Predistražni postupak prema maloletnicima

Objavljeno autor: Ted

Kao i opšti krivični postupak, postupak prema maloletnicima je dinamičnog karaktera i odvija se kroz nekoliko sukcesivnih faza:

  • Predistražni postupak – predstavlja neformalni uvodni stadijum koji prethodi pokretanju formalnog sudskog postupka.
  • Pripremni postupak prema maloletniku – prva formalna faza sudskog karaktera.
  • Postupak pred većem za maloletnike – centralna faza suđenja koja se može odvijati u dve procesne forme:
    • održavanjem sednice veća, ili
    • održavanjem glavnog pretresa.
  • Postupak povodom pravnih lekova.

PREDISTRAŽNI POSTUPAK I PRIKUPLJANJE OBAVEŠTENJA

A. Karakter radnji i rukovođenje

  • Nadležnost: Predistražni postupak je u nadležnosti policije, ali njime rukovodi javni tužilac za maloletnike.
  • Pravna priroda radnji: Radnje su po pravilu neformalnog karaktera, ali pojedine radnje (poput saslušanja maloletnika od strane policije ili određenih veštačenja) mogu imati i formalni karakter i služiti kao dokaz u postupku.

B. Pravila o obavljanju informativnog razgovora (Prikupljanje obaveštenja)

Kada policija prikuplja obaveštenja od maloletnika, primenjuju se stroga zaštitna pravila:

  • Specijalizacija: Razgovor obavlja isključivo policajac za maloletnike (službeno lice koje je steklo posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih).
  • Obavezno prisustvo: Razgovor se mora obaviti u prisustvu maloletniku bliskih lica: roditelja, usvojioca ili staraoca.
  • Izuzetak (Uloga organa starateljstva): Ako policija iz objektivnih razloga ne može da obezbedi prisustvo roditelja, usvojioca ili staraoca (npr. maloletnik nema roditelje, nema stalno boravište, socijalno je zapušten), prikupljanje obaveštenja se realizuje uz prisustvo predstavnika organa starateljstva.

POKRETANJE POSTUPKA I EKSKLUZIVITET JAVNOG TUŽIOCA

A. Načelo ekskluziviteta

  • Pravilo: Krivični postupak prema maloletniku za sva krivična dela pokreće se isključivo po zahtevu javnog tužioca za maloletnike.
  • Zabrana supsidijarnog i privatnog tuženja: U ovom postupku nije moguće krivično gonjenje po zahtevu oštećenog kao tužioca (supsidijarni tužilac), niti po privatnoj tužbi.

B. Postupanje kod dela koja se gone po predlogu ili privatnoj tužbi

  • Procedura: Da bi tužilac pokrenuo postupak za ova dela, oštećeni mu mora podneti predlog za pokretanje postupka.
  • Rok: Predlog se mora podneti u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za delo i učinioca.

PRIMENA NAČELA OPORTUNITETA KRIVIČNOG GONJENJA

A. Uslovi za primenu oportuniteta

  • Materijalni uslov: Oportunitet se može primeniti za krivična dela za koja je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina.
  • Suština: Javni tužilac u ovim slučajevima nije dužan da postupi po načelu legaliteta oficijelnog gonjenja, već može odbaciti krivičnu prijavu iz razloga celishodnosti.

B. Vrste (vidovi) oportuniteta

Zakon predviđa dva oblika primene ovog načela:

  1. Bezuslovni oportunitet – kada je tužilac rukovođen isključivo ocenom o necelishodnosti vođenja postupka.
  2. Uslovljeni oportunitet – kada se donošenje odluke uslovljava time da maloletnik ispuni jedan ili više vaspitnih naloga. Za ovo je potreban pristanak maloletnika, njegovih roditelja (ili usvojioca/staraoca), kao i stvarna spremnost maloletnika da obavezu ispuni.

C. Prikupljanje informacija i privremeni smeštaj

  • Pribavljanje podataka: Radi ocene celishodnosti gonjenja, tužilac može tražiti obaveštenja od roditelja, usvojioca, staraoca, drugih lica i ustanova, ili ih pozvati radi neposrednog informisanja.
  • Ispitivanje ličnosti (Privremeni smeštaj): Ako je za odluku o oportunitetu potrebno ispitati lična svojstva maloletnika, tužilac ga u sporazumu sa organom starateljstva može uputiti u prihvatilište za decu i omladinu ili vaspitnu ustanovu na rok od najduže 30 dana.

D. Oportunitet u toku izvršenja druge krivične sankcije

  • Pravilo: Ako je u toku izvršenje neke krivične sankcije prema maloletniku (bilo zavodske, bilo na slobodi), tužilac može odlučiti da ne pokreće postupak za drugo (novo ili novootkriveno) krivično delo.
  • Uslov: Da tužilac oceni da s obzirom na težinu tog dela i sankciju koja se već izvršava, vođenje novog postupka i izricanje nove sankcije ne bi imalo nikakve svrhe.

ZAŠTITNI MEHANIZMI U SLUČAJU NEPOKRETANJA POSTUPKA

Ukoliko javni tužilac donese odluku da ne pokrene postupak (bilo zbog nedostatka dokaza, bilo primenom oportuniteta), oštećeni i organ starateljstva imaju pravo na sudsku zaštitu.

A. Obaveštavanje o odluci

  • Javni tužilac je dužan da o nepokretanju postupka, uz navođenje razloga, obavesti oštećenog i organ starateljstva.
  • Takođe se obaveštava i policija, ukoliko je ona podnela krivičnu prijavu.

B. Pokretanje postupka pred većem neposredno višeg suda

  • Inicijativa (Aktivna legitimacija): Zahtev za pokretanje postupka mogu podneti oštećeni i organ starateljstva.
  • Rokovi za podnošenje zahteva:
    • osam dana od dana prijema obaveštenja od tužioca;
    • tri meseca od dana odbacivanja prijave ili predloga, ukoliko uopšte nisu bili obavešteni o odluci tužioca.
  • Odlučivanje: O zahtevu odlučuje veće za maloletnike neposredno višeg suda u sednici veća, nakon što od tužioca pribavi spise predmeta. Na sednicu se obavezno poziva javni tužilac za maloletnike.
  • Odluke veća: Veće može doneti rešenje da se postupak ne pokrene, ili doneti rešenje da se postupak pokrene pred sudijom za maloletnike.
  • Pravni lek: Protiv ove odluke veća žalba nije dozvoljena.
  • Dužnost tužioca: Ako veće donese odluku o pokretanju postupka, javni tužilac za maloletnike je zakonski obavezan da u tom postupku učestvuje.

Postavi komentar