Pravnik

Krivično pravo ne reguliše samostalno neku jasno ograničenu oblast. Sfere koje kp reguliše su već predmet regulisanja pojedinih grana prava u kojima krivično pravo mora da interveniše u izvesnim slučajevima.

Krivično pravo i kazneno pravo u širem smislu

Kazneno pravo u širem smislu sem materijalnog krivičnog prava obuhvata i krivično procesno pravo, krivično izvršno pravo, pravo o privrednim prestupima i prekršajno pravo – grane prava koje su srodne ili imaju iste ciljeve i koje se međusobno dopunjavaju.

Odnos krivičnog i krivičnog procesnog prava:

• odnos forme i suštine
• krivično procesno pravo omogućava primenu krivičnog prava
• razdvajanje nije moguće u potpunosti
  • postoje i dalje instituti koji imaju dvostruku prirodu – i materijalnopravni i procesnopravni karakter
• i pored mnogih sličnosti kpp sa drugim granama, smatra se da je jača povezanost sa krivičnim pravom
• samo zbog toga što je neko učinio kd neće doći do primene krivične sankcije
  • iz krivičnog prava proizilazi zahtev države da primeni krivičnu sankciju – zasniva se na pravu države na kažnjavanje – ius puniendi
  • postojanje i osnovanost ovog zahteva utvrđuje se u krivičnom postupku u kome se izriče krivična sankcija

Odnos krivičnog i krivično izvršnog prava

• krivično izvršno pravo reguliše postupak izvršenja krivičnih sankcija i u funkciji je primene krivičnog prava
• najopštija načela izvršenja krivičnih sankcija ili neka posebna pitanja izvršenja se ponekad nalaze i u krivičnom zakonodavstvu – npr novčana kazna kod nas (§51KZ)

Odnos krivičnog i prava o privrednim presutpima i prekršajnog prava:

• razlika prema vrsti i karakteru delikata ove tri grane prava
• krivična dela u načelu najteža vrsta, prekršaji najlakši delikti a privredni prestupi u sredini
• privredni prestupi:
  • specifična kategorija delikata koju poznaje samo naše zakonodavstvo
  • njihov učinilac je pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu
  • njihova sudbina je neizvesna jer se nije pokazalo kao adekvatan odgovor na deliktna ponašanja pravnih lica
    • komplikuje se sistem kaznene odgovornosti pravnih lica
• prekršaji:
  • kvalitativna ili kvantitativna razlika
    • u načelu kvalitativna
      • odraz na planu krivice i socijalno-etičkog prekora
    • u graničnim slučajevima je kvantitativna
      • hipertrofija inkriminacija u kp
      • zakonodavac se često ne pridržava načela da je krivičnopravna represija krajnje sredstvo – ultima ratio

Krivično pravo i ustavno pravo

Krivično pravo mora da polazi od opštih načela pravne države.

Ustav ima zadatak da zaštiti ljudska prava i od krivičnog prava.

• načela koja su podignuta na rang ustavnih načela kao što je načelo zakonitosti

Ustavno pravo reguliše i pitanja krivičnopravne materije

• nalaže krivičnopravnu zaštitu nekih vrednosti eksplicitno ili tako što jamči određena prava i slobode građana 
• izjašnjava se po pogledu nekih sankcija ili tako što ih dozvoljava ili tako što ih zabranjuje (smrtna kazna u našem ustavu)

Krivično pravo pruža krivičnopravnu zaštitu i samom ustavnom uređenju koje je ustavom utvrđeno.

Krivično pravo i druge grane prava

Krivično pravo pruža zaštitu vrlo heterogenim dobrima i povezano je skoro sa svim granama prava.

Krivično pravo je poslednja linija u odbrani društva – supsidijarni i akcesorni karakter krivičnog prava.

Supsidijarni karakter krivičnog prava podrazumeva da krivičnopravna intervencija dolazi u obzir samo kada se drugim granama prava ne može obezbediti dovoljno efikasna zaštita.

Akcesornost krivičnog prava znači da ono ne stvara pravna dobra koja štiti već ih nalazi u oblasti drugih grana prava i to u formi u kojoj već postoje u tim granama prava.

• krivično pravo se služi terminologijom drugih grana prava u određenoj meri
  • imovina, tuđa pokretna stvar, radni odnos, brak, srodstvo itd
  • imaju isto značenje kao i u granama prava iz kojih potiču
  • izvesne modifikacije ovih pojmova
    • zato se samo uslovno govori o akcesornosti u smislu terminologije

Svođenje krivičnog prava na dopunski, pojačani vid je pojednostavljenje njegovog odnosa sa drugim granama prava.

• neka dobra se primarno štite krivičnim pravom
• autonomno je
• po mnogo čemu se razlikuje od ostalih grana prava

Sličnosti sa određenim granama prava:

• s građanskim npr – građanskopravna deliktna odgovornost slična kao krivičnopravna odgovornost
  • razlika: u gp može postojati odgovornost i bez krivice