Kategorija: Uvod u krivično pravo

Načelo individualne subjektivne odgovornosti

18. februara 2017.

Ovo načelo ima dva svoja dela:

  1. subjektivna odgovornost – neko može odgovarati za svoje postupke samo ako je kriv, ako postoji subjektivni odnos prema učinjenom delu
  2. individualna odgovornost – postoji zabrana odgovornosti za postupke drugih lica tj. svako odgovara samo za svoje postupke, za ono što je on učinio

Objektivna i kolektivna odgovornost su negacija savremenog krivičnog prava koje je zasnovano na ovom načelu. Razvoj odgovornosti išao je od kolektivne ka individualnoj.

Načelo individualne subjektivne odgovornosti kako se sada shvata znači da svako odgovara samo za svoje postupke prema kojima ima određeni psihički odnos i zbog kojih mu se može uputiti društveno etički prekor.

  • iskuljučuje odgovornost za postupke drugog i odgovornost bez krivice

Krivično zakonodavstvo Srbije:

  • Nema kazne bez krivice (nulla poena sine culpa) – kazna se može izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo (§2KZ).

Izuzetke treba svesti na najmanju moguću meru ako se ne mogu potpuno izbeći.

Iz ovog načela proizilazi zahtev da se zakonskim opisom kd obuhvate samo ona ponašanja koja je moguće izbeći, koja se učiniocu objektivno mogu uračunati – samo ona ponašanja koja su podobna da budu osnov za individualnu, subjektivnu odgovornost.

 

Načelo legitimnosti

18. februara 2017.

Načelo legitimnosti znači da krivičnopravna represija i krivično pravo u celini moraju u suštinskom smislu biti opravdani i nužni.

Legitimnost u najširem smislu znači opravdanost i prihvatljivost određenih ustanova i normi:

  • za procenu legitimnosti su od značaja materijalni, vanpravni kriterijumi
    • sukob legalnosti i legitimnosti – čemu dati prednost
      • opasno je prednost dati legitimnosti pošto ne postoje precizni kriterijumi nego je to stvar vrednovanja
      • prednost se daje legitimnosti samo izuzetno, onda kada je nelegitimnost očigledna i nesporna
      • nelegitimnost nije razlog da se kp norma ne primenjuje nego da se uskladi sa zahtevima legitimnosti
  • od značaja je za stvaranje krivičnog prava a samo izuzetno za njegovu primenu

Osnove i granice krivičnopravne prinude:

  • zaštita čoveka i drugih osnovnih vrednosti su osnov i granice za određivanje kd, propisivanje krivičnih sankcija i primenu u meri u kojoj je to nužno za suzbijanje tih dela (§3KZ)
    • kriminalnopolitički princip ograničenja krivičnopravne represije
  • zahteva svođenje kp zaštite na neophodan minimum
  • krivično pravo treba da bude poslednje sredstvo u zaštiti određenih vrednosti – suzbijanju kriminaliteta
    • supsidijarnost krivičnog prava – ultima ratio u suzbijanju društveno opasnih ponašanja
    • nešto što u jednom društvu jeste ultima ratio u drugom ne mora biti
    • društvene promene i postojeće prilike i uslovi u znatnoj meri određuju da li je kp intervencija u nekom društvu zaista ultima ratio
  • ovaj princip nije sproveden, a kp zaštita se širi i na normativnom planu

 

Načelo zakonitosti

18. februara 2017.

Načelo zakonitosti je podignuto na rang ustavnog načela.

Načelo zakonitosti sadržano je u odredbi člana 1. KZ, nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje, pre nego što je učinjeno nije zakonom bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.

Izražava se latinskom formulacijom nullum crimen, nulla poena sine lege (Fojerbah, nemački teoretičar kp).

Načelo zakonitosti ima garantivnu funkciju koja je značajna s aspekta prava i sloboda građana i ostvarivanja principa pravne države.

Pravna država štiti građane krivičnim pravom ali i od krivičnog prava.

Garantivna funkcija predstavlja protivtežu, ograničenje i korektiv zaštitnoj funkciji krivičnog prava.

