na svom zemljistu preduzimati radove koji ugrožavaju stabilnost susedovog zemljišta ili zgrade – potkopavanje i drugi radovi
- vlasnik ugroženog zemljišta može zahtevati obustavljanje radova dok se ne preduzmu potrebne mere obezbeđenja
- ako je nemoguće preduzeti uspešne mere, ima pravo da zahteva obustavljanje radova
4) Prava na osnovu kojih svakodobni vlasnik jedne nepokretnosti može od svakodobnog vlasnika druge nepokretnosti zahtevati neko činjenje:
- kad postoji opasnost od rušenja zgrade, sused koji je ugrožen ima pravo da od onoga ko bi bio odgovoran za štetu prouzrokovanu rušenjem zahteva preduzimanje potrebnih mera da se šteta izbegne
- vlasnik nepokretnosti ima pravo zahtevati preduzimanje potrebnih mera da se kišnica sa susedne zgrade ne sliva na njegovo zemljište
