Pravnik

Javno i nejavno privredno društvo

Pojam/Definicija:

• Javno društvo je ono čijim se hartijama od vrednosti (npr. akcijama ili obveznicama) javno trguje.
• Nejavno društvo je svako društvo koje nije javno, što obuhvata društva koja po svojoj prirodi ne izdaju hartije od vrednosti (npr. ortačko društvo, DOO), kao i ona koja su hartije izdala, ali isključivo nejavno.
• Razgraničenje od javnog preduzeća: Javno društvo nije isto što i javno preduzeće. Javno preduzeće je državno preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa i po pravilu je nejavno društvo, osim ukoliko ne izda hartije kojima se javno trguje.

Pravna priroda i osnovne karakteristike:

• Nadzor i dozvole: Da bi se hartije uključile na javno tržište i da bi se njima trgovalo (najčešće na berzi), društvo mora dobiti dozvolu od nadležnog državnog organa, što je u Srbiji Komisija za hartije od vrednosti.
• Stroži pravni režim: Pravni režim koji se primenjuje na javna društva znatno je stroži od onog za nejavna, a pravila su najvećim delom prinudne (imperativne) prirode.

Osnivanje i akti (Sticanje statusa javnog društva):

• Najvažnija i najčešća vrsta javnog društva je javno akcionarsko društvo (AD).
• AD može uvesti svoje akcije u javnu trgovinu na dva načina:
  1. Javna emisija: Prodaja novoizdatih akcija prvim imaocima putem objavljivanja javne ponude.
  2. Objavljivanje prospekta: Uvođenje prethodno nejavno izdatih akcija u javnu trgovinu, čime se dotadašnje nejavno AD faktički pretvara u javno.
• Ograničenja predmeta emisije: Isključivo akcionarsko društvo sme da izdaje akcije. Sva ostala pravna lica (uključujući zadruge ili državu) mogu biti javni izdavaoci, ali smeju da obave javnu emisiju isključivo obligacionih hartija (npr. obveznica), izuzev ukoliko se kroz taj postupak ne pretvaraju u AD. Takođe, nejavno AD ne sme javno da izdaje akcije, osim u zakonom strogo propisanim izuzecima.

Prava i obaveze (Transparentnost i izveštavanje):

• Obaveza informisanja: Bitan zakonski uslov za svako javno društvo jeste obaveza da redovno (npr. godišnje ili polugodišnje) objavljuje izveštaje o svom stanju i poslovanju, kako bi ulagači na tržištu bili adekvatno informisani.
• Sankcije za povredu pravila tržišta: Ukoliko bi se objavljivale ponude i javno trgovalo hartijama koje su nejavno izdate, takva radnja predstavlja kazneno delo, jer samo hartijama javnog društva sme da se trguje na javnom tržištu.

Prestanak/Statusne promene (Povlačenje sa tržišta):

• Prestanak svojstva javnog izdavaoca: Specifične obaveze koje društvo ima kao javno (poput izveštavanja Komisije i javnosti) prestaju u trenutku kada društvo povuče svoje hartije sa javnog tržišta (na primer, kada isplati sve obveznice njihovim imaocima).

Uporedno pravo i istorijski kontekst (Napomena): Iako u svim državama brojčano dominiraju nejavna društva, javna društva su po pravilu ekonomski najmoćnija. U anglosaksonskom (common law) sistemu dominira raspršeno akcionarstvo, gde se akcije nalaze u rukama velikog broja sitnih ulagača bez apsolutne kontrole, dok se u evropskim kontinentalnim sistemima (npr. Nemačka, Francuska) privreda češće finansira bankarskim kreditima, a AD uglavnom kontroliše jedan ili nekolicina vladajućih akcionara.

Trajno i privremeno privredno društvo

Pojam/Definicija:

• Trajno društvo je ono koje je osnovano sa namerom da postoji i posluje na neodređeno vreme.
• Privremeno društvo je ono čiji je vek trajanja ograničen i unapred određen.

Pravna priroda i osnovne karakteristike:

• Zakonska pretpostavka trajnosti: S obzirom na to da društvo kao pravno lice nezavisno od ljudskog veka može trajati znatno duže od svojih osnivača, zakon postavlja oborivu pretpostavku: svako društvo se smatra trajnim, osim ukoliko u osnivačkom aktu nije izričito određeno da je privremeno.
• Načini ograničenja trajanja: Vek trajanja privremenog društva može biti ograničen na tri načina:
  1. Protokom određenog roka (npr. osniva se na period od tri godine).
  2. Nastupanjem određenog događaja (npr. traje do trenutka pripajanja drugom društvu).
  3. Ostvarenjem specifičnog cilja zbog kog je osnovano (npr. traje isključivo dok se ne završi izradnja određenog mosta, pনিমruge ili brane).