  • samoograničenje državne prinude 
  • stvara osećaj sigurnosti da niko neće biti samovoljno krivično gonjen
    • može biti gonjen samo za ono što je unapred bilo propisano kao kd i za šta je bila predviđena sankcija
    • magna charta zločinaca – Listova izreka

Od značaja je i za zaštitnu funkciju krivičnog prava:

  • ostvarivanje generalne prevencije
    • samo unapred propisano kd i kazna mogu da deluju odvraćajuće na potencijalnog učinioca kd
  • ne može se neko smatrati krivim za ponašanje koje nije prethodno bilo predviđeno kao kd

Ima četiri segmenta:

  1. nulla poena sine lege scripta – isključuje primenu nepisanog pre svega običajnog prava
    • lex scripta – pisan zakon – samo pisani krivični zakon može propisati krivična dela i sankcije
  2. nulla poena sine lege praevia – zabrana retroaktivne primene krivičnog zakona
    • lex praevia – prethodan zakon – nema krivičnog dela i krivične sankcija ako to nije bilo propisano krivičnim zakonom pre nego što je kd bilo učinjeno
  3. nulla poena sine lege certa – načelo određenosti, krivičnopravne norme moraju u što je moguće višem stepenu biti određene i precizne
    • lex certa – određen zakon – određeno ponašanje koje predstavlja kd i kazna za njega 
    • izbegavati neodređene norme kao što su generalne klauzule
  4. nulla poena sine lege stricta – zabrana stvaranja prava putem analogije
    • lex stricta – tačan, uzak, izričit zakon – krivični zakon obuhvata samo ono na šta se odnosi a ne i slične situacije
  • teško je reći koji je segment najvažniji, ali pre svega se misli na zabranu povratnog dejstva krivičnog zakona
    • merodavno je pravo koje važi u momentu izvršenja kd

Domen primene:

  • načelo zakonitosti se odnosi na celokupnu materiju krivičnog prava
    • ne treba se prihvatiti da se instituti opšteg dela mogu stvarati i putem običajnog prava i sudske praske ili teorije
  • mora imati sveobuhvatan karakter

Međunarodni krivični sud i međunarodno krivično pravo

18. februara 2017.

Međunarodni krivični sud je osnovan u Rimu 1998. godine na diplomatskoj konferenciji održanoj pod okriljem OUN i usvojen njegov Statut.

  • ako se sa skepsom gleda na ovaj sud, moglo bi se očekivati da se bavi samo kd državljana onih zemalja koja nemaju uticaj
    • svesni nedostataka, tvorci statuta su uneli odredbu koja upućuje na primenu nacionalnog krivičnog prava ako se ne može primeniti međ. pravo one države čije bi pravosuđe bilo nadležno
  • sporno je koliko je osnivanje i rad dva ad hoc tribunala od strane SB OUN „korak u pravom smeru“
    • ubrzali su proces osnivanja stalnog krivičnog suda iako se ne može dati odg. na pitanje zašto samo u slučaju bivše Jugoslavije i Ruande postoje tribunali, a ne i u drugim slučajevima masovnih povreda mhp
    • Međ. kr. sud je značajan napredak u odnosu na statute ad hoc tribunala
      • od 34 člana Statuta za bivšu Jugoslaviju, samo su dva o opštem delu kp, a 4 o posebnom pa progres nije teško postići
      • opravdana je kritika postojećih ad hoc tribunala na šta upućuje način osnivanja stalnog suda i unošenje nekih elementarnih instituta opšteg dela kp u Statut kao i detaljnije regulisanje materije posebnog dela.

Načelo zakonitosti u mkp:

  • nije prihvatljivo da se fleksibilnije shvata
  • moraju da važe isti strogi standardi koji su uobičajeni u krivičnom pravu
  • ne može se bukvalno insistirati na zakonu već na adekvatnom međ. pravnom aktu
  • mora ispunjavati 4 uslova koja načelo zakonitosti postavlja pred zakon u krivičnom pravu – lex praevia, lex certa, lex scripta, lex stricta
  • deklarativno Statut usvaja načelo ali ne obezbeđuje njegovu realizaciju

Izvesno je da kada je reč o delima protiv čovečnosti postoji univerzalna pojava da u toj oblasti ne dolazi do primene nacionalnog krivičnog prava prema svojim državljanima ali će biti kažnjeni strani državljani naročito ako su delo učinili na štetu države koja primenjuje svoje pravo.

