Pravnik

Pojam kapitala u pravu akcionarskih društava je višeznačan. Pored osnovnog i neto kapitala, za kompanijsko pravo su praktično i teorijski relevantne tri osnovne podele kapitala:

1. Nominirani i nenominirani kapital.
2. Izdati i neizdati (odobreni) kapital.
3. Upisan, uplaćen i neuplaćen kapital.

Pravna priroda i osnovne karakteristike

• Nominirani i nenominirani kapital (Računovodstvena podela sopstvenog kapitala u pasivi):
  • Nominirani kapital: On je podeljen na akcije i u potpunosti se izjednačava sa pojmom osnovnog kapitala.
  • Nenominirani kapital: Nije podeljen na akcije (npr. neraspoređena dobit i sve vrste rezervi). Akcionarsko društvo ne mora nužno da ima ovaj kapital, ali ako ga ima, on direktno utiče na tržišnu vrednost akcija.
• Izdati i neizdati (odobreni) kapital:
  • Izdati kapital: Predstavlja zbir nominalnih (računovodstvenih) vrednosti faktički izdatih (emitovanih) akcija i nema razlike između njega i osnovnog kapitala.
  • Neizdati kapital (Odobreni kapital): Čine ga akcije čije je izdavanje samo odobreno, ali još uvek nisu izdate. Za razliku od osnovnog kapitala, akcionarska društva ne moraju imati odobreni kapital.
• Upisan, uplaćen i neuplaćen kapital:
  • Upisan kapital: Predstavlja akcije koje su dobile svog imaoca (upisnika).
  • Uplaćen kapital: Iznos uloga koji su akcionari faktički u celosti uneli u društvo (potpuno uplaćene akcije).
  • Neuplaćen kapital: Nastaje kada akcionari ne unesu uloge u celosti i predstavlja razliku između upisanog i uplaćenog kapitala. Ovi podaci se obavezno registruju i objavljuju radi zaštite i informisanja trećih lica.

Osnivanje i akti

• Institut odobrenog kapitala se konstituiše i utvrđuje isključivo statutom akcionarskog društva, i to prvim statutom (prilikom osnivanja) ili njegovim naknadnim izmenama.

Organi društva (Upravljanje) Ovaj deo je ključan jer se tiče odobrenog kapitala i odstupanja od redovnih pravila korporativnog upravljanja:

• Delegacija nadležnosti: Statutom ili odlukom Skupštine može se dati ovlašćenje organima uprave (Odbor direktora ili Nadzorni odbor) da sami izdaju odobrene akcije u određenom roku.
• Rok: To ovlašćenje uprave ne može trajati duže od 5 godina, ali se odlukom Skupštine ili izmenom statuta može produžavati neograničen broj puta (pri čemu nijedno produženje ne sme biti duže od 5 godina).
• Ratio legis: Formiranje odobrenog kapitala pojeftinjuje i ubrzava postupak povećanja kapitala prenošenjem odluke sa Skupštine na upravu. Uprava ovo ovlašćenje može koristiti i kao efikasnu meru odbrane od neprijateljskog preuzimanja. Ovo je ujedno i jedini izuzetak od imperativnog principa da o emisiji akcija u srpskom pravu odlučuje isključivo Skupština.
• Zakonska ograničenja uprave (POZITIVNO PRAVO): Zakon propisuje striktna ograničenja za izdavanje odobrenih akcija:
  1. Broj odobrenih akcija uvek mora biti manji od polovine (50%) broja izdatih običnih akcija.
  2. Ove akcije se mogu izdati isključivo radi povećanja osnovnog kapitala novim ulozima ili za ostvarivanje prava imalaca zamenljivih obveznica i varanata.

Prava i obaveze članova/akcionara

• Pravo prečeg upisa (kupovine): Kod izdavanja odobrenog kapitala, postojeći akcionari zadržavaju pravo prečeg upisa tih akcija. Ovo pravo se može ograničiti ili isključiti isključivo strogom odlukom Skupštine donetom tročetvrtinskom većinom (3/4) glasova prisutnih akcionara te klase.
• Obaveze kod neuplaćenog kapitala: Akcionari koji imaju delimično uplaćene akcije imaju strogu obavezu unošenja ostatka uloga. Zakon izričito zabranjuje oprost ovog duga, a u slučaju kašnjenja akcionar je dužan da naknadi štetu i može biti isključen iz društva.
• Princip srazmernosti: Sve dok svoj ulog ne unesu u celosti, akcionari svoja prava ostvaruju isključivo srazmerno unetom (uplaćenom) ulogu.