Osnivanje i akti:

• Osnivački akt: Vreme trajanja društva obavezno se definiše u osnivačkom aktu. Ukoliko se taj podatak izostavi, primenjuje se pomenuta zakonska pretpostavka o trajnosti.
• Registracija promene: Da bi privremeno društvo produžilo svoj vek (bilo kao trajno ili na novi privremeni period), neophodno je da nadležni organ donese odgovarajuću odluku koja se obavezno registruje.

Organi društva i pravila odlučivanja (Produženje trajanja):

• Ukoliko članovi žele da izbegnu gašenje privremenog društva, oni moraju doneti odluku o produženju pre isteka vremena, nastupanja događaja ili ostvarenja cilja. Zakon o privrednim društvima (ZPD) propisuje stroge većine za ovu odluku:
  • Ortačko i komanditno društvo: Odluka zahteva apsolutnu jednoglasnost svih ortaka.
  • Društvo s ograničenom odgovornošću (DOO): Odluku donosi Skupština društva kvalifikovanom, dvotrećinskom (2/3) većinom ukupnog broja glasova po kapitalu svih članova društva.
  • Akcionarsko društvo (AD): Odluku donosi Skupština akcionara tročetvrtinskom (3/4) većinom glasova onih akcionara koji su pristupili na sednicu (po kapitalu).

Prestanak/Statusne promene:

• Prestanak društva: Ukoliko privremeno društvo ne donese gorenavedenu odluku o produženju trajanja blagovremeno (pre nego što se ostvari uslov iz osnivačkog akta), društvo po sili zakona ulazi u fazu prestanka.

Samostalna i povezana privredna društva

Pojam/Definicija:

• Kriterijum podele: Prema kompanijsko-pravnom odnosu sa ostalim društvima, privredna društva se dele na samostalna i povezana.
• Samostalna društva su ona koja ne stoje ni u kakvoj kompanijsko-pravnoj vezi sa drugim privrednim subjektima.
• Povezana društva su ona koja su sa jednim ili više drugih društava povezana ulaganjem kapitala ili ugovorom. Ovako povezana društva u pravnom prometu zapravo čine grupu privrednih društava.

Pravna priroda i osnovne karakteristike (Mehanizmi kontrole):

• Suština povezivanja leži u uspostavljanju kontrole nad donošenjem odluka, a društvo može uspostaviti kontrolu nad drugim društvom na dva osnovna načina:
  1. Vladaće (kontrolno) učešće u osnovnom kapitalu: Omogućava vlasniku odlučujući uticaj na donošenje odluka u organima društva. Ono je najčešće većinsko učešće (učešće veće od polovine osnovnog kapitala), ali može biti i znatno manje (npr. 10%, 20% ili 30%) ukoliko je kapital društva visoko raspršen, te takav član nema ozbiljnog takmaca pri glasanju na Skupštini.
  2. Ugovor o kontroli: U situacijama kada jedno ekonomski nadmoćno društvo nema vladajuće učešće u kapitalu drugog društva, ono ga može podrediti sebi putem ugovora. Podređeno društvo se obavezuje da u poslovanju izvršava naloge nadređenog društva, dok nadređeno društvo preuzima obavezu da mu nadoknadi sve gubitke koji nastanu kao posledica takvog poslovanja.

Organi društva (Hijerarhijska struktura upravljanja u grupi):

• U zavisnosti od mesta u hijerarhijskoj strukturi upravljanja, povezana društva se dele na:
  • Društvo majka (vladajuće/krovno društvo): Društvo koje ima kontrolu i upravlja jednim ili više drugih društava,.
  • Društva ćerke (zavisna društva): Društva koja su direktno podređena društvu majci.
  • Društva sestre: Društva koja su međusobno na istoj hijerarhijskoj lestvici unutar grupe, jer njima direktno upravlja isto društvo majka.
  • Društva unuke: Društva koja su podređena društvima ćerkama, te su posredno pod kontrolom društva majke.

Ratio legis (Zaštita konkurencije i poverilaca): Za poslovanje grupa društava važi poseban pravni režim zbog visoke opasnosti od zloupotreba, poput prelivanja kapitala na štetu manjinskih članova ili izigravanja poverilaca. Takođe, njihovo stvaranje, povezivanje i poslovanje nalazi se pod stalnim i strogim nadzorom državnih organa nadležnih za zaštitu konkurencije (antimonopolskih organa), kako bi se sprečilo monopolizovanje tržišta.