  • propisivanje ovih dela ima pretežno simboličku funkciju
  • sastoji se u tome da se želi pokazati moralna osuda inkrimisanih ponašanja
  • prihvatanje mk suda zavisi od volje pojedinih zemalja
  • najuticajnije zemlje mogu da spreče da njihovi građani budu izvedeni pred taj sud

Ostvarenje ideje o međ. krivičnom sudu i međ. krivičnom pravu izgleda bliže posle stupanja na snagu Statuta MKS i posle početka njegovog rada.

Pojam međunarodnog krivičnog prava

18. februara 2017.

Najstarije i najuže značenje pojma međ. kp se odnosi na prostorno važenje kp jedne zemlje.

Često se podrazumeva da je to skup međunarodnih akata koja sadrže obavezu za države koje su ih prihvatile da predvide određena ponašanja kao krivična dela u svom zakonodavstvu.

Međunarodno krivično delo:

  • u širem smislu – sva ona ponašanja za koja je međ. zajednica zainteresovana da budu suzbijana
    • da nac. krivičnim zakonodavstvima budu predviđena kao kd
    • gusarstvo, međunarodni terorizam, otmica vazduhoplova, ilegalni promet droge itd.
  • u užem smislu – ona ponašanja za koja se posle Drugog svetskog rata sudilo u Nirnbergu 46. i Tokiju 48. a koja su potvrđena usvajanjem četiri ženevske konvencije 1949. godine i 2 dopunska rotokola iz 1977.
    • ratni zločini, zločini protiv mira i protiv čovečnosti kao i genocid (uveden 1948).
      • ove konvencije ratifikovala je i naša zemlja i predvidela kd protiv čovečnosti (glava 34.)
  • Nirnberški principi sadrže određena opšta pravila o odg. za međunarodna kd koja su potvrđena od OUN

Danas se sve više govori o međunarodnom kp kao nadnacionalnom pravu koje treba da primenjuje međunarodni krivični sud.

  • zagovornici govore da je moguće primenjivati deo mjp koji se naziva međunarodno humanitarno pravo
    • nije pravo koje može biti neposredan osnov za utvrđivanje individualne krivične odgovornosti i primenu krivičnih sankcija
  • ovo shvatanje je pomognuto osnivanjem Međunarodnog krivičnog suda i usvajanjem njegovog Statuta

Teoretičari krivičnog prava su skeptični u pogledu toga da li postoji mkp koje sadrži više nego obavezu država da u svoje zakonodavstvo unesu kp odredbe, dok su teoretičari mp optimisti u tom pogledu.

  • međunarodno pravo je u teoriji prava i dalje posmatrano kao pravo u nastajanju – in statu nascendi ili „soft law“ pa oni koji se njime bave lako prelaze preko pitanja krivičnog prava

Krivično pravo i moral

16. februara 2017.

Odnos krivičnog prava i morala dolazi do izražaja kod odnosa krivičnog dela i moralnog prestupa.

Postoje tri shvatanja o tome kakav bi taj odnos trebalo da bude:

  1. krivično pravo treba da obuhvati etički minimum – krivična dela su istovremeno najteže povrede morala
  2. krivično pravo treba da bude neutralno u odnosu na moral
  3. krivično pravo treba da ide i dalje pružajući zaštitu moralnim shvatanjima i da razvija i jača nove moralne vrednosti

Postoji opšta saglasnost o postojećem odnosu morala i krivičnog prava.

  • uobičajeno se predstavlja kao odnos dva kruga koji se seku
  • jedan deo ponašanja je istovremeno i kd i moralni prestup

Zajedničke karakteristike:

  • moral vrši i zaštitnu funkciju
  • većina moralnih normi ima i svoj objekt zaštite
    • isti objekt kojem se i krivičnim pravom pruža zaštita
    • ili je neodređen, iracionalan, ili manje vrednosti od onih objekata kojim se zaštita pruža krivičnim pravom

Razlike:

  • kp i moralne norme se razlikuju prema načinu nastanka i subjektima koji ih stvaraju
  • krivično pravo je racionalni normativni sistem, moral se zasniva na emotivnim i iracionalnim razlozima
    • moralne norme se ne moraju nužno obrazlagati racionalnim razlozima
  • pravo mnogo više naglašava spoljnu a moral unutrašnju stranu čovekovog ponašanja
  • poštovanje i primena pravnih normi postiže se prinudom, a kod moralnih postoji dobrovoljnost

Neopravdana je i nerealna težnja da se krivičnim pravom zaštita pruža moralnim shvatanjima pošto onima koja su stvarno usvojena nije ni potrebna kp zaštita.

