Šteta predstavlja umanjenje nečije imovine ili nanošenje fizičkog, odnosno psihičkog bola, i osnovni je uslov za nastanak građanskopravne odgovornosti. Prema našem pravu, šteta se deli na dve osnovne kategorije: imovinsku (materijalnu) i neimovinsku (nematerijalnu, moralnu).
- Imovinska šteta: Umanjenje imovine koje se može novčano izraziti, a javlja se u dva oblika:
- Stvarna šteta (damnum emergens): Gubitak postojeće imovinske vrednosti ili umanjenje postojeće imovine (npr. uništenje stvari, troškovi lečenja, troškovi popravke vodovodne cevi kako bi se sprečilo veće oštećenje).
- Izgubljena dobit (lucrum cessans): Neostvarena imovinska vrednost koja bi, prema redovnom toku stvari, ušla u imovinu oštećenog da nije bilo štetnog događaja (npr. izgubljena zarada krojača usled telesne povrede).
- Neimovinska šteta: Subjektivnog je karaktera i, prema članu 155. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), definisana je kao nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (npr. duševni bol usled smrti bliskog lica, povrede časti ili unakaženosti).
- Napomena: Jednom istom štetnom radnjom štetnik može prouzrokovati samo imovinsku, samo neimovinsku, ili istovremeno obe vrste štete (kumulacija).
Pravila o naknadi štete
- Glavna pravna posledica prouzrokovanja štete je obaveza njene naknade, čija se pravila razlikuju u zavisnosti od vrste štete.
- Naknada imovinske štete:
- Naturalna restitucija (Naknada u naturi): Dovođenje oštećene stvari u prvobitno stanje (popravka) ili davanje druge stvari istih osobina i vrednosti.
- Novčana naknada: Dosuđivanje određenog novčanog iznosa prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.
- Dejstvo i cilj: Naknada se ravna isključivo prema veličini štete, nezavisno od stepena krivice, jer cilj građanske odgovornosti nije kažnjavanje (kao u krivičnom pravu), već da se imovina oštećenog vrati u stanje pre štetnog događaja.
- Naknada neimovinske štete:
- Nenovčana naknada: Predviđena za specifične slučajeve poput povrede časti, ugleda i slobode, a ogleda se u opozivu uvrede, javnom izvinjenju ili objavljivanju presude, čime se direktno otklanjaju duševne patnje (npr. objavljivanjem krivične presude za klevetu vraća se dobar glas oštećenom). Može se kombinovati sa novčanom naknadom.
- Novčana naknada (Satisifakcija): Dosuđivanje novčanog iznosa za pretrpljene fizičke i duševne bolove i strah, koja se dosuđuje nezavisno od imovinske štete. Naš ZOO ovo dopušta na vrlo širokoj osnovi za gotovo sve važne slučajeve (povreda slobode, ugleda, porodičnog mira, smrt bliskog lica).
Smanjenje naknade štete ispod njenog stvarnog iznosa (Čl. 191 ZOO)
- Pravilo: Iako je osnovno načelo da se šteta nadoknađuje u potpunosti, sud može obavezati štetnika da isplati manji iznos od stvarne štete.
- Uslovi za primenu: Kumulativno se zahteva da šteta nije prouzrokovana namerno niti krajnjom nepažnjom (već običnom nepažnjom), te da je štetnik slabog imovnog stanja.
- Ratio legis (Svrha pravila): Ovo je izraz moralizacije prava. Zakonodavac želi da spreči potpuno ekonomsko ruiniranje (dovođenje u oskudicu) štetnika koji zaslužuje takav obzir zbog odsustva teške krivice.
Pravni standard odmeravanja novčane naknade neimovinske štete
- Prilikom dosuđivanja novčane naknade za neimovinsku štetu, sud postupa po pravnom standardu gde „vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada“. Sud ceni intenzitet i trajanje bola i straha u svakom konkretnom slučaju.
U teoriji postoji spor oko opravdanosti novčane naknade neimovinske štete: dok negativna teorija smatra da se ljudska ličnost i bol ne mogu meriti novcem niti komercijalizovati, naš ZOO u potpunosti prihvata pozitivnu teoriju (teoriju satisfakcije). Po pozitivnoj teoriji, cilj novčane naknade nije da izmeri bol, već da oštećenom omogući da sebi pribavi neku prijatnost ili radost, čime će ublažiti narušenu psihičku ravnotežu (bolja je i nesavršena naknada nego nikakva).