  • moralna shvatanja ne bi mogla biti objekt krivičnopravne zaštite

Ponašanje koje predstavlja napad na određeno dobro mora biti i predmet moralne osude iz dva razloga:

  1. moral je mnogo ekstenzivniji od krivičnog prava i obuhvata i beznačajne moralne prestupe, sumnjivo je ukoliko neko ponašanje ne predstavlja moralni prestup
  2. krivično pravo je sasvim neefikasno u odnosu na ponašanja koja nisu predmet i moralne osude
    • ako nema konsenzusa većine u pogledu moralne osude, nema opravdanja kp intervencije
    • mora se poći od elementarnih moralnih vrednosti koje prihvata većina ljudi

Nije poželjno težiti moralizaciji krivičnog prava ili juridizaciji morala jer su to dva samostalna normativna sistema.

 

Mesto krivičnog prava u pravnom sistemu

16. februara 2017.

Krivično pravo ne reguliše samostalno neku jasno ograničenu oblast. Sfere koje kp reguliše su već predmet regulisanja pojedinih grana prava u kojima krivično pravo mora da interveniše u izvesnim slučajevima.

Krivično pravo i kazneno pravo u širem smislu

Kazneno pravo u širem smislu sem materijalnog krivičnog prava obuhvata i krivično procesno pravo, krivično izvršno pravo, pravo o privrednim prestupima i prekršajno pravo – grane prava koje su srodne ili imaju iste ciljeve i koje se međusobno dopunjavaju.

Odnos krivičnog i krivičnog procesnog prava:

  • odnos forme i suštine
  • krivično procesno pravo omogućava primenu krivičnog prava
  • razdvajanje nije moguće u potpunosti
    • postoje i dalje instituti koji imaju dvostruku prirodu – i materijalnopravni i procesnopravni karakter
  • i pored mnogih sličnosti kpp sa drugim granama, smatra se da je jača povezanost sa krivičnim pravom
  • samo zbog toga što je neko učinio kd neće doći do primene krivične sankcije
    • iz krivičnog prava proizilazi zahtev države da primeni krivičnu sankciju – zasniva se na pravu države na kažnjavanje – ius puniendi
    • postojanje i osnovanost ovog zahteva utvrđuje se u krivičnom postupku u kome se izriče krivična sankcija

Odnos krivičnog i krivično izvršnog prava

  • krivično izvršno pravo reguliše postupak izvršenja krivičnih sankcija i u funkciji je primene krivičnog prava
  • najopštija načela izvršenja krivičnih sankcija ili neka posebna pitanja izvršenja se ponekad nalaze i u krivičnom zakonodavstvu – npr novčana kazna kod nas (§51KZ)

Odnos krivičnog i prava o privrednim presutpima i prekršajnog prava:

  • razlika prema vrsti i karakteru delikata ove tri grane prava
  • krivična dela u načelu najteža vrsta, prekršaji najlakši delikti a privredni prestupi u sredini
  • privredni prestupi:
    • specifična kategorija delikata koju poznaje samo naše zakonodavstvo
    • njihov učinilac je pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu
    • njihova sudbina je neizvesna jer se nije pokazalo kao adekvatan odgovor na deliktna ponašanja pravnih lica
      • komplikuje se sistem kaznene odgovornosti pravnih lica
  • prekršaji:
    • kvalitativna ili kvantitativna razlika
      • u načelu kvalitativna
        • odraz na planu krivice i socijalno-etičkog prekora
      • u graničnim slučajevima je kvantitativna
        • hipertrofija inkriminacija u kp
        • zakonodavac se često ne pridržava načela da je krivičnopravna represija krajnje sredstvo – ultima ratio

Krivično pravo i ustavno pravo

Krivično pravo mora da polazi od opštih načela pravne države.

Ustav ima zadatak da zaštiti ljudska prava i od krivičnog prava.

  • načela koja su podignuta na rang ustavnih načela kao što je načelo zakonitosti

Ustavno pravo reguliše i pitanja krivičnopravne materije

  • nalaže krivičnopravnu zaštitu nekih vrednosti eksplicitno ili tako što jamči određena prava i slobode građana 
  • izjašnjava se po pogledu nekih sankcija ili tako što ih dozvoljava ili tako što ih zabranjuje (smrtna kazna u našem ustavu)

Krivično pravo pruža krivičnopravnu zaštitu i samom ustavnom uređenju koje je ustavom utvrđeno.

Krivično pravo i druge grane prava

Krivično pravo pruža zaštitu vrlo heterogenim dobrima i povezano je skoro sa svim granama prava.

Krivično pravo je poslednja linija u odbrani društva – supsidijarni i akcesorni karakter krivičnog prava.

Supsidijarni karakter krivičnog prava podrazumeva da krivičnopravna intervencija dolazi u obzir samo kada se drugim granama prava ne može obezbediti dovoljno efikasna zaštita.

Akcesornost krivičnog prava znači da ono ne stvara pravna dobra koja štiti već ih nalazi u oblasti drugih grana prava i to u formi u kojoj već postoje u tim granama prava.

  • krivično pravo se služi terminologijom drugih grana prava u određenoj meri
    • imovina, tuđa pokretna stvar, radni odnos, brak, srodstvo itd
    • imaju isto značenje kao i u granama prava iz kojih potiču
    • izvesne modifikacije ovih pojmova
      • zato se samo uslovno govori o akcesornosti u smislu terminologije

Svođenje krivičnog prava na dopunski, pojačani vid je pojednostavljenje njegovog odnosa sa drugim granama prava.

  • neka dobra se primarno štite krivičnim pravom
  • autonomno je
  • po mnogo čemu se razlikuje od ostalih grana prava

Sličnosti sa određenim granama prava:

  • s građanskim npr – građanskopravna deliktna odgovornost slična kao krivičnopravna odgovornost
    • razlika: u gp može postojati odgovornost i bez krivice

Pojam krivičnog zakona i krivičnog zakonodavstva

16. februara 2017.

Krivični zakon je zakonska norma kojom se reguliše neko pitanje iz oblasti krivičnog prava, bilo njegovog opšteg, bilo posebnog dela.

  • jedna zakonska norma ili
  • sistemski zakon koji reguliše deo materije krivičnog prava.

Krivični zakonik odnosno kodifikacija ili kodeks krivičnog prava je obuhvaćena celokupna materija krivičnog prava.

  • u Srbiji je donet septembra 2005. godine
  • opšti deo (1-112§)
    • pravila i instituti koji su zajednički za sva pojedina krivična dela
    • primenjuje se u odnosu na sva krivična dela, bilo da su ona propisana u KZ ili u sporednom krivičnom zakonodavstvu (§13KZ)
  • posebni deo (113-432§)
    • katalog krivičnih dela, podeljen prema objektu krivičnopravne zaštite

Krivično zakonodavstvo se može odrediti kao skup ili sistem krivičnih zakona koji važe u jednoj zemlji, pod čime se podrazumevaju svi zakoni koji regulišu krivičnopravnu materiju.

  • osim krivičnog zakonika obuhvata i sporedno ili posebno krivično zakonodavstvo
  • u Srbiji ga čine:
    • Krivični zakonik i Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i
    • sporedno krivično zakonodavstvo odnosno kp odredbe koje sadrže pojedini zakoni.
  • opšti i posebni deo 
    • opšti u KZ i ZOMUKD (deo koji se odnosi na maloletne počinioce)
    • posebni deo obuhvata sva kd propisana u KZ i sporednim zakonodavstvima
  • materijalno i procesno krivično zakonodavstvo
  • materijalno:
    • osnovno – Krivični zakonik RS i ZOMUKD
    • sporedno – zakoni koji regulišu različite oblasti
      • uslovno shvatiti jer je reč o određenom broju kd koja su uglavnom rasuta bez sistema i usklađenosti
      • heterogenost – pojedina krivična dela ali ne i opšte odredbe
        • brojni zakoni koji su nedovoljno usklađeni
        • neke odredbe nisu usklađene sa odredbama Opšteg dela KZ
      • zakonodavna tehnika je različita od KZ
        • propisuju se određene imperativne i prohibitivne odredbe
        • na kraju se kd formulišu blanketnim karakterom 
        • „Ko protivno odredbama ovog zakona… kazniće se…“

 

Prostorno važenje krivičnog zakonodavstva

10. februara 2017.

Pravila o prostornom važenju krivičnog zakonodavstva rešavaju pitanje čije će kz u konkretnom slučaju biti primenjeno (koje države).

Svaka država teži da primeni svoje kz kada za to ima interesa.

Četiri principa u krivičnom pravu obezbeđuju primenu ks prema učiniocu kd – teritorijalni, personalni, realni i univerzalni.

Teritorijalni princip:

  • osnovni princip važenja našeg kz §6KZ
  • ostali principi se primenjuju u slučajevima kada se ne može primeniti teritorijalni princip – ako je delo učinjeno u inostranstvu
  • kz Srbije se primenjuje na sva krivična dela koja su učinjena na teritoriji Srbije nezavisno od državljanstva učinioca
    • teritorija – suvozemna teritorija, vodene površine unutar njenih granica, vazdušni prostor nad njima
  • proširen je principom zastave broda i registracije aviona
    • važi za svakoga ko učini kz na domaćem brodu bez obzira gde se nalazi, civilnom vazduhoplovu dok je u letu ili domaćem vojnom vazduhoplovu bez obzira gde se on nalazi
  • krivično zakonodavstvo čini KZ i sve kp odredbe u sporednom kz
  • postoji mogućnost da se krivično gonjenje stranca koji je učinio delo na teritoriji Srbije pod uslovom uzajamnosti ustupi stranoj državi §6, stav 5KZ)
    • Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima 2009. ne postavlja uslove u pogledu vrste ili težine učinjenog dela
  • ako je delo učinjeno na teritoriji Srbije a u stranoj državi je pokrenut ili dovršen krivični postupak, gonjenje u Srbiji po odobrenju rep. javnog tužioca 
  • izuzetak – lica sa potpunim diplomatskim imunitetom, predviđeno mjp a primenjuje se nac. zakonodavstvo
    • procesna smetnja za vođenje krivičnog postupka a ne osnov za isključivanje postojanja kd

Realni princip:

  • krivično pravo jedne države primenjuje se na sva kd učinjena na štetu te države ili njenih građana
  • primarni realni princip 
    • naše kz važi za svakog ko u inostranstvu učini neko kd protiv ustavnog uređenja i bezbednosti RS ili učini delo falsifikovanja novca iz §223. ako se falsifikovanje odnosi na domaći novac
    • važi i za neko od 8 kd terorizma uvedenih ZID KZ 2012.
      • naše kz bez nekih dodatnih uslova se primenjuje na svakog ko u inostranstvu izvrši neko od navedenih kd
        • primaran i obligatoran princip – apsolutna primena našeg prava
    • naše kp će biti primenjeno i kada je učinilac u inostranstvu osuđen i kaznu izdržao
      • strano pravo nema nikakav značaj u ovim slučajevima, strana sudska presuda se samo uračunava u kaznu koju izrekne domaći sud
  • supsidijarni realni princip
    • kz Srbije važi i za stranca koji u inostranstvu učini prema našoj zemlji neko drugo kd a ne samo neko iz člana 7 KZ u odnosu na koji se primenjuje primarni realni princip
    • i za stranca koji učini kd prema državljaninu Srbije
    • potrebno je da se stranac zatekne na teritoriji naše zemlje ili da joj bude ekstradiran §9 stav 1
    • ako je učinjeno prema našoj zemlji – realni princip, ako je na štetu našeg državljanina – pasivni personalni princip 
      • realni princip koji je supsidijarnog karaktera
    • nema potrebe za primenom našeg kp ako je došlo do primene stranog kp

Personalni princip:

  • aktivni personalni princip naše kz važi za državljanina Srbije kad u inostranstvu učini neko drugo kd osim kd obuhvaćenih primarnim realnim principom ako se zatekne na teritoriji naše zemlje ili joj bude ekstradiran
    • primeniće se i na onog učinioca koji je postao državljanin Srbije nakon što je učinio kd
  • razlog primene je da naši državljani dolaskom u Srbiju ne izbegnu odg. za kd učinjena u inostranstvu jer joj ne mogu biti ekstradirani

Univerzalni princip:

  • kz Srbije važi i za stranca koji prema stranoj državi ili prema strancu učini u inostranstvu kd za koje se prema zakonodavstvu te zemlje može izreći zatvor u trajanju od 5 godina ili teža kazna
  • uslovi:
    • da se stranac zatekne na našoj teritoriji a ne bude ekstradiran
    • da je delo kažnjivo po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno
      • izuzetak – ako je u pitanju delo koje se prema pravnim načelima međunarodne zajednice smatra kd
        • gonjenje po odobrenju rep. javnog tužioca
  • sud ne može izreći težu kaznu od one koju predviđa kz zemlje u kojoj je delo učinjeno
  • supsidijarni karakter
  • u praksi se po pravilu vrši ekstradicija stranca ako su ispunjeni uslovi
    • ipak obezbeđuje primenu ks

Posebni uslovi za primenu supsidijarnog realnog principa, personalnog i univerzalnog principa:

  • neće biti primenjeni ako:
    1. učinilac je potpuno izdržao kaznu na koju je u inostranstvu osuđen
    2. učinilac je u inostranstvu pravosnažnom presudom oslobođen, kazna zastarela ili oproštena
    3. ako je prema neuračunljivom učiniocu u inostranstvu primenjena mera bezbednosti
    4. ako je za kd po stranom zakonu potreban zahtev oštećenog a taj zkon nije podnet
      • nepravedno i nepotrebno učinioca u ovim slučajevima ponovo kažnjavati
  • uslov za primenu da se za kd kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo učinjeno
    • izuzetci – ako nije predviđeno u zakonu te zemlje može se goniti u RS ako:
      • ako postoji odobrenje rep. javnog tužioca
      • ako je predviđeno potvrđenim međ. ugovorom

Uračunavanje pritvora i kazne izdržane u inostranstvu:

  • bilo bi nepravedno ako se primeni domaće pravo ne uračunati vreme provedeno u pritvoru ili deo kazne u kaznu izrečenu od strane domaćeg suda
  • ako se ne radi o kaznama iste vrste uračunavanje po oceni suda
  • obavezno je kod primene svih principa prostornog važenja
  • kod supsdijarnog realnog, personalnog i univerzalnog uračunavanje kazne izdržane u inostranstvu samo ako je učinilac delimično izdržao,
    • ako je izdržao u celini do gonjenja neće doći
  • do uračunavanja kod teritorijalnog principa
    • samo ako dođe do primene našeg kp
  • kod primarnog realnog principa neće ni doći do primene stranog kp pa nema potrebe ni za uračunavanjem
    • ako dođe, uvek dođe do uračunavanja

Vremensko važenje krivičnog zakonodavstva

10. februara 2017.

Krivični zakon stupa na snagu onog dana kada je to izričito propisano.

  • vreme od dana donošenja do stupanja na snagu je po pravilu duže nego kod drugih zakona
    • potreba da se građani upoznaju sa novim krivičnim zakonom
  • moguće je da se propiše da neke odredbe kasnije stupaju na snagu u odnosu na ceo zakon
  • često traje duže i od godinu dana
  • ako nije izričito propisan dan stupanja, opšte pravilo je da stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja u službenom glasilu
    • moguće je odrediti i kraće vreme kod krivičnog zakona u načelu ne bi bilo opravdano

Vremensko važenje krivičnog zakona:

  • §5KZ – na učinioca kd se primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja kd

Izuzetak – obavezna retroaktivna primena zakona koji je blaži za učinioca

  • ako je novi zakon stroži, on se ni u kom slučaju ne može retroaktivno primeniti
  • ako se zakon izmeni više puta posle kd primeniće se onaj zakon koji je najblaži
  • prilikom procene se uzimaju u obzir i međuzakoni – interimni zakoni – zakoni koji su važili posle zakona koji je važio u vreme izvršenja kd a pre zakona koji je važio u vreme suđenja
  • procenjivanje da li je jedan zakon blaži
    1. najpovoljnija situacija za učinioca kada novi zakon učinjeno delo uopšte ne predviđa kao krivično – dekriminalizacija
    2. kada predviđa nove osnove isključenja kd
    3. kada predviđa nove osnove za oslobođenje od kazne
    4. kada propisuje blažu kaznu po meri
    5. kada se zakoni razlikuju u pogledu mogućnosti za izricanje kazne
  • prilikom upoređivanja kp odredba se posmatra u celini
    • uzima se u obzir ceo kz, sve odredbe koje su relevantne za konkretan slučaj
    • nije dozvoljeno uzeti rešenja iz posebnog dela novog kz a primeniti odredbe opšteg dela iz ranije važećeg kz ili obrnuto
    • uzimaju se u obzir i drugi zakoni jer od njih često zavisi i postojanje određenih kd
  • ako se ne može utvrditi koji je zakon blaži – primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja kd
    • retroaktivno dakle samo ako je blaži za učinioca, ako nije utvrđeno primenjuje se opšte pravilo – zakon koji je važio u vreme izvršenja kd
  • pri upoređivanju normi imati u vidu konkretan slučaj
    • jedna ista norma može u jednom slučaju biti blaža a u drugom stroža
    • prvo se mora supsumirati činjenično stanje koje postoji u slučaju i pod ranije važeću i pod novu normu pa tek onda odlučiti koju primeniti
  • do kada se može primeniti blaži zakon
    • prihvatljivo je da je moguća primena blažeg i posle donošenja pravosnažne presude ako se o stvari ponovo meritorno odlučuje

Zakoni sa ograničenim vremenskim trajanjem: 

  • u nekim situacijama se reaguje donošenjem zakona koji su stroži
  • posle prolaska vanrednih okolnosti, ti zakoni prestaju da važe
  • problem da li te zakone treba primenjivati se rešava izričitom zakonskom odredbom kojom se isključuje mogućnost primene blažeg zakona u slučaju zakona sa ograničenim vremenskim trajanjem
  • KZ sada rešava ovo pitanje tako što se na učinioca kd koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje taj zakon bez obzira na to kad mu se sudi osim ako tim zakonom nije drukčije određeno
    • kriminalnopolitički argumenti koji ukazuju da zbog specifičnosti zakona sa ograničenim vremenskim trajanjem treba isključiti primenu kasnijeg blažeg zakona

 

Pojam krivičnog prava

10. februara 2017.

Krivično pravo je grana pozitivnog prava čija je osnovna funkcija zaštitna funkcija koju ostvaruje propisivanjem određenih ponašanja kao krivičnih dela i krivičnih sankcija za ta dela kao i uslova za njihovu primenu prema učiniocima krivičnih dela.

Cilj krivičnog prava je suzbijanje kriminaliteta. Krivično pravo je nužno za zajednički život ljudi.

  • zasniva na pretpostavci da većina građana neće vršiti krivična dela
  • samo manjina vrši krivična dela
  • nije moguće uvek primeniti krivične sankcije.
  • nije ni poželjno primeniti sankcije na svakog učinioca krivičnog dela
    • česta primena kazne i drugih sankcija otupljuje njihovu oštricu.
  • suviše selektivna i retka primena krivičnog prava slabi njegovu zaštitnu funkciju.

Krivično pravo je zakonsko pravo odnosno zasnovano je na zakonu.

  • jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma je zakon

Krivično pravo u objektivnom smislu je sistem zakonskih normi i deo pozitivnog prava.

  • uobičajeno se smatra u objektivnom smislu ako drukčije nije naglašeno
  • dve celine na koje se krivično pravo deli su
    • opšti deo i
      • sadrži odredbe relevantne za sve ili većinu krivičnih dela
    • posebni deo
      • sadrži zakonske norme kojima se predviđaju pojedina krivična dela

Krivično pravo u subjektivnom smislu je pravo na kažnjavanje (ius puniendi) i pripada samo državi.

  • zasniva se na državnoj prinudi
  • kao grana prava i kao deo javnog prava državno pravo
  • njegove granice se moraju iznova preispitivati

Naziv krivično pravo je prihvatljiviji od kaznenog jer kazna ne samo da nije jedina krivična sankcija nego se i vezuje za centralni pojam na kome se zasniva krivično pravo – krivica.

Sredstva suzbijanja društveno opasnih ponašanja:

  • represivna
    • primena sankcije u odnosu na već učinjeno krivično delo
    • okrenuta su prošlosti
    • krivično pravo
      • krajnji cilj je ipak prevencija
      • represija je u funkciji prevencije
  • preventivna
    • nastoji se sprečiti društveno opasno ponašanje pre nego što je učinjeno
    • okrenuta su budućnosti
    • mere i aktivnosti u oblasti socijalne politike

Fragmentarni karakter krivičnog prava se ogleda u tome što ono treba da pruža zaštitu samo određenim vrednostima, najvrednijim a ne svim dobrima.

  • ni ta zaštita nije potpuna već se štite samo od najopasnijih oblika napada

Mapa